Bogosluženje u jeremenskoj katedrali Surb Kah (Svetoga Krsta) na ostrvcetu Ahtamar u jezeru Van na krajnjem istoku Turske održano je ponovo posle 95 godina, prenela je danas Verska informativna agncija (VIA).
Bogosluženju u hiljadu godina staroj katedrali Surb Kah prisustvovalo je više hiljada Jermena iz Turske, Jermenije, Evrope i Amerike.
Poslednje bogosluženje je bilo 1915. godine na početku genocida nad Jermenima, koji su u ovim predelima činili većinu stanovnistva, a danas ih uopšte nema.
Jermenski carigradski patrijarh Mesrob Mutafijan (54) nije bio prisutan pošto je već više godina teško bolestan a turske vlasti sprečavaju izbor njegovog naslednika. Službi u Surb Kahu prisustvovali su diplomatski predstavnici.
Kraljevska jermenska katedrala, koja ima status muzeja, restaurisana je pre tri godine, ali nije dopušteno da se na vrhu njene piramidalne kupole postavi krst. Turske vlasti su saopštile da će krst kasnije biti postavljen i da to do sada nije urađeno iz tehničkih razloga.
Zbog nepostavljanja krsta mnogi velikodostojnici su odbili da dođu na današnju svečanost. Među Jermenima se današnji dan ipak smatra istorijskim i znakom približavanja dva, vekovima suprotstavljena naroda. Nacionalistima na obema stranama nije uspelo da spreče današnje okupljanje, prenosi VIA.
Bogosluženju u hiljadu godina staroj katedrali Surb Kah prisustvovalo je više hiljada Jermena iz Turske, Jermenije, Evrope i Amerike.
Poslednje bogosluženje je bilo 1915. godine na početku genocida nad Jermenima, koji su u ovim predelima činili većinu stanovnistva, a danas ih uopšte nema.
Jermenski carigradski patrijarh Mesrob Mutafijan (54) nije bio prisutan pošto je već više godina teško bolestan a turske vlasti sprečavaju izbor njegovog naslednika. Službi u Surb Kahu prisustvovali su diplomatski predstavnici.
Kraljevska jermenska katedrala, koja ima status muzeja, restaurisana je pre tri godine, ali nije dopušteno da se na vrhu njene piramidalne kupole postavi krst. Turske vlasti su saopštile da će krst kasnije biti postavljen i da to do sada nije urađeno iz tehničkih razloga.
Zbog nepostavljanja krsta mnogi velikodostojnici su odbili da dođu na današnju svečanost. Među Jermenima se današnji dan ipak smatra istorijskim i znakom približavanja dva, vekovima suprotstavljena naroda. Nacionalistima na obema stranama nije uspelo da spreče današnje okupljanje, prenosi VIA.
