Palestinski predsednik Mahmud Abas je u petak podneo predlog Ujedinjenim nacijama za priznanje palestinske države kao 194. članice svetske organizacije.
Izrael i SAD su najavile blokadu ove incijative, dok Izrael ne prihvata ni kompromisni predlog francuskog predsednika Sarkozija da palestinska država dobije prelazni status države posmatrača u UN.
Abas je uputio inicijativu pre svog obraćanja Generalnoj skupštini UN.
U svom govoru, Abas je pozvao Izrael da "prihvati mir", te upozorio da "Izrael odbija pregovarati po međunarodnom pravu i nastavlja graditi židovska naselja na okupiranom teritoriju".
"Ja kažem Izraelcima, prihvatite mir", rekao je Abbas u govoru tokom kojeg je nekoliko puta bio prekidan aplauzom i nakon kojeg je dobio ovacije. Izraelska delegacija predvođena ministrom vanjskih poslova Avigdorom Libermanom je napustila salu nakon početka Abasovog govora.
"Došao sam danas pred vas iz Svete zemlje, iz zemlje Palestine ... da govorim u ime palestinskog naroda ... da nakon 63 godina patnje kažem ... dosta je, dosta je", rekao je Abbas.
On je rekao da će Palestinci nastaviti miroljubiv, narodni otpor izraelskoj okupaciji i upozorio da gradnja jevrejskih naselja preti da će uništiti mirovno rešenje s dve države, kao i samom opstanku njegove vlade - palestinskih vlasti. Takođe je upozorio da "okupacione vlasti nastavljaju nametati strogu blokadu Gaze".
Nakon Abasa, i izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se Generalnoj skupštini, ponudivši 'ruku mira Egiptu, Jordanu i Turskoj'.
"Posebno, međutim, pružamo ruku palestinskom narodu s kojim nastojimo da postignemo pravičan i trajan mir", rekao je Netanjahu, koji je također pozdravljen aplauzom u Generalnoj skupštini.
Benjamin Netanjahu
On je rekao da Izrael želi mir, ali da se mir ne može postići "preko rezolucije UN, već kroz pregovore" i da su "do sada Palestinci odbijali da pregovaraju".
Netanjahu je rekao da je Izrael spreman na "bolne kompromise" i da bi "Palestinci trebalo da žive u svojoj slobodnoj državi", ali i da budu spremni na kompromise i da "ozbiljno uzmu u obzir bezbednosne brige Izraela".
Izraleski premijer je rekao da bi povlačenje s okupiranih teritorija samo pojačalo islamske ekstremiste i da je u suštini sukoba odbijanje Palestinaca da priznaju jevrejsku državu.
U vreme dok su se Abas i Netanjahu pripremali da se obrate Generalnoj skupštini UN-a, u petak popodne su izbili sukobi između izraelskih vojnika i maskiranih Palestinaca, koji su bacali kamenice nedaleko od Jerusalema.
U istočnom Jerusalemu graničari su uhapsili nekoliko mladića koji su palili gume i bacali kamenice. Izraelska vojska je saopštila da ima četri glavne tačke sukoba, zapadno od Ramale, gde su protestovali i Izraelci i stranci.
Protivljenje SAD-a
Uz Izrael, i SAD smatraju da se ideja o palestinskoj državi može ostvariti jedino pregovorima.
Predsednik SAD Barak Obama (Barack) je u četvrtak predočio Abasu da će Vašington upotrebiti pravo veta u Savetu bezbednosti da bi blokirao inicijativu Palestinaca, ali je Abas saopštio da će istrajati u svom naumu.
Procedura je započela Abasovim pisanim zahtevom generalnom sekretaru UN Ban ki Munu da svetska organizacija prizna palestinsku državu. Ako Ban ki Mun prihvati ovu inicijativu, Savet bezbednosti će je razmotriti i glasati o njoj.
Da bi bila prihvaćena potrebno je da je podrži devet od 15 članica Saveta bezbednosti, s tim da nijedna od pet stalnih članica koje imaju pravo veta, ne posegne za blokadom.
Procedura može potrajati nekoliko sedmica i SAD možda neće morati ni da iskoriste pravo veta, jer one zajedno sa Izraelom lobiraju kod ostalih članica Saveta bezbednosti da glasaju protiv palestinske inicijative ili da se udrže.
U svakom slučaju, predlog palestinskih vlasti je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja mirovnih pregovora između njih i Izraela, a koji su prekinuti pre godinu dana.
Obama je izjavio u sredu u Generalnoj skupštini UN da "na kraju, Palestinci i Izraelci – a ne mi – moraju da postignu sporazum o pitanjima koja ih razdvajaju: o granicama i bezbednosti; izbeglicama i Jerusalimu".
Ojačati pozicije u mirovnim pregovorima
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi je predložio kompromis da se palestinskoj državi dodeli pojačan "prelazni status države posmatrača" u Ujedinjenim nacijama, kako bi se omogućilo jasno definisanje vremenskog okvira za razgovore – jedan mesec za njihov početak, šest meseci da se postigne sporazum o granicama i bezbensti i godina dana za finalizaciju dogovora.
No, portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova Jigar Palmor je odbacio inicijativu francuskog predsednika nazivajući je "pogrešnom dobrom idejom jer je nemoguće preskočiti etape dajući Palestincima državu, ma kako se ona zvala. Palestinska država može proizaći samo iz dogovora s Izraelom".
Istovremeno, palestinski predstavnici su "pozitivno" primili predlog Sarkozija, iskazujući spremnost da "rade" prema njemu.
Ljudi spaljuju plakat na kome se nalaze fotografije Baraka Obame, tokom protesta na zapadnoj obali u gradu ramala, 22. septembar 2011.
Glasanje o statusu palestinske države kao posmatrača u UN – po ugledu na poziciju Vatikana u svetskoj organizaciji – ne zahteva preporuku Saveta bezbednosti već je dovoljna prosta većina glasova u Generalnoj skupštini, gde nije moguće da se uloži veto.
Palestinska samouprava trenutno ima status posmatrača u UN. Posrednički bliskoistični kvartet, koji čine SAD, EU, Rusija i UN nastoji da se postigne okvirni sporazum u cilju obnavljanja pregovora, zasnovanom na Obaminoj ideji o granicama pre izraelsko-arapskog rata 1967. godine, uključujući i razmenu teritorija.
Izrael je posle Šestodnevnog rata te godine protiv Egipta, Jordana i Sirije, okupirao Zapadnu obalu, Gazu i Istočni Jerusalim, teritorije za koje Palestinci žele da budu delovi njihove buduće države.
Palestinci su saopštili da i oni daju prednost pregovorima, ali na osnovu granica od pre rata 1967. god., i pod uslovom da Izrael obustavi izgradnju naselja za Jevreje na okupiranim palestinskim teritorijama.
Palestinci ističu da je predlog UN o priznavanju njihove države inspirisan "Arapskim prolećem", kao i višegodišnjim neuspešnim pregovorima.
Mada bi priznavanje njihove države u UN imalo uglavnom simbolički značaj, Palestinci smatraju da bi to ojačalo njihovu poziciju u mirovnim pregovorima.
Izrael i SAD su najavile blokadu ove incijative, dok Izrael ne prihvata ni kompromisni predlog francuskog predsednika Sarkozija da palestinska država dobije prelazni status države posmatrača u UN.
Abas je uputio inicijativu pre svog obraćanja Generalnoj skupštini UN.
U svom govoru, Abas je pozvao Izrael da "prihvati mir", te upozorio da "Izrael odbija pregovarati po međunarodnom pravu i nastavlja graditi židovska naselja na okupiranom teritoriju".
"Ja kažem Izraelcima, prihvatite mir", rekao je Abbas u govoru tokom kojeg je nekoliko puta bio prekidan aplauzom i nakon kojeg je dobio ovacije. Izraelska delegacija predvođena ministrom vanjskih poslova Avigdorom Libermanom je napustila salu nakon početka Abasovog govora.
"Došao sam danas pred vas iz Svete zemlje, iz zemlje Palestine ... da govorim u ime palestinskog naroda ... da nakon 63 godina patnje kažem ... dosta je, dosta je", rekao je Abbas.
On je rekao da će Palestinci nastaviti miroljubiv, narodni otpor izraelskoj okupaciji i upozorio da gradnja jevrejskih naselja preti da će uništiti mirovno rešenje s dve države, kao i samom opstanku njegove vlade - palestinskih vlasti. Takođe je upozorio da "okupacione vlasti nastavljaju nametati strogu blokadu Gaze".
Nakon Abasa, i izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se Generalnoj skupštini, ponudivši 'ruku mira Egiptu, Jordanu i Turskoj'.
"Posebno, međutim, pružamo ruku palestinskom narodu s kojim nastojimo da postignemo pravičan i trajan mir", rekao je Netanjahu, koji je također pozdravljen aplauzom u Generalnoj skupštini.
On je rekao da Izrael želi mir, ali da se mir ne može postići "preko rezolucije UN, već kroz pregovore" i da su "do sada Palestinci odbijali da pregovaraju".
Netanjahu je rekao da je Izrael spreman na "bolne kompromise" i da bi "Palestinci trebalo da žive u svojoj slobodnoj državi", ali i da budu spremni na kompromise i da "ozbiljno uzmu u obzir bezbednosne brige Izraela".
Izraleski premijer je rekao da bi povlačenje s okupiranih teritorija samo pojačalo islamske ekstremiste i da je u suštini sukoba odbijanje Palestinaca da priznaju jevrejsku državu.
U vreme dok su se Abas i Netanjahu pripremali da se obrate Generalnoj skupštini UN-a, u petak popodne su izbili sukobi između izraelskih vojnika i maskiranih Palestinaca, koji su bacali kamenice nedaleko od Jerusalema.
U istočnom Jerusalemu graničari su uhapsili nekoliko mladića koji su palili gume i bacali kamenice. Izraelska vojska je saopštila da ima četri glavne tačke sukoba, zapadno od Ramale, gde su protestovali i Izraelci i stranci.
Protivljenje SAD-a
Uz Izrael, i SAD smatraju da se ideja o palestinskoj državi može ostvariti jedino pregovorima.
Predsednik SAD Barak Obama (Barack) je u četvrtak predočio Abasu da će Vašington upotrebiti pravo veta u Savetu bezbednosti da bi blokirao inicijativu Palestinaca, ali je Abas saopštio da će istrajati u svom naumu.
Procedura je započela Abasovim pisanim zahtevom generalnom sekretaru UN Ban ki Munu da svetska organizacija prizna palestinsku državu. Ako Ban ki Mun prihvati ovu inicijativu, Savet bezbednosti će je razmotriti i glasati o njoj.
Da bi bila prihvaćena potrebno je da je podrži devet od 15 članica Saveta bezbednosti, s tim da nijedna od pet stalnih članica koje imaju pravo veta, ne posegne za blokadom.
Procedura može potrajati nekoliko sedmica i SAD možda neće morati ni da iskoriste pravo veta, jer one zajedno sa Izraelom lobiraju kod ostalih članica Saveta bezbednosti da glasaju protiv palestinske inicijative ili da se udrže.
U svakom slučaju, predlog palestinskih vlasti je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja mirovnih pregovora između njih i Izraela, a koji su prekinuti pre godinu dana.
Obama je izjavio u sredu u Generalnoj skupštini UN da "na kraju, Palestinci i Izraelci – a ne mi – moraju da postignu sporazum o pitanjima koja ih razdvajaju: o granicama i bezbednosti; izbeglicama i Jerusalimu".
Ojačati pozicije u mirovnim pregovorima
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi je predložio kompromis da se palestinskoj državi dodeli pojačan "prelazni status države posmatrača" u Ujedinjenim nacijama, kako bi se omogućilo jasno definisanje vremenskog okvira za razgovore – jedan mesec za njihov početak, šest meseci da se postigne sporazum o granicama i bezbensti i godina dana za finalizaciju dogovora.
No, portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova Jigar Palmor je odbacio inicijativu francuskog predsednika nazivajući je "pogrešnom dobrom idejom jer je nemoguće preskočiti etape dajući Palestincima državu, ma kako se ona zvala. Palestinska država može proizaći samo iz dogovora s Izraelom".
Istovremeno, palestinski predstavnici su "pozitivno" primili predlog Sarkozija, iskazujući spremnost da "rade" prema njemu.
Palestinska samouprava trenutno ima status posmatrača u UN. Posrednički bliskoistični kvartet, koji čine SAD, EU, Rusija i UN nastoji da se postigne okvirni sporazum u cilju obnavljanja pregovora, zasnovanom na Obaminoj ideji o granicama pre izraelsko-arapskog rata 1967. godine, uključujući i razmenu teritorija.
Izrael je posle Šestodnevnog rata te godine protiv Egipta, Jordana i Sirije, okupirao Zapadnu obalu, Gazu i Istočni Jerusalim, teritorije za koje Palestinci žele da budu delovi njihove buduće države.
Palestinci su saopštili da i oni daju prednost pregovorima, ali na osnovu granica od pre rata 1967. god., i pod uslovom da Izrael obustavi izgradnju naselja za Jevreje na okupiranim palestinskim teritorijama.
Palestinci ističu da je predlog UN o priznavanju njihove države inspirisan "Arapskim prolećem", kao i višegodišnjim neuspešnim pregovorima.
Mada bi priznavanje njihove države u UN imalo uglavnom simbolički značaj, Palestinci smatraju da bi to ojačalo njihovu poziciju u mirovnim pregovorima.
