Sve su veći zahtevi Evropske unije za saradnju između Prištine i Beograda, a regionalna saradnja je jedna od osnovnih uslova za evropske integracije. Smatra se da je dijalog o određenim pitanjima između dve vlade - neophodan.
Autor: Amra Zejneli
Na osnovu pregleda Međunarodne civilne kancelarije (MCK) na Kosovu o napretku implementacije Ahtisaarijevog plana, pitanja kao što su povratak kosovskih artefakta iz Srbije i povratak arhive, predstavljaju dve oblasti koje će zavisiti od Srbije. Andy McGuffie, portparol MCK, kaže da je najbolji način za rešavanje problema direktan kontakt između Prištine i Beograda.
“Ostaje na Beogradu i Prištini da preuzmu ovaj korak. Svakako je MCK dugo govorila da su direktni kontakti poželjni, i što se pre Priština i Beograd angažuju oko toga, to će biti bolje.”
Prethodno je ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hyseni izjavio da postoji dodatni međunarodni pritisak za razgovore između Kosova i Srbije o, kako navodi, praktičnim pitanjima između dve zemlje. Međutim, pitanje o statusu Kosova, kako za zvaničnu Prištinu, tako i za MCK, ostaje tema o kojoj se ne govori. McGuffy objašnjava:
“Ne mislim da postoji nešto novo o ideji da se Priština i Beograd bave pitanjima zajedničkih briga, naravno sa izuzetkom pitanja o statusu.”
S druge strane, Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu izrazila je spremnost da u procesu sprovođenja plana Ahtisarija uključi i ostale aktere i organizacije koje će olakšati implementaciju nekih delova ovog dokumenta, koji su inače blokirani zbog toga što Srbija ne priznaje ovaj dokument. Međutim, McGuffie je naglasio da Međunarodna civilna kancelarija ostaje odgovorna za ovaj mehanizam.
“Ukoliko ima organizacija i aktera koji imaju konstruktivne planove, naravno da ćemo to pozdraviti. Ove organizacije su uključene unutar svog mandata, ali ukoliko postoji zajednički cilj, mi ćemo sarađivati. Međutim, ne mislim da se radi o opširnom prenosu odgovornosti. Pre bih rekao da, ukoliko ima mogućnosti za saradnju i dogovor, bićemo zadovoljni ako se to dogodi.”
Naim Rashiti, istraživač iz Međunarodne krizne grupe, kaže da se očekuje da razgovori o praktičnim pitanjima između dve zemlje budu teži nego što su bili oni o statusu Kosova. Po njegovim rečima, rešavanje ovih problema treba biti u paketu.
“Ovaj dijalog se može odvijati u različitim fazama, ali rešenje treba da bude u paketu. Priština treba da nađe partnere i da pregovara o regulisanju statusa severnog Kosova. Ostala praktična pitanja – komunikacija, telekomunikacija, učlanjenje u Međunarodnu uniju za telekomunikacije Kosova, zatim pristanak Srbije na to da Kosovo bude u odboru...sve ovo treba da bude između dva glavna grada, dve vlade.”
Kako bi se poboljšala regionalna saradnja, Evropski parlament je prethodno zatražio od Srbije pragmatičan pristup prema Kosovu, naglašavajući da su “dobrosusedski odnosi veoma bitni za težnje Srbije”, kao i za ostale zemlje regiona koje teže za učlanjenjem u EU.
Pročitajte i ovo:
Priština i Beograd tajno pregovaraju o praktičnim pitanjima
Autor: Amra Zejneli
Na osnovu pregleda Međunarodne civilne kancelarije (MCK) na Kosovu o napretku implementacije Ahtisaarijevog plana, pitanja kao što su povratak kosovskih artefakta iz Srbije i povratak arhive, predstavljaju dve oblasti koje će zavisiti od Srbije. Andy McGuffie, portparol MCK, kaže da je najbolji način za rešavanje problema direktan kontakt između Prištine i Beograda.
“Ostaje na Beogradu i Prištini da preuzmu ovaj korak. Svakako je MCK dugo govorila da su direktni kontakti poželjni, i što se pre Priština i Beograd angažuju oko toga, to će biti bolje.”
Prethodno je ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hyseni izjavio da postoji dodatni međunarodni pritisak za razgovore između Kosova i Srbije o, kako navodi, praktičnim pitanjima između dve zemlje. Međutim, pitanje o statusu Kosova, kako za zvaničnu Prištinu, tako i za MCK, ostaje tema o kojoj se ne govori. McGuffy objašnjava:
“Ne mislim da postoji nešto novo o ideji da se Priština i Beograd bave pitanjima zajedničkih briga, naravno sa izuzetkom pitanja o statusu.”
S druge strane, Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu izrazila je spremnost da u procesu sprovođenja plana Ahtisarija uključi i ostale aktere i organizacije koje će olakšati implementaciju nekih delova ovog dokumenta, koji su inače blokirani zbog toga što Srbija ne priznaje ovaj dokument. Međutim, McGuffie je naglasio da Međunarodna civilna kancelarija ostaje odgovorna za ovaj mehanizam.
“Ukoliko ima organizacija i aktera koji imaju konstruktivne planove, naravno da ćemo to pozdraviti. Ove organizacije su uključene unutar svog mandata, ali ukoliko postoji zajednički cilj, mi ćemo sarađivati. Međutim, ne mislim da se radi o opširnom prenosu odgovornosti. Pre bih rekao da, ukoliko ima mogućnosti za saradnju i dogovor, bićemo zadovoljni ako se to dogodi.”
Naim Rashiti, istraživač iz Međunarodne krizne grupe, kaže da se očekuje da razgovori o praktičnim pitanjima između dve zemlje budu teži nego što su bili oni o statusu Kosova. Po njegovim rečima, rešavanje ovih problema treba biti u paketu.
“Ovaj dijalog se može odvijati u različitim fazama, ali rešenje treba da bude u paketu. Priština treba da nađe partnere i da pregovara o regulisanju statusa severnog Kosova. Ostala praktična pitanja – komunikacija, telekomunikacija, učlanjenje u Međunarodnu uniju za telekomunikacije Kosova, zatim pristanak Srbije na to da Kosovo bude u odboru...sve ovo treba da bude između dva glavna grada, dve vlade.”
Kako bi se poboljšala regionalna saradnja, Evropski parlament je prethodno zatražio od Srbije pragmatičan pristup prema Kosovu, naglašavajući da su “dobrosusedski odnosi veoma bitni za težnje Srbije”, kao i za ostale zemlje regiona koje teže za učlanjenjem u EU.
Pročitajte i ovo:
Priština i Beograd tajno pregovaraju o praktičnim pitanjima
