Autor: Zoran Glavonjić
(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Srbija je ostvarila novi napredak u saradnji sa Haškim tužilaštvom, navodi u svom izveštaju glavni tužilac Suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije. Još, međutim, nije jasno da li će bez predaje optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića Holandija popustiti i dozvoliti Srbiji dalji put ka evroatlantskim integracijama.
U izveštaju Savetu bezbednosti UN-a Serž Bramerc (Serge Brammertz) prvi put navodi da je zadovoljan trenutnim stepenom saradnje Srbije sa Tribunlaom i da očekuje da će se haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić naći u Hagu, objavili su mediji u Srbiji koji su imali uvid u taj dokument koji će glavni haški tužilac prezentovati u Njujorku 3. decembra.
Kao se navodi, prvi put Bramerc je izostavio svaku kritiku, kao i tvrdnju da su haški begunci u dometu srpskih vlasti, već je pohvalio napore nadležnih i akcionog tima koji traga za optuženima. Od ovog izvešataj zavise i dalje evropske integracije Srbije jer se Holandija do sada protivila odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju i primeni Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sve dok Rako Mladić ne bude u Hagu.
Rona Van Dartela, holandskog ambasadora u Beogradu, pitali smo da li će nakon ovog izveštaja Holandija ipak dati zeleno svetlo za primenu trgovinskog sporazuma:
„Ima mnogo spekulacija u štampi. Pre svega, svi smo konstatovali da je Srbija ostvarila napredak u evrointegracijama kao što je navedeno i u izveštaju Evropske komisije. Drugo, gospodin Bramerc je još u junu izvestio da je Srbija postigla napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Takođe smo rekli da sada čekamo novi Bramercov izveštaj koji će podneti Savetu bezbednosti 3. decembra. Naš šef diplomatije u Hagu je već izjavio da je veoma zainteresovan za taj izveštaj, da će ga pažljivo pročitati i da će, ukoliko izveštaj bude govorio o kontinuiranom napretku saradnje Srbije sa Hagom, taj progres uvažiti i priznati. Kao što sam već rekao, mnogo je sada spekulacija u štampi. Ja ne mogu ništa konkretno reći jer ne znam šta sadrži Bramercov izveštaj, pa naravno ne znam ni kako će moja vlada na njega reagovati.“
RSE: Postoji li bilo koji način da Holandija kaže “Da” Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju?
Ron Van Dartel: Ne znam.
Dakle, Srbija će morati da sačeka bar do 3. decembra, ali je evidentno da tužilac u izveštaju, kako primećuju oni koji su imali uvid u taj dokument, nije naveo da je Srbija sa Hagom ostvarila punu saradnju. Holandija je ranije davala do znanja da su baš to ključne reči kako bi promenila stav, ili jednostavno - Mladić je uhapšen.
Rasim Ljajić
U Beogradu nisu mogli da kažu kako će nova ocena Bramerca biti protumačena u Holandiji. Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, pozvao je na strpljenje:
„Još uvek ima prostora da se taj izveštaj eventualno promeni sve do trećeg kada će Bramerc podneti konačnu verziju tog izveštaja Savetu bezbednosti. Ali ovo što smo do sada videli je aposlutno i realno i objektivno. Održava činjenično stanje i kada su u pitanju operativne potrage i kada su u pitanju ostali vidovi saradnje sa Haškim tribunalom. Prema tome, mi nemamo razloga da ne verujemo da će ovo biti i konačna verzija izveštaja, ali treba sačekati 3. decemabar.“
Eventualnu odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU trebalo bi da donesu sve članice EU konsenzusom. U poslednje vreme većina ostalih država EU smatra da bi Srbiji ipak trebalo omogućiti primenu tog sporazuma.
U Beogradu veruju da bi Holandija ipak mogla da popusti, što govori izjava Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova:
„Smatramo da su stekli svi uslovi da Srbija zakorači napred na putu ka ostvarenju punopravnog članstva u EU, a to je odmrzavanje sporazuma. Smatramo da je došlo vreme za to i da nakon odmrazavnja sporazuma Srbija će biti u prilici da podnese aplikaciju za članstvo u EU.“
Važna činjenica kada je u pitanju stav Holandije je da je holandska vlada podnela ostavku aprilu 2002. posle polemike i zvaničnog izveštaja o ulozi holandskih pripadnika UNPROFOR-a za vreme genocida i ratnih zločina u Srebrenici, za koje je optužen haški begunac Ratko Mladić.
Milan Pajević, iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, izjavio je za naš program da sada postoje malo veće šanse da Holandija pristane na odmrzavanje trgovinskog sporazuma jer je, po njegovom mišljenju, u toj zemlji sazrelo shvatanje da u sadašnjim okolnostima možda ne bi trebalo uslovljavati njegovu primenu:
„Nego da, možda, uslovljavanje treba preneti na neke naredne stupnjeve našeg približavanja EU - i tu leži glavna poenta. Ukoliko i prođemo na ovom stupnju, svakako treba svima da bude jasno da će nas taj uslov sačekati na nekom narednom stupnju i, dakle, opet se vraćamo na istu priču da je neophodno da se završi saradnja sa Haškim tribunalom onako kako međunarodna zajednica to očekuje već devet godina. I uopšte ne treba razmišljati na način kako da nešto ne uradimo, a da ipak ostvarimo ono što želimo.“
Milan Pajević
Pajević kaže da je u razmišljanju da se Srbiji ipak omogući mali napredak u evrointegracijama u nekim zemljama EU ipak preovladao stav da preveliki pritisak može biti kontraproduktivan:
„Tim što jedan deo zemalja upravo tvrdi da bez uslovljavanja nema pozitivnih koraka na strani one zemlje koja želi da postane članica EU. Različite zemlje na to različito gledaju, ali mimo toga postoji zajednički minimum koji je oličen u onome što institucije EU u Briselu zajednički rade ili preduzimaju prema budućim članicama.“
Vera Marković, aktivistkinja Žena u crnom i saradnica Helsinškog odbora za ljudska prava, rekla je za naš program da bi napredak ka EU bio dobar za građane Srbije, ali da oko najave pozitivnih trendova ne bi trebalo stvarati euforiju:
„Ne bi bilo dobro, iz jednog ugla posmatrano, da mi dobijemo zeleno svetlo pre nego što je uhapšen Ratko Mladić i pre nego što se stvorila u Srbiji neka kultura sećanja na žrtve i prihvatanje svih političkih grešaka i teških povreda ljudskih prava. S jedne strane Srbija nema potpuni konsenzus - on se sad tek gradi - oko toga da Srbija treba da krene u EU, a s druge strane mi nemamo nikakav konsenzus oko toga šta se dogodilo 90-ih i iz toga mislim da nismo ništa naučili.“
Na kraju, zaključuje Vera Marković, izuzetno je važno da se Ratko Mladić i Goran Hadžić što pre nađu u Hagu:
„Zbog toga što bi se tako stvorila jedna pozitivna klima u regionu za buduću međunarodnu saradnju i zbog toga da se nijedan od takvih zločina ne bi dogodio u budućnosti. Biće to mnogo teže ako se stvori utisak da su zločini nekažnjivi, odnosno ukoliko Srbija krene prema Evropi a da nije izvršila sve obaveze.“
VUKČEVIĆ: PRETRESI NISU IZ MARKETINŠKIH RAZLOGA
Autor: Miloš Teodorović
To što glavni haški tužilac Serž Bramerc u svom izveštaju Savetu bezbednosti ne navodi da se Ratko Mladić krije u Srbiji ne znači da je ovaj haški bjegunac izvan zemlje, izjavio je za Radio Slobodna Evropa srbijanski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Na samom početku razgovora za RSE Vukčević odgovara na pitanje koliko ima istine u tvrdnjama da su Ratku Mladiću u skrivanju pomagali i pripadnici tajnih službi.
„Možda nekad je sužba sačuvala, ali to je bilo nekada. Nekad pre nego što sam se ja uopšte uključio u taj rad.“
RSE: Sada možemo, znači, reći da vojna bezbednosna služba i BIA rade zajedno na hvatanju Ratka Mladića?
Vukčević: Apsolutno rade. A to imaju u vidu svi oni koji trebaju da imaju u vidu to.
Vladimir Vukčević, Foto: Vesna Anđić
RSE: A jeste li uspeli da odgovorite na pitanje zbog čega su propuštene neke prilike da Mladić bude uhapšen? Naprimer, pominjano je kako je 2006. godine lociran u Sremu, u Sremskoj Mitrovici. Šta se tada dogodilo pa je propuštena prilika da mi rešimo to veliko pitanje?
Vukčević: Bilo je dosta tih izjava. Ja se te ne sećam.
RSE: Možete li da mi kažete je li bio lociran? Koje su sve to lokacije koje možete odrediti kao one gde je Ratko Mladić bio?
Vukčević: Ne bih davao ni jedan takav podatak jer na taj način ugrožavam dalju istragu. Ali bilo je mesta gde se osnovano sumnjalo da se on nalazio. Znači i posle 2003. godine. Da kažem i 2006. Eto toliko.
RSE: A možete li reći da li se radi na slučajevima ljudi koji su Mladiću pomagali u skrivanju? Mislim na one koji su mu pomogali u skrivanju u nekim vojnim objektima, npr. nakon što je Okružni sud u Beogradu raspisao poternicu za njim.
Vukčević: Pa, gledamo da rasvetlimo to šta se to desilo, da vidimo ko ga je to skrivao tih 15 dana.
RSE: Ja znam da vi u vreme istrage ne možete otkrivati detalje, ali kako ide?
Vukčević: Sve što se započne, to se i završi.
RSE: To znači da će ljudi iz Vojske koji su pomagali Ratku Mladiću biti procesuirani?
Vukčević: Videćemo, videćemo. Svi oni koji izvrše krivično delo biće procesuirani.
RSE: Ima ocena i da su neke akcije koje su bile konecntrisane na potragu Ratka Mladića, poput naprimer pretresa fabrike ’Voda Vujić’ u Valjevu, urađene kako bi se javnost uverila da se nešto radi. Kako odgovarate na to?
Vukčević: To nije tačno. Svaki preteres koji činimo ne činimo iz marketinških razloga, nego zbog toga što na taj način nešto učinimo. Naprimer, izvršen je pretres kuće Ratka Mladića pre, čini mi se, pola godine.
RSE: Mislite kuće na Banovom brdu?
Vukčević: Da te. Mi smo znali da tu nije Ratko Mladić, niti bilo koji od jataka. Ali mi smo izvršili pretres. I naprimer, pošto se sada to zna, mi smo našli dnevnik Ratka Mladića. Hag je to procenio kao naš izuzetan uspeh. Prema tome, svaki put kada vršimo neki pretres mi to ciljano radimo.
RSE: Je li dokazuje taj dnevnik nešto? Je li dokazuje odluku Ratka Mladića da se sprovede genocid u Srebrenici?
Vukčević: Ne bih se upuštao u to. Mi smo Hagu dostavili taj dnevnik i on ih koristi. Mi ne.
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Topnički dnevnici i dalje sporni
Utjecaj Haškog suda na postdaytonsku BiH
Granić svjedočio na suđenju Markaču
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Srbija je ostvarila novi napredak u saradnji sa Haškim tužilaštvom, navodi u svom izveštaju glavni tužilac Suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije. Još, međutim, nije jasno da li će bez predaje optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića Holandija popustiti i dozvoliti Srbiji dalji put ka evroatlantskim integracijama.
U izveštaju Savetu bezbednosti UN-a Serž Bramerc (Serge Brammertz) prvi put navodi da je zadovoljan trenutnim stepenom saradnje Srbije sa Tribunlaom i da očekuje da će se haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić naći u Hagu, objavili su mediji u Srbiji koji su imali uvid u taj dokument koji će glavni haški tužilac prezentovati u Njujorku 3. decembra.
Kao se navodi, prvi put Bramerc je izostavio svaku kritiku, kao i tvrdnju da su haški begunci u dometu srpskih vlasti, već je pohvalio napore nadležnih i akcionog tima koji traga za optuženima. Od ovog izvešataj zavise i dalje evropske integracije Srbije jer se Holandija do sada protivila odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju i primeni Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sve dok Rako Mladić ne bude u Hagu.
Rona Van Dartela, holandskog ambasadora u Beogradu, pitali smo da li će nakon ovog izveštaja Holandija ipak dati zeleno svetlo za primenu trgovinskog sporazuma:
„Ima mnogo spekulacija u štampi. Pre svega, svi smo konstatovali da je Srbija ostvarila napredak u evrointegracijama kao što je navedeno i u izveštaju Evropske komisije. Drugo, gospodin Bramerc je još u junu izvestio da je Srbija postigla napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Takođe smo rekli da sada čekamo novi Bramercov izveštaj koji će podneti Savetu bezbednosti 3. decembra. Naš šef diplomatije u Hagu je već izjavio da je veoma zainteresovan za taj izveštaj, da će ga pažljivo pročitati i da će, ukoliko izveštaj bude govorio o kontinuiranom napretku saradnje Srbije sa Hagom, taj progres uvažiti i priznati. Kao što sam već rekao, mnogo je sada spekulacija u štampi. Ja ne mogu ništa konkretno reći jer ne znam šta sadrži Bramercov izveštaj, pa naravno ne znam ni kako će moja vlada na njega reagovati.“
RSE: Postoji li bilo koji način da Holandija kaže “Da” Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju?
Ron Van Dartel: Ne znam.
Dakle, Srbija će morati da sačeka bar do 3. decembra, ali je evidentno da tužilac u izveštaju, kako primećuju oni koji su imali uvid u taj dokument, nije naveo da je Srbija sa Hagom ostvarila punu saradnju. Holandija je ranije davala do znanja da su baš to ključne reči kako bi promenila stav, ili jednostavno - Mladić je uhapšen.
U Beogradu nisu mogli da kažu kako će nova ocena Bramerca biti protumačena u Holandiji. Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, pozvao je na strpljenje:
„Još uvek ima prostora da se taj izveštaj eventualno promeni sve do trećeg kada će Bramerc podneti konačnu verziju tog izveštaja Savetu bezbednosti. Ali ovo što smo do sada videli je aposlutno i realno i objektivno. Održava činjenično stanje i kada su u pitanju operativne potrage i kada su u pitanju ostali vidovi saradnje sa Haškim tribunalom. Prema tome, mi nemamo razloga da ne verujemo da će ovo biti i konačna verzija izveštaja, ali treba sačekati 3. decemabar.“
Eventualnu odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU trebalo bi da donesu sve članice EU konsenzusom. U poslednje vreme većina ostalih država EU smatra da bi Srbiji ipak trebalo omogućiti primenu tog sporazuma.
U Beogradu veruju da bi Holandija ipak mogla da popusti, što govori izjava Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova:
„Smatramo da su stekli svi uslovi da Srbija zakorači napred na putu ka ostvarenju punopravnog članstva u EU, a to je odmrzavanje sporazuma. Smatramo da je došlo vreme za to i da nakon odmrazavnja sporazuma Srbija će biti u prilici da podnese aplikaciju za članstvo u EU.“
Važna činjenica kada je u pitanju stav Holandije je da je holandska vlada podnela ostavku aprilu 2002. posle polemike i zvaničnog izveštaja o ulozi holandskih pripadnika UNPROFOR-a za vreme genocida i ratnih zločina u Srebrenici, za koje je optužen haški begunac Ratko Mladić.
Milan Pajević, iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, izjavio je za naš program da sada postoje malo veće šanse da Holandija pristane na odmrzavanje trgovinskog sporazuma jer je, po njegovom mišljenju, u toj zemlji sazrelo shvatanje da u sadašnjim okolnostima možda ne bi trebalo uslovljavati njegovu primenu:
„Nego da, možda, uslovljavanje treba preneti na neke naredne stupnjeve našeg približavanja EU - i tu leži glavna poenta. Ukoliko i prođemo na ovom stupnju, svakako treba svima da bude jasno da će nas taj uslov sačekati na nekom narednom stupnju i, dakle, opet se vraćamo na istu priču da je neophodno da se završi saradnja sa Haškim tribunalom onako kako međunarodna zajednica to očekuje već devet godina. I uopšte ne treba razmišljati na način kako da nešto ne uradimo, a da ipak ostvarimo ono što želimo.“
Pajević kaže da je u razmišljanju da se Srbiji ipak omogući mali napredak u evrointegracijama u nekim zemljama EU ipak preovladao stav da preveliki pritisak može biti kontraproduktivan:
„Tim što jedan deo zemalja upravo tvrdi da bez uslovljavanja nema pozitivnih koraka na strani one zemlje koja želi da postane članica EU. Različite zemlje na to različito gledaju, ali mimo toga postoji zajednički minimum koji je oličen u onome što institucije EU u Briselu zajednički rade ili preduzimaju prema budućim članicama.“
Vera Marković, aktivistkinja Žena u crnom i saradnica Helsinškog odbora za ljudska prava, rekla je za naš program da bi napredak ka EU bio dobar za građane Srbije, ali da oko najave pozitivnih trendova ne bi trebalo stvarati euforiju:
„Ne bi bilo dobro, iz jednog ugla posmatrano, da mi dobijemo zeleno svetlo pre nego što je uhapšen Ratko Mladić i pre nego što se stvorila u Srbiji neka kultura sećanja na žrtve i prihvatanje svih političkih grešaka i teških povreda ljudskih prava. S jedne strane Srbija nema potpuni konsenzus - on se sad tek gradi - oko toga da Srbija treba da krene u EU, a s druge strane mi nemamo nikakav konsenzus oko toga šta se dogodilo 90-ih i iz toga mislim da nismo ništa naučili.“
Na kraju, zaključuje Vera Marković, izuzetno je važno da se Ratko Mladić i Goran Hadžić što pre nađu u Hagu:
„Zbog toga što bi se tako stvorila jedna pozitivna klima u regionu za buduću međunarodnu saradnju i zbog toga da se nijedan od takvih zločina ne bi dogodio u budućnosti. Biće to mnogo teže ako se stvori utisak da su zločini nekažnjivi, odnosno ukoliko Srbija krene prema Evropi a da nije izvršila sve obaveze.“
VUKČEVIĆ: PRETRESI NISU IZ MARKETINŠKIH RAZLOGA
Autor: Miloš Teodorović
To što glavni haški tužilac Serž Bramerc u svom izveštaju Savetu bezbednosti ne navodi da se Ratko Mladić krije u Srbiji ne znači da je ovaj haški bjegunac izvan zemlje, izjavio je za Radio Slobodna Evropa srbijanski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Na samom početku razgovora za RSE Vukčević odgovara na pitanje koliko ima istine u tvrdnjama da su Ratku Mladiću u skrivanju pomagali i pripadnici tajnih službi.
„Možda nekad je sužba sačuvala, ali to je bilo nekada. Nekad pre nego što sam se ja uopšte uključio u taj rad.“
RSE: Sada možemo, znači, reći da vojna bezbednosna služba i BIA rade zajedno na hvatanju Ratka Mladića?
Vukčević: Apsolutno rade. A to imaju u vidu svi oni koji trebaju da imaju u vidu to.
RSE: A jeste li uspeli da odgovorite na pitanje zbog čega su propuštene neke prilike da Mladić bude uhapšen? Naprimer, pominjano je kako je 2006. godine lociran u Sremu, u Sremskoj Mitrovici. Šta se tada dogodilo pa je propuštena prilika da mi rešimo to veliko pitanje?
Vukčević: Bilo je dosta tih izjava. Ja se te ne sećam.
RSE: Možete li da mi kažete je li bio lociran? Koje su sve to lokacije koje možete odrediti kao one gde je Ratko Mladić bio?
Vukčević: Ne bih davao ni jedan takav podatak jer na taj način ugrožavam dalju istragu. Ali bilo je mesta gde se osnovano sumnjalo da se on nalazio. Znači i posle 2003. godine. Da kažem i 2006. Eto toliko.
RSE: A možete li reći da li se radi na slučajevima ljudi koji su Mladiću pomagali u skrivanju? Mislim na one koji su mu pomogali u skrivanju u nekim vojnim objektima, npr. nakon što je Okružni sud u Beogradu raspisao poternicu za njim.
Vukčević: Pa, gledamo da rasvetlimo to šta se to desilo, da vidimo ko ga je to skrivao tih 15 dana.
RSE: Ja znam da vi u vreme istrage ne možete otkrivati detalje, ali kako ide?
Vukčević: Sve što se započne, to se i završi.
RSE: To znači da će ljudi iz Vojske koji su pomagali Ratku Mladiću biti procesuirani?
Vukčević: Videćemo, videćemo. Svi oni koji izvrše krivično delo biće procesuirani.
RSE: Ima ocena i da su neke akcije koje su bile konecntrisane na potragu Ratka Mladića, poput naprimer pretresa fabrike ’Voda Vujić’ u Valjevu, urađene kako bi se javnost uverila da se nešto radi. Kako odgovarate na to?
Vukčević: To nije tačno. Svaki preteres koji činimo ne činimo iz marketinških razloga, nego zbog toga što na taj način nešto učinimo. Naprimer, izvršen je pretres kuće Ratka Mladića pre, čini mi se, pola godine.
RSE: Mislite kuće na Banovom brdu?
Vukčević: Da te. Mi smo znali da tu nije Ratko Mladić, niti bilo koji od jataka. Ali mi smo izvršili pretres. I naprimer, pošto se sada to zna, mi smo našli dnevnik Ratka Mladića. Hag je to procenio kao naš izuzetan uspeh. Prema tome, svaki put kada vršimo neki pretres mi to ciljano radimo.
RSE: Je li dokazuje taj dnevnik nešto? Je li dokazuje odluku Ratka Mladića da se sprovede genocid u Srebrenici?
Vukčević: Ne bih se upuštao u to. Mi smo Hagu dostavili taj dnevnik i on ih koristi. Mi ne.
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Topnički dnevnici i dalje sporni
Utjecaj Haškog suda na postdaytonsku BiH
Granić svjedočio na suđenju Markaču
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.