Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Povratak samo uz određene preduslove


Poziv Srbima da se vrate - Stipe Mesić
Bez povraćaja stanarskih prava i obnove kuća pozivi za povratak su nerealni, kažu izbegli Srbi koje je Mesić pozvao da se vrate u Hrvatsku. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300.000 potencijalnih povratnika.

Svetozar Tojaga izbegao je iz Zrmanje kod Gračca u akciji Oluja 5. avgusta 1995. Bio je direktor poljoprivredne zadruge u Zrmanji, danas je preduzetnik u Beogradu. Kaže da razmišlja o povratku, ali ne na osnovu Mesićevih poziva.

“To nije istina jer on jedno priča a drugo misli”, kaže Tojaga i dodaje:

„Ja nisam u mogućnosti ni do današnjeg dana da udjem u svoju zadrugu, da obnovim proizvodnju i zaposlim ljude zato što su tamo ušli neki njihovi branitelji, ne znam kako se više zovu, ušli su nasilno tamo."

"Da mi vrate samo moju imovinu i da mi vrate sve ono što je moje bilo da mogu tamo da živim normalno kao svi ostali gradjani koji tamo žive a ja toga sad nemam. I počeli su mi obnavljati kuću 2001. godine i do danas još mi nisu završili obnovu kuće”, kaže nam Tojaga na pitanje šta je potrebno da bi mogao da se vrati.

„I vi ste žrtve rata i treba da se vratite svojim kućama”, poručio je sa Korduna Mesić Srbima. Ovo nije prvi njegov poziv izbeglim Srbima da se vrate. Tako je 2007. delegacija izbegličkih udruženja išla na razgovor u Zagreb, kada im je Mesić obećao da će njihovi zahtevi o povraćaju stanarskih prava i obnovi kuća biti ispunjeni", kaže Milojko Budimir, sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske.

“Budući da se nije desilo ni jedno ni drugo i da se situacija na terenu nije bitno popravila, onda bi moglo značiti da ti pozivi nisu naišli na plodno tle, odnosno da Hrvatska nije ispoštovala dogovore koje smo imali kod predsednika Mesića”, kaže Budimir.

“U Hrvatskoj je ostalo još oko 40.000 naših stanova i oko 10.000 zahtjeva za obnovu kuća. i kada bi se samo ta dva momenta ispoštovala moglo bi se vratiti negdje od 150.000 do 200.000 ljudi. A ako to Hrvatska ne uradi, onda zaista teško je pozivati ljude na povratak,” zaključuje Budimir.

Tako govore izbegli Srbi iz Hrvatske, a pitali smo i Beogradjane šta misle o Mesićevom pozivu:



I Ministarstvu za dijasporu uputili smo pitanje da li pozdravljaju Mesićev gest, ali smo ostali bez odgovora. A Tomislav Žigmanov, hrvatski književnik i publicista iz Vojvodine kaže da je povratak izbeglica visoko tretiran između Hrvatske i Srbije jer Srbija uvek insistira na tom pitanju prilikom susreta na visokom nivou.

“Budući da je to tako, sigurno da pitanje konačnog rešenja pridonosi normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske", kaže nam Žigmanov i objašnjava:

"Ono što priječi povratak izbeglih Srba," kaže dalje Žigmanov, "jeste, sa jedne strane relativna ekonomska nerazvijenost tih područja, sa druge strane postotak izbeglih Hrvata iz Bosne i Hercegovine, pre svega Republike Srpske, koji se nalaze na tim područjima i u kućama, stanovima u kojima su živeli pripadnici srpske nacionalnosti, relativno visok stupanj animoziteta spram Srba koji postoji u Hrvatskoj i prateći incidenti, odredjena vrsta postojanjem eventulanih diskriminacijskih mera od strane lokalnih i regionalnih vlasti, i generalno što se, ipak, jedan broj izbeglih Srba na neki način integrisao u Republiku Srbiju.“

Medjutim, Žigmanov u ovom kontekstu ističe i pitanje izbeglih Hrvata iz Vojvodine kojih je, kaže, više od 30 hiljada i koji su takodje u istom razdoblju napustili ovo područje.

“To pitanje nikada nije bilo na taj način aktuelizovano, niti je pak pitanje njihovog povratka bilo na agendi susreta između država, niti su državna tela Republike Srbije ikada to pitanje ozbiljno postavila,” objašnjava Žigmanov.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG