11. jula 1995. godine.16. sati i 20 minuta. Vojni promatrači UN-a izvijestili su da su Srbi zauzeli Srebrenicu. Kasno poslijepodne generali Ratko Mladić, Radislav Krstić i drugi oficiri, uz pratnju kamera, prošetali su praznim ulicama Srebrenice. Genaral Ratko Mladić:
„Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednoga velikoga praznika srpskoga poklanjamo srpskom narodu ovaj grad - i napokon došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru.“
Deset godina poslije, Srebrenicu koja je u svijetu postala simbolom najvećeg zločina u Evropi nakon II svjetskog rata, Radio Slobodna Evropa je pronašao Lejlu Siručić koja nam je sitnim dječijim, skoro sramežljivim jezikom kazala:
„Ja sam se rodila u Potočarima 12. jula 1995. Sad živim u St. Louisu.“
Nepunih 15 godina nakon zločina u BiH i Srbiji još nije potvrđeno da se u Srebrenici genocid i desio. Mjesecima već traje rasprava oko toga trebaju li ili ne usvojiti obavezujuću Rezoluciju EU kojom se genocid osuđuje. U sedmici za nama (22.3.-27.3) napokon je na sastanku Kolegija Skupštine Srbije utvrđen prijedlog deklaracije o Srebrenici u kojem se riječ genocid ne pominje.
Najoštrije se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, te se izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spriječi ta tragedija. O ovom će se prijedlogu, koji je jako dugo pripreman, raspravljati u Parlamentu Srbije.
Bolje od ćutanja mržnje
Na naše pitanje zašto se Rezolucija o Srebrenici krčka tako dugo u Parlametnu iako je dovoljno 126 glasova vladajuće koalicije da bi se usvojila, Jelena Trivan iz Demokratske stranke je odgovorila:
„Zato što živimo u zemlji u kojoj je 2005. emitovanje filma o Srebrenici bila tema kojom je traženo da se kazni rukovodstvo RTS zato što je pokazalo istinu o Srebrenici. Zato što je Boris Tadić, maltene, linčovan zbog izvinjenja i poklonjenja žrtvama u Srebrenici. Zato što je pre samo godinu ili godinu i po dana ovde vođena kampanja da se ljudi koji se zalažu za evropske integracije sačekaju na aerodromu i ubij ako potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji.“
Žarko Korać, Foto: Vesna Anđić
Narodni poslanik sa liste opozicionog LDP-a Žarko Korać kaže da je to rezultat nejasnog stava vladajuće koalicije:
„To je princip: hajde da nešto uradimo ali tako da nas ništa ne košta, ništa ne obavezuj i da se pokaže da mi to radimo zato što moramo a ne zato što osećamo potrebu. Da je, bože, Šaper vodi ovu zemlju, Srđan Šaper. Osećam se kao čovek bedno!“
Janja Beč, profesorka sociologije i autorka jedinog regionalnog kursa o ratnom zločinu, genocidu i sećanju, takođe primećuje pomake kada je reč o stavovima javnosti u Srbiji o počinjenim zločinima u '90-im godinama, ali kad je reč o prihvatanju istine o počinjenom genocidu u Srebrenici, to nije slučaj:
„Pozitivno je da se o tome uopšte počelo da razgovara, jer je to bolje nego ćutanje, bolje od tog ćutanja mržnje i banalnosti i ravnodušnosti koji su ovde dominantni kao oblici poricanja genocida.“
Naša sagovornica, koju njen angažman vodi često na razne adrese u regionu, pokušava da pažnju javnosti skrene sa domaćih nesuglasica na one kojima će se Srbija tom rezolucijom obratiti. Janja Beč poručuje da bi usvajanje rezolucije bez osude genocida bilo uvredljivo za žtrve:
„Toliko uvredljivo da može loše da utiče na odnose u regionu, ne samo sada nego i za narednih nekoliko generacija. Takva vrsta zločina zahteva priznanje da se to desilo.“
Nepominjanje reči “genocid” propuštena prilika
Nakon što je šefovima poslaničkih grupa u Parlamentu Srbije podijeljena radna verzija rezolucije o Srebrenici u kojoj nema riječi genocid, za komentar smo zamolili Benjamina Warda, iz nevladine organizacije Human Rights Watch.
Ward: Mislim da je najbitnije da debata ide u pravom smeru. Očigledno u tekstu ima implicitno priznanje jer sadrži reference o presudi Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da je srebrenički zločin genocid, kao što je utvrdio i Haški tribunal u presudi Krstiću. Smatram, međutim, da su dela važnija nego reči. Najbolji način da Srbija demonstrira da se suočava sa prošlošću jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom, politička podrška vlasti srpskom tužiocu za ratne zločine i saradnja sa susedima u istragama za ratne zločine koje oni vode.
RSE: Imate li osećaj kako će, ako se ovakva rezolucija u srpskoj skupštini usvoji, reagovati porodice žrtava u Srebrenici?
Ward: Pretpostavljam da će neke od njih u najmanju ruku smatrati da je nepominjanje reči “genocid” propuštena prilika. Ali, ponavljam: na ovo se mora gledati u širem kontekstu. Iako je neosporno da je pred Srbijom još dobar deo puta - a žrtve, odnosno, majke Srebrenice ne bi ništa više želele nego da vide Mladića u Hagu - treba primetiti da je bilo i napretka u suočavanju Srbije sa ratnim zločinima vršenim u njeno ime. Činjenica koja, po mom mišljenju, o tome najbolje svedoči jeste hapšenje i isporučivanje Radovana Karadžića.
BiH će ostati jedina bez osude genocida?
Radoslav StojanovićI profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, šef pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi BiH za genocid, saglasan je da se osuda Beograda mora donijeti. Evo i zašto:
„Zbog toga što je Međunarodni sud pravde u svojoj presudi od 2007. godine presudio da je zločin koji je učinjen u Srebrenici genocid. I prema tome, u toj našoj deklaraciji mi ne treba da brinemo, niti da izmišljamo kvalifikaciju zločina počinjenog u Srebrenici, nego treba samo da citiramo presudu Međunarodnog suda pravde u kojoj se jasno kaže da je zločin koji je počinjen u Srebrenici zločin genocida.“
To što se u Srbiji tako odugovlači sa donošenjem Rezolucije o Srebrenici je jedna priča. Druga, mnogo tragičnija je ona bosanska. U zemlji na čijem se teritoriju genocid i desio, Parlament u nekoliko navrata odbija izvršiti prihvatanje evropskog dokumenta. Zastupnici u skupštinskim klupama i 24. su marta još jednom jasno poručili da će BiH očigledno ostati jedina na Balkanu koja ne osuđuje srebrenički genocid.
Zastupnik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Slavko Jovičić:
„Ja imam pravo da u ime žrtava iz mog naroda kažem otvoreno i jasno da dok sam ja ovdje, a nadam se, kolege, da ovo ne može biti prihvaćeno. Ali to nije, ljudi, moguće. Ja izlazim pred glasače u Republici Srpskoj, i znam u bezbroj kontakata šta su mi rekli. Da prođe još 15 godina. Ja ne znam, možda će idući saziv Parlamenta imati jaču snagu, možda će doći do neke nove istine koja će približiti stavove. Ja vas uvjeravam, prijatelji, neće se ovim postići mir nego idemo u nove sukobe i konfrontacije nesagledivih razmjera.“
Izraz savjesti i odgovornosti
Denis Bećirović, Foto: Midhat Poturović
Uzalud je u bh. Parlamentu poslanik SDP-a BiH Denis Bećirović pokušavao druge ubijediti u važnost ovog dokumenta za sve narode u Bosni i Hercegovini:
„Mislim da trebamo smoći snage da usvojimo jedan ovakav dokument. Ovo je trebalo znatno prije uraditi. Izraz ove rezolucije, ako je prihvatimo, treba da bude izraz naše savjesti i odgovornosti.“
Poslanik Slavko Jovičić svoje argumente protiv Rezolucije o Srebrenici temeljio je i na tvrdnji da postoje tri istine, te da ovakav dokument može dodatno konfrontirati narode u BiH:
„Ja vas potpuno, ljudi, shvatam, ali shvatite vi mene i predstavnike srpskoga naroda da ovo nije trenutak, ne za cijelu BiH, nego na Rezoluciji o Srebrenici da se mi zbližimo - šta samo jedna izjava nekoga može da uradi u BiH.“
Genocid je genocid, odgovorila mu je zastupnica Stranke za BiH Azra Hadžiahmetović. Podsjetila je na Rezoluciju Evropskog parlamenta, te činjenicu da je genocid dokazan i presudom Suda u Hagu:
„Mi se možemo ponašati kao nojevi, zabadati glavu u pijesak itd. Ovdje je samo pitanje hoćemo li mi, i kada, otvoriti neku priču o bilo čemu u BiH što će doprinijeti boljoj budućnosti svih građana BiH. Ja mislim da je bolje da što prije s tim počnemo.“
*****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Četićevo priznanje krivice uzeto kao olakšavajuća okolnost
Nastavljeno svjedočenje Šačića optuženog za protjerivanje srpskog stanovništva
Nezadovoljstvo procesuiranjem zločina počinjenih u Hercegovini
Zamjerke inicijatorima ideje o osnivanju RECOM-a
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
„Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednoga velikoga praznika srpskoga poklanjamo srpskom narodu ovaj grad - i napokon došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru.“
Deset godina poslije, Srebrenicu koja je u svijetu postala simbolom najvećeg zločina u Evropi nakon II svjetskog rata, Radio Slobodna Evropa je pronašao Lejlu Siručić koja nam je sitnim dječijim, skoro sramežljivim jezikom kazala:
„Ja sam se rodila u Potočarima 12. jula 1995. Sad živim u St. Louisu.“
Nepunih 15 godina nakon zločina u BiH i Srbiji još nije potvrđeno da se u Srebrenici genocid i desio. Mjesecima već traje rasprava oko toga trebaju li ili ne usvojiti obavezujuću Rezoluciju EU kojom se genocid osuđuje. U sedmici za nama (22.3.-27.3) napokon je na sastanku Kolegija Skupštine Srbije utvrđen prijedlog deklaracije o Srebrenici u kojem se riječ genocid ne pominje.
Najoštrije se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, te se izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spriječi ta tragedija. O ovom će se prijedlogu, koji je jako dugo pripreman, raspravljati u Parlamentu Srbije.
Bolje od ćutanja mržnje
Na naše pitanje zašto se Rezolucija o Srebrenici krčka tako dugo u Parlametnu iako je dovoljno 126 glasova vladajuće koalicije da bi se usvojila, Jelena Trivan iz Demokratske stranke je odgovorila:
„Zato što živimo u zemlji u kojoj je 2005. emitovanje filma o Srebrenici bila tema kojom je traženo da se kazni rukovodstvo RTS zato što je pokazalo istinu o Srebrenici. Zato što je Boris Tadić, maltene, linčovan zbog izvinjenja i poklonjenja žrtvama u Srebrenici. Zato što je pre samo godinu ili godinu i po dana ovde vođena kampanja da se ljudi koji se zalažu za evropske integracije sačekaju na aerodromu i ubij ako potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji.“
„To je princip: hajde da nešto uradimo ali tako da nas ništa ne košta, ništa ne obavezuj i da se pokaže da mi to radimo zato što moramo a ne zato što osećamo potrebu. Da je, bože, Šaper vodi ovu zemlju, Srđan Šaper. Osećam se kao čovek bedno!“
Janja Beč, profesorka sociologije i autorka jedinog regionalnog kursa o ratnom zločinu, genocidu i sećanju, takođe primećuje pomake kada je reč o stavovima javnosti u Srbiji o počinjenim zločinima u '90-im godinama, ali kad je reč o prihvatanju istine o počinjenom genocidu u Srebrenici, to nije slučaj:
„Pozitivno je da se o tome uopšte počelo da razgovara, jer je to bolje nego ćutanje, bolje od tog ćutanja mržnje i banalnosti i ravnodušnosti koji su ovde dominantni kao oblici poricanja genocida.“
Naša sagovornica, koju njen angažman vodi često na razne adrese u regionu, pokušava da pažnju javnosti skrene sa domaćih nesuglasica na one kojima će se Srbija tom rezolucijom obratiti. Janja Beč poručuje da bi usvajanje rezolucije bez osude genocida bilo uvredljivo za žtrve:
„Toliko uvredljivo da može loše da utiče na odnose u regionu, ne samo sada nego i za narednih nekoliko generacija. Takva vrsta zločina zahteva priznanje da se to desilo.“
Nepominjanje reči “genocid” propuštena prilika
Nakon što je šefovima poslaničkih grupa u Parlamentu Srbije podijeljena radna verzija rezolucije o Srebrenici u kojoj nema riječi genocid, za komentar smo zamolili Benjamina Warda, iz nevladine organizacije Human Rights Watch.
Ward: Mislim da je najbitnije da debata ide u pravom smeru. Očigledno u tekstu ima implicitno priznanje jer sadrži reference o presudi Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da je srebrenički zločin genocid, kao što je utvrdio i Haški tribunal u presudi Krstiću. Smatram, međutim, da su dela važnija nego reči. Najbolji način da Srbija demonstrira da se suočava sa prošlošću jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom, politička podrška vlasti srpskom tužiocu za ratne zločine i saradnja sa susedima u istragama za ratne zločine koje oni vode.
RSE: Imate li osećaj kako će, ako se ovakva rezolucija u srpskoj skupštini usvoji, reagovati porodice žrtava u Srebrenici?
Ward: Pretpostavljam da će neke od njih u najmanju ruku smatrati da je nepominjanje reči “genocid” propuštena prilika. Ali, ponavljam: na ovo se mora gledati u širem kontekstu. Iako je neosporno da je pred Srbijom još dobar deo puta - a žrtve, odnosno, majke Srebrenice ne bi ništa više želele nego da vide Mladića u Hagu - treba primetiti da je bilo i napretka u suočavanju Srbije sa ratnim zločinima vršenim u njeno ime. Činjenica koja, po mom mišljenju, o tome najbolje svedoči jeste hapšenje i isporučivanje Radovana Karadžića.
BiH će ostati jedina bez osude genocida?
„Zbog toga što je Međunarodni sud pravde u svojoj presudi od 2007. godine presudio da je zločin koji je učinjen u Srebrenici genocid. I prema tome, u toj našoj deklaraciji mi ne treba da brinemo, niti da izmišljamo kvalifikaciju zločina počinjenog u Srebrenici, nego treba samo da citiramo presudu Međunarodnog suda pravde u kojoj se jasno kaže da je zločin koji je počinjen u Srebrenici zločin genocida.“
To što se u Srbiji tako odugovlači sa donošenjem Rezolucije o Srebrenici je jedna priča. Druga, mnogo tragičnija je ona bosanska. U zemlji na čijem se teritoriju genocid i desio, Parlament u nekoliko navrata odbija izvršiti prihvatanje evropskog dokumenta. Zastupnici u skupštinskim klupama i 24. su marta još jednom jasno poručili da će BiH očigledno ostati jedina na Balkanu koja ne osuđuje srebrenički genocid.
Zastupnik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Slavko Jovičić:
„Ja imam pravo da u ime žrtava iz mog naroda kažem otvoreno i jasno da dok sam ja ovdje, a nadam se, kolege, da ovo ne može biti prihvaćeno. Ali to nije, ljudi, moguće. Ja izlazim pred glasače u Republici Srpskoj, i znam u bezbroj kontakata šta su mi rekli. Da prođe još 15 godina. Ja ne znam, možda će idući saziv Parlamenta imati jaču snagu, možda će doći do neke nove istine koja će približiti stavove. Ja vas uvjeravam, prijatelji, neće se ovim postići mir nego idemo u nove sukobe i konfrontacije nesagledivih razmjera.“
Izraz savjesti i odgovornosti
„Mislim da trebamo smoći snage da usvojimo jedan ovakav dokument. Ovo je trebalo znatno prije uraditi. Izraz ove rezolucije, ako je prihvatimo, treba da bude izraz naše savjesti i odgovornosti.“
Poslanik Slavko Jovičić svoje argumente protiv Rezolucije o Srebrenici temeljio je i na tvrdnji da postoje tri istine, te da ovakav dokument može dodatno konfrontirati narode u BiH:
„Ja vas potpuno, ljudi, shvatam, ali shvatite vi mene i predstavnike srpskoga naroda da ovo nije trenutak, ne za cijelu BiH, nego na Rezoluciji o Srebrenici da se mi zbližimo - šta samo jedna izjava nekoga može da uradi u BiH.“
Genocid je genocid, odgovorila mu je zastupnica Stranke za BiH Azra Hadžiahmetović. Podsjetila je na Rezoluciju Evropskog parlamenta, te činjenicu da je genocid dokazan i presudom Suda u Hagu:
„Mi se možemo ponašati kao nojevi, zabadati glavu u pijesak itd. Ovdje je samo pitanje hoćemo li mi, i kada, otvoriti neku priču o bilo čemu u BiH što će doprinijeti boljoj budućnosti svih građana BiH. Ja mislim da je bolje da što prije s tim počnemo.“
*****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Četićevo priznanje krivice uzeto kao olakšavajuća okolnost
Nastavljeno svjedočenje Šačića optuženog za protjerivanje srpskog stanovništva
Nezadovoljstvo procesuiranjem zločina počinjenih u Hercegovini
Zamjerke inicijatorima ideje o osnivanju RECOM-a
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)