Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Elektronski nadzor za osuđenike u Srbiji


Ilustrativna fotografija
Srbija je potpuno spremna za sprovođenje alternativne zatvorske sankcije - takozvanog “kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom”, koji će se primenjivati isključivo za osuđenike kojima je izrečena kazna zatvora do godinu dana. Oprema za elektronski nadzor iznajmljena je od izraelske kompanije
koja snabdeva dve trećine zemalja u kojima se primenjuje taj vid kažnjavanja. Sada su na redu sudovi, jer se čeka prva presuda koja bi predvidela ovaj način izdržavanja kazne.

U Srbiji su do sada donete 143 presude kojima su pojedinci osuđeni nekom od alternativnih kazni, ali još nije izrečena nijedna kazna elektronskog nadzora. Kako kažu u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija, sada su ostvareni svi zakonski i tehnički preduslovi za sprovođenje ovog tipa kažnjavanja.

Za vreme izvršenja kazne, osuđeni neprestano mora da nosi odašiljač na nozi, a prijemnik se instalira na odgovarajućem mestu u stanu. Korišćenje opreme i eventualne zloupotrebe se daljinski prate u Operativno-bezbednosnom odeljenju Uprave.

Milan Obradović, direktor Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kaže za RSE da je ovaj aparat bazna stanica koja se nalazi u stanu osuđenog lica i koja se tako profiliše da pokriva površinu njegovog stana, eventualno kuće, ili dvorišta u kome živi.

"Kada izađe iz stana, mi to odmah znamo. Odašiljač se stavlja iznad skočnog zgloba. Moguće ga je skinuti, jer može se skinuti i gvozdeni lanac, ali onog momenta kada se u bilo šta u mehaničkom smislu poremeti, to se pokazuje u našem operativno-bezbednosnom centru”, ističe Obradović.

U Upravi za izvršenje zatvrskih sankcija ubeđeni su da je sistem elektronskog nadzora potpuno efikasan i bezbedan. Testiranje je obavljeno nad radnikom Uprave Draganom Bjeličićem, koji je sedam dana, noseći elektronski odašiljač, bio pod neprekidnim nadzorom. Nakon mnogobrojnih testova sklanjanja i rušenja sistema za nadzor, i mogućih malverzacija, on tvrdi da su mogućnosti velike,

"Od fizičkog kidanja kaiša, lomljenja, stavljanja u vruću vodu, ali sistem sve to registruje. Izlazak napolje registruje se u svakom momenu. Znači, svaki pokušaj se tog momenta beleži. Odašiljač ne pravi nikakvu smetnju i vodi se potpuno normalan život", kaže Bjeličić.

Nije, međutim, nužno da osuđeni boravi 24 sata u stanu. Dušanka Garić, načelnica odeljenja za tretman i alternativne sankcije ističe da on može da izađe iz svog stana, jer ova kazna se i određuje da čovek ne bi bio 24 sata u stanu.
Od primene elektronskog nadzora nad osuđenim licima očekuje se višestruka korist. Pre svega smanenje broja osuđenih u zatvorskim jedinicama, čime se postižu i značajne uštede jer se smanjuju izdaci za hranu, odeću i zdravstveno osiguranje.

"Sem ako ukoliko za to ne postoje razlozi koji se tiču njegove ličnosti ili kriminogenosti. Prema njegovim potrebama i njegovoj ličnosti, poverenik će da napravi program. Ukoliko je on zaposlen i radi, recimo od 8 do 15 h, njemu će biti dozvoljeno da u 6 sati izađe iz stana i da se vrati u stan, na primer, u 17 časova", naglašava ona.

Od primene elektronskog nadzora nad osuđenim licima očekuje se višestruka korist. Pre svega smanenje broja osuđenih u zatvorskim jedinicama, čime se postižu i značajne uštede jer se smanjuju izdaci za hranu, odeću i zdravstveno osiguranje. Prema rečima Obradovića, to bi trebalo da utiče i na smanjenje tzv. „kriminalne infekcije“, posebno kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci lakših krivičnih dela.

„ Ne stavljate nekoga ko je izvršio lakše krivično delo ili prvi put u životu sa recimo 23 godine odmah u zatvor, već mu dajete šansu. S druge strane, limitarano je maksimalno do godinu dana. Ne možete očekivati da će neko ko je izvršio ozbiljno krivično delo, uopšte moći da aplicira za ovakvu vrstu izdržavanja kazne", zaključuje Obradović.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG