Dostupni linkovi

Rodne kvote u C. Aziji: uspjeh uprkos manjkavostima


Kirgistanke marširaju na Dan žena tražeći veća prava
Širom sveta, društva i dalje nastavljaju raspravu o tome kako obezbediti ženama pravo odlučivanja.

U Centralnoj Aziji vlade su uvele rodne kvote kao način da desetine žena uđe u parlament i zauzmu visoko rangirane pozicije u vladi.

Ali kritičari kažu da su kvote način da zvaničnici unaprede karijere žena među svojim prijateljima i rođacima, i da kvalifikovane žene treba promovisati na osnovu njihovih zasluga, a ne na osnovu kvota.

Po zakonu, na tri poslanika u kirgistanskom parlamentu koji ima 90 članova, dolazi jedna žena. Četrdesetdvogodišnja Gulnora Derbisheva je jedna od njih i kaže da je oduvek želela da ima ulogu u promeni društva.

Ona je karijeru započela kao nastavnik a onda je postala aktivista za prava žena. Toliko je bila u stanju da postigne sama.

Ali kaže da nikada ne bi mogla da uđe u parlament da nije bilo specijalnih kvota za žene:

"Bilo je puno prepreka na mom političkom putu. Čak i sada, osećam da postoji diskriminacija prema ženama. Pre nekoliko godina bilo je dosta predasuda prema ženama poslanicama, i iskreno bilo je prilično teško za mene. Nekiljudi rekli: 'Za šta su ove žene sposobne, posebno ova?' Neki muškarci, čak i kolege poslanici bi mi čak rekli: 'Koja ti pitnaja imaš koja bi bila vrijedna naše pažnje?'"

Rodne kvote postoje u celoj Centralnoj Aziji. Pod sovjetskim sistemom žene u regionu uživale su prava i mogućnosti jednaka onim koja su imali muškarci.

Uzbekistan ispred Francuske


Ali mnoge od tih mogućnosti nestale su u haosu sovjetskog kolapsa. Narodi Centralne Azije su danas redovno kritkovani za kršenje ljudskih prava. Ali i kritičari priznaju da su lokalne vlasti ipak napravile značajan napredak na poboljšanju ravnoteže polova u politici.

Čak i Uzbekistan, zemlja koja je redovno na dnu lestvice međunarodnih prava i transparentnosti, ima rodnu kvotu od 30 procenata za žene u parlamentu. Tako je na papiru iznad Francuske (19 odsto), SAD (17 odsto) i Rusije (14 odsto).

Turkmenistan, najkonzervativnija centralnoazijska zemlja kada je u pitanju položaj žena u društvu, uključila je žene u ključne državne poslove, poput predsednika parlamenta ili ambsadora u UN.

Ekonomska kriza i radne migracije u Rusiju, transformisali su milione žena u hranioce porodica. Rast uticaja islama u regionu takođe je značajno promenio shvatanje uloge žene u društvu, uz sve veći broj onih koji misle da žene treba da ostanu kod kuće i da brinu o svom mužu i deci.

U regionu sa jako raširenom korupcijom žene aktivisti se takođe žale da vladini zvaničnici koriste rodne kvote kao zgodnu priliku da poboljšaju pozicije svojih rođaka ili prijateljica, koje ne moraju biti kvalifikovane za posao.

Ipak, među ženama, rodne kvote imaju više pristalica nego kritičara. Međutim, ima još puno toga da se uradi.

Nurgul Djanaeva, NGO aktivista iz Bishkeka kaže da su sa sistemom rodnih kvota očekivanja i zahtevi koji se postavljaju pred žene daleko manji od onih koji važe za muške kolege:

"Kada govorimo o muškarcima, niko ne brine o činjenici da koriste sve moguće resurse, korumpirane ili ne. Kada je reč o ženama odmah se javljaju dupli standardi: 'Ako ona dolazi, treba da bude savršena.' Ja se apsolutno slažem – i muškarci i žene treba da dobijujaju pozicije koristeći poštene, društveno prihvatljive, legalne načine."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG