U deset dana predizborne kampanje pred predstavnicima osam srpskih lista zadatak je da dokažu svojim sunarodnicima da postoje razlozi za uzimanje učešća u vlasti na Kosovu.
Time bi trebalo da kod mnogih sruše uvreženo mišljenje da bi na taj način priznali pre dve godine u Prišini proglašenu državu, a istovremeno i da dokažu da im se uključivanjem u institucije Kosova otvaraju vrata za rešavanje problema sa kojima se svakodnevno nose.
Ipak, za razliku od situacije sa poslednjih izbora iz 2007. godine, čini se da neodlučnih sve manje.
Slađana Vukadinović nastavnica je engleskog jezika za niže razrede u Osnovnoj školi u selu Dobrotina, koju po školskom planu države Srbije pohađa 98 dece.
Sa dvoje dece ostala je na Kosovu. Do sada nije izlazila na izbore vodeći se za preporukama Beograda. Danas je kaže potpuno drugačijeg stava.
„Ako se mi ne borimo ko će da se bori“, pita se ona.
Kosovo - predizborni posteriNa pitanje kako doživljava pozive iz Srbije da se na izbore ne izađe, Vukadinović odgovara:
„Pozivi da se ne izlazi traju već pet godina. Ja sam ih prihvatala, nisam izlazila. Ali ja iz Srbije ne dobijam ništa. Osećam se izdanom, plata mi je smanjena, mnoge benificije koje bi trebalo da imamo su ukinute, ja kao samohrana majka nemam nikakve povlastice. Sama sam sa dvoje dece na Kosovu. U Srbiji nemam ništa, ovde nemam ništa. Imam samo kuću koju sam posle rata započela da bih ovde ostala i to je to“.
Biljana Rusimović učiteljica je u dobrotinskoj školi.
„Lepo je da se naši bore za prava nas Srba koji smo ovde ostali“, kaže Rusimović.
„Pa.... Iskreno, možda hoću da izađem.... Mislim da hoću, ali još se kao mislim“, kaže ona na pitanje da li će izaći na izbore.
O budućnosti se odlučuje na Kosovu
Na poslednjim izborima glasalo je jedva dva odsto registrovanih srpskih birača. Danas se očekuje znatno bolji odziv ipak ne toliki da obezbedi maksimalno moguće prisustvo Srba u Parlamentu.
Azem Vlasi
Mogućnost da Srbi masovnije izađu na izbore, uveren je prištinski advokat i analitčar Azem Vlasi, sprečavaju problemi političko-psihološke prirode.
„Znate da Srbin po nacionalnosti shvati da živi u jednoj državi koja se zove Kosovo, a ne Srbija, to je težak i psihološki i politički problem, da ne kažem i mentalni problem“, smatra Vlasi.
Penzionerka Snežana Borzanović jedna od više desetina Srba koliko ih danas ima u Prištini. Odlučna je u nameri da ne izađe na izbore
„Zašto, zašto ja da glasam? Hajde, objasnite mi“, kaže Borzanović.
Stav srpskih partija koje izlaze na izbore je da se o budućnosti Srba na Kosovu odlučuje na Kosovu, ne u Beogradu, na šta Borzanović kaže:
„Na žalost sudbina Srba se rešava u Hagu, u EU i u Americi, a ja tamo nemam pravo na izbor“.
Ovaj rezignirani stav, nije baš verna slika pozicije običnog građanina Kosova, srpske nacionalnosti. Da to dokaže nastoje u Samostalnoj liberalnoj stranci, gde su, suprotno volji Beograda, pre tri godine predvođeni Slobodanom Petrovićem ušli u Vladu Hašima Tačija.
Današnji izgled srpskih enklava, uverava nas Petrović, dokaz je da je odluka bila ispravna. Kao primer pokazuje nam put Laplje selo – Gračanica, nov je i asvaltiran, ali i upamćen po radovima koji su godinama trajli, a okončani onda kada su se u radove uključile i kosovske institucije. Prethodno dva puta su sredstva za isto izdvajana od Vlade Srbije, ali su se negde uz put - zagubila.
„Da bi na kraju tek treći put asfalt bio urađen uz našu asistenciju, što je nešto što je golim okom vidljivo. To je nešto što je najbolji primer kako je država Srbija izdvajala sredstva a da se ona nisu implementirala. Odnosno da ih je neko zloupotrebljavao i to u više navrata“, navodi Petrović.
Petrović veruje da bi zloupotreba sredstava koja su iz Beograda stizala ka Kosovu, trebalo da bude tema istrage. Izborna neodlučnost srpske manjine dobrim delom, svuda sem na izolovanom severu, skresana je rezultatima ostvarenim u vreme oborene Tačijeve Vlade.
Za sedam dana mnogima će, daleko iznad tema o nezavisnosti ili beogradskih saveta, to biti motiv za izlazak na izbore, procenjuje zamenica direktora Kosovske televizije, novinarka Anamari Repić.
„Oni Srbi koji su do sada bili u Vladi Kosova i koji su bili u Skupštini su ipak ostavili neki utisak u srpskoj zajednici. Došlo je do nekakvog povratka, neke kuće i zgrade su napravljene, neki ljudi su negde zaposleni i tako dalje“, kaže Repić.
Sedam dana pred izbore na Srbima sa Kosova je da još jednom procene koja je adresa ta sa koje se pomoć i podrška očekuju, odnosna ona sa koje ponekad i stignu.
Time bi trebalo da kod mnogih sruše uvreženo mišljenje da bi na taj način priznali pre dve godine u Prišini proglašenu državu, a istovremeno i da dokažu da im se uključivanjem u institucije Kosova otvaraju vrata za rešavanje problema sa kojima se svakodnevno nose.
Ipak, za razliku od situacije sa poslednjih izbora iz 2007. godine, čini se da neodlučnih sve manje.
Slađana Vukadinović nastavnica je engleskog jezika za niže razrede u Osnovnoj školi u selu Dobrotina, koju po školskom planu države Srbije pohađa 98 dece.
Sa dvoje dece ostala je na Kosovu. Do sada nije izlazila na izbore vodeći se za preporukama Beograda. Danas je kaže potpuno drugačijeg stava.
„Ako se mi ne borimo ko će da se bori“, pita se ona.
„Pozivi da se ne izlazi traju već pet godina. Ja sam ih prihvatala, nisam izlazila. Ali ja iz Srbije ne dobijam ništa. Osećam se izdanom, plata mi je smanjena, mnoge benificije koje bi trebalo da imamo su ukinute, ja kao samohrana majka nemam nikakve povlastice. Sama sam sa dvoje dece na Kosovu. U Srbiji nemam ništa, ovde nemam ništa. Imam samo kuću koju sam posle rata započela da bih ovde ostala i to je to“.
Biljana Rusimović učiteljica je u dobrotinskoj školi.
„Lepo je da se naši bore za prava nas Srba koji smo ovde ostali“, kaže Rusimović.
„Pa.... Iskreno, možda hoću da izađem.... Mislim da hoću, ali još se kao mislim“, kaže ona na pitanje da li će izaći na izbore.
O budućnosti se odlučuje na Kosovu
Na poslednjim izborima glasalo je jedva dva odsto registrovanih srpskih birača. Danas se očekuje znatno bolji odziv ipak ne toliki da obezbedi maksimalno moguće prisustvo Srba u Parlamentu.
Mogućnost da Srbi masovnije izađu na izbore, uveren je prištinski advokat i analitčar Azem Vlasi, sprečavaju problemi političko-psihološke prirode.
„Znate da Srbin po nacionalnosti shvati da živi u jednoj državi koja se zove Kosovo, a ne Srbija, to je težak i psihološki i politički problem, da ne kažem i mentalni problem“, smatra Vlasi.
Penzionerka Snežana Borzanović jedna od više desetina Srba koliko ih danas ima u Prištini. Odlučna je u nameri da ne izađe na izbore
„Zašto, zašto ja da glasam? Hajde, objasnite mi“, kaže Borzanović.
Stav srpskih partija koje izlaze na izbore je da se o budućnosti Srba na Kosovu odlučuje na Kosovu, ne u Beogradu, na šta Borzanović kaže:
„Na žalost sudbina Srba se rešava u Hagu, u EU i u Americi, a ja tamo nemam pravo na izbor“.
Ovaj rezignirani stav, nije baš verna slika pozicije običnog građanina Kosova, srpske nacionalnosti. Da to dokaže nastoje u Samostalnoj liberalnoj stranci, gde su, suprotno volji Beograda, pre tri godine predvođeni Slobodanom Petrovićem ušli u Vladu Hašima Tačija.
Današnji izgled srpskih enklava, uverava nas Petrović, dokaz je da je odluka bila ispravna. Kao primer pokazuje nam put Laplje selo – Gračanica, nov je i asvaltiran, ali i upamćen po radovima koji su godinama trajli, a okončani onda kada su se u radove uključile i kosovske institucije. Prethodno dva puta su sredstva za isto izdvajana od Vlade Srbije, ali su se negde uz put - zagubila.
„Da bi na kraju tek treći put asfalt bio urađen uz našu asistenciju, što je nešto što je golim okom vidljivo. To je nešto što je najbolji primer kako je država Srbija izdvajala sredstva a da se ona nisu implementirala. Odnosno da ih je neko zloupotrebljavao i to u više navrata“, navodi Petrović.
Petrović veruje da bi zloupotreba sredstava koja su iz Beograda stizala ka Kosovu, trebalo da bude tema istrage. Izborna neodlučnost srpske manjine dobrim delom, svuda sem na izolovanom severu, skresana je rezultatima ostvarenim u vreme oborene Tačijeve Vlade.
Oni Srbi koji su do sada bili u Vladi Kosova i koji su bili u Skupštini su ipak ostavili neki utisak u srpskoj zajednici, kaže Anamari Repić.
„Oni Srbi koji su do sada bili u Vladi Kosova i koji su bili u Skupštini su ipak ostavili neki utisak u srpskoj zajednici. Došlo je do nekakvog povratka, neke kuće i zgrade su napravljene, neki ljudi su negde zaposleni i tako dalje“, kaže Repić.
Sedam dana pred izbore na Srbima sa Kosova je da još jednom procene koja je adresa ta sa koje se pomoć i podrška očekuju, odnosna ona sa koje ponekad i stignu.
