Španija bi mogla da ulije državni novac u domaće banke, što bi mogao da bude poslednji pokušaj da se spreči kolaps finansijskog sektora.
Španski premijer Marijano Rahoj, koji je najavio plan novih zakona za bankarski sektor, već je naložio španskim bankama da odvoje 54 milijarde evra za zaštitu od brojnih sumnjivih sredstava iz sektora nekretnina, prenela je agencija AFP.
Premijer iz redova konzervativaca rekao je da će vlada na sastanku u petak odobriti novu reformu, koja ima za cilj odbacivanje takvih sredstava i jačanje banaka u nadi da im neće biti potrebna državna pomoć.
„Osnovni cilj je da ne bude sumnje u finansijsko stanje španskih finansijskih institucija, da svi znaju da su one solventne, da mogu da posluju i otplaćuju dugove“, poručio je premijer.
Rahoj se nalazi pod pritiskom partnera iz evrozone, kao i finansijskih tržišta, da ove i sledeće godine smanji javni deficit Madrida na 5,3 odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa prošlogodišnjih 8,5 odsto.
Premijer je insistirao da, ukoliko dodatni novac iz državne kase bude uložen u banke, to neće ugroziti ciljeve deficita. „Državni novac biće upotrebljen samo kao krajnja opcija... to neće uticati na javni deficit“, naveo je on.
Španski premijer Marijano Rahoj, koji je najavio plan novih zakona za bankarski sektor, već je naložio španskim bankama da odvoje 54 milijarde evra za zaštitu od brojnih sumnjivih sredstava iz sektora nekretnina, prenela je agencija AFP.
Premijer iz redova konzervativaca rekao je da će vlada na sastanku u petak odobriti novu reformu, koja ima za cilj odbacivanje takvih sredstava i jačanje banaka u nadi da im neće biti potrebna državna pomoć.
„Osnovni cilj je da ne bude sumnje u finansijsko stanje španskih finansijskih institucija, da svi znaju da su one solventne, da mogu da posluju i otplaćuju dugove“, poručio je premijer.
Rahoj se nalazi pod pritiskom partnera iz evrozone, kao i finansijskih tržišta, da ove i sledeće godine smanji javni deficit Madrida na 5,3 odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa prošlogodišnjih 8,5 odsto.
Premijer je insistirao da, ukoliko dodatni novac iz državne kase bude uložen u banke, to neće ugroziti ciljeve deficita. „Državni novac biće upotrebljen samo kao krajnja opcija... to neće uticati na javni deficit“, naveo je on.
