Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika protive se prijedlogu da se na samitu u Kopenhagenu donese odluka o smanjenju svjetskih emisija štetnih gasova za 50 odsto do 2050. godine, izjavile su večeras evropske diplomate.
U dokumentu koji su predstavile četiri velike zemlje u razvoju navodi se da se one protive određivanju maksimalne količine emisija do 2020. godine, kao i postavljanju granice za globalno zagrijavanje od dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenom.
„Ton dokumenta je defanzivan. U njemu se postavljaju crvene linije za zemlje u razvoju“, izjavio je dilomata koji je upućen u sadržaj dokumenta.
Diplomate kažu da ovo saopštenje komplikuje pripreme za konferenciju u Kopenhagenu, koja počinje 7. decembra.„Oni ne žele da se u nacrt dokumenta u Kopenhagenu unose bilo kakve ograničavajuće brojke“, rekao je drugi diplomata.
Kina i Indija u prošlosti su naglašavale da su razvijene zemlje izgradile bogatstvo korištenjem fosilnih goriva i da sada treba da preuzmu obavezu znatno većeg smanjenja emisija štetnih gasova.
One žele da bogate zemlje do 2020. godine smanje emisije za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Planom predsjednika SAD Baraka Obame predviđeno je smanjenje od tri odsto, a EU je postavila cilj od najmanje 20, a najviše 30 odsto. (kraj)ml
U dokumentu koji su predstavile četiri velike zemlje u razvoju navodi se da se one protive određivanju maksimalne količine emisija do 2020. godine, kao i postavljanju granice za globalno zagrijavanje od dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenom.
„Ton dokumenta je defanzivan. U njemu se postavljaju crvene linije za zemlje u razvoju“, izjavio je dilomata koji je upućen u sadržaj dokumenta.
Diplomate kažu da ovo saopštenje komplikuje pripreme za konferenciju u Kopenhagenu, koja počinje 7. decembra.„Oni ne žele da se u nacrt dokumenta u Kopenhagenu unose bilo kakve ograničavajuće brojke“, rekao je drugi diplomata.
Kina i Indija u prošlosti su naglašavale da su razvijene zemlje izgradile bogatstvo korištenjem fosilnih goriva i da sada treba da preuzmu obavezu znatno većeg smanjenja emisija štetnih gasova.
One žele da bogate zemlje do 2020. godine smanje emisije za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Planom predsjednika SAD Baraka Obame predviđeno je smanjenje od tri odsto, a EU je postavila cilj od najmanje 20, a najviše 30 odsto. (kraj)ml
