Potapanje južnokorejskog ratnog broda torpedom Severne Koreje bio je "neizazvan i neopravdan postupak" zbog kojeg će "sigurno biti posledica", rekao je portparol američkog State Departmenta Philipe Crowley.
"Jasno je da je to ozbiljna provokacija i da će definitivno biti posledica zbog onoga što je učinila Severna Koreja", rekao je Crowley.
Na pitanje je li su Sjedinjene države spremne da takav stav iznesu i pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ujedno da podrže predlog Seoula za oštrije sankcije Pyongyangu, Crowley je odgovorio potvrdno.
"Očekujem da ćemo razgovarati s Južnom Korejom o tom pitanju", dodao je on.
Američki državni sekretar Hillary Clinton posetiće Seoul 26. maja kako bi razgovarala o "daljm koracima u svetlu istraživanja" potapanja južnokorejskog broda.
Clinton će pre toga boraviti u dvodnevnoj poseti Pekingu 24. i 25. maja radi održavanja godišnjeg strateškog dijaloga, zajedno s ministrom finansija Timothyem Geithnerom.
Čelnici Pentagona u četvrtak su odbili da potapanje južnokorejskog broda označe ratnim činom.
Ministar odbrane Robert Gates rekao je da SAD podržava nalaze da je Severna Koreja odgovorna za potapanje južnokorejskog ratnog broda u martu.
Gates i admiral Mike Mullen rekli su da je naredni potez na Južnoj Koreji. Oni nisu hteli da raspravljaju o mogućnostima koje SAD ima u sadašnjoj situaciji, iako je Amerika bliski saveznik Južne Koreje i u njoj drži oko 40.000 vojnika.
Predsednik Severne Koreje Lee Myung-bak uoči vanredne sednice Nacionalnog saveta za bezbednost, 21. maj 2010.
Uprkos činjenici da Pentagon za sada južnokorejski potez nije okvalifikovao kao ratni čin, južnokorejski predsednik Lee Myung-bak izjavio je da je Severna Koreja "napadom na južnokorejski ratni brod prekršila primirje", potpisano još 1953. godine, kada je završen trogodišnji međukorejski rat.
Myung-bak je to rekao posle sastanka južnokorejskog Nacionalnog saveta za bezbednost, čime je reagovao na najavu Pyongyangu da će poništiti potpis na sporazum o primirju ukoliko Seoul pokuša da preduzme kaznene mere protiv Severne Koreje.
Seoul je u četvrtak optužio Pyongyang da je 26. marta ove godine torpedirao južnokorejski ratni brod, kada je poginulo 46 mornara.
Službeni Pyongyang je ponovio da je južnokorejska vlada lažirala dokaze o navodnoj severnokorejskoj umešanosti u potapanje ratnog broda Cheonan, ističući da bi svaki pokušaj odmazde mogao rezultirati i prekidom svih odnosa sa Seoulom.
Južnokorejski vojni patrolni brod Cheonan potonuo je u Južnom moru, u blizini granice dve Koreje. Istraga je pokazala, prema neimenovanom južnokorejskom vojnom zvaničniku, da su uzorci eksploziva pronađeni u olupini Cheonana identični sastavu torpeda koje koristi Severna Koreja.
Severnokorejski zvaničnici su odbacili takav izveštaj komisije u kojoj su, pored južnokorejskih, bili istražitelji iz još nekoliko zemalja.
Oštru osudu zbog potapanja južnokorejskog broda iznela je i visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i potpredsednica Evropske komisije Catherine Ashton.
"Jasno je da je to ozbiljna provokacija i da će definitivno biti posledica zbog onoga što je učinila Severna Koreja", rekao je Crowley.
Na pitanje je li su Sjedinjene države spremne da takav stav iznesu i pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ujedno da podrže predlog Seoula za oštrije sankcije Pyongyangu, Crowley je odgovorio potvrdno.
"Očekujem da ćemo razgovarati s Južnom Korejom o tom pitanju", dodao je on.
Američki državni sekretar Hillary Clinton posetiće Seoul 26. maja kako bi razgovarala o "daljm koracima u svetlu istraživanja" potapanja južnokorejskog broda.
Clinton će pre toga boraviti u dvodnevnoj poseti Pekingu 24. i 25. maja radi održavanja godišnjeg strateškog dijaloga, zajedno s ministrom finansija Timothyem Geithnerom.
Čelnici Pentagona u četvrtak su odbili da potapanje južnokorejskog broda označe ratnim činom.
Ministar odbrane Robert Gates rekao je da SAD podržava nalaze da je Severna Koreja odgovorna za potapanje južnokorejskog ratnog broda u martu.
Gates i admiral Mike Mullen rekli su da je naredni potez na Južnoj Koreji. Oni nisu hteli da raspravljaju o mogućnostima koje SAD ima u sadašnjoj situaciji, iako je Amerika bliski saveznik Južne Koreje i u njoj drži oko 40.000 vojnika.
Uprkos činjenici da Pentagon za sada južnokorejski potez nije okvalifikovao kao ratni čin, južnokorejski predsednik Lee Myung-bak izjavio je da je Severna Koreja "napadom na južnokorejski ratni brod prekršila primirje", potpisano još 1953. godine, kada je završen trogodišnji međukorejski rat.
Myung-bak je to rekao posle sastanka južnokorejskog Nacionalnog saveta za bezbednost, čime je reagovao na najavu Pyongyangu da će poništiti potpis na sporazum o primirju ukoliko Seoul pokuša da preduzme kaznene mere protiv Severne Koreje.
Seoul je u četvrtak optužio Pyongyang da je 26. marta ove godine torpedirao južnokorejski ratni brod, kada je poginulo 46 mornara.
Službeni Pyongyang je ponovio da je južnokorejska vlada lažirala dokaze o navodnoj severnokorejskoj umešanosti u potapanje ratnog broda Cheonan, ističući da bi svaki pokušaj odmazde mogao rezultirati i prekidom svih odnosa sa Seoulom.
Južnokorejski vojni patrolni brod Cheonan potonuo je u Južnom moru, u blizini granice dve Koreje. Istraga je pokazala, prema neimenovanom južnokorejskom vojnom zvaničniku, da su uzorci eksploziva pronađeni u olupini Cheonana identični sastavu torpeda koje koristi Severna Koreja.
Severnokorejski zvaničnici su odbacili takav izveštaj komisije u kojoj su, pored južnokorejskih, bili istražitelji iz još nekoliko zemalja.
Oštru osudu zbog potapanja južnokorejskog broda iznela je i visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i potpredsednica Evropske komisije Catherine Ashton.
