Dostupni linkovi

Vanredna vijest

MMF u Beogradu: U ponedeljak zvanični razgovori


Prethodni dolazak Misije u Beograd,24. avgust 2009.

Koliko se Srbija ozbiljno priprema za novu rundu razgovora sa MMF, sada kada su u kasi i ruske pare?

Predstavnici misije Međunardnog monetarnog fonda počeli su tehničke razgovore u Narodnoj banci Srbije, koji prethode pregovorima o reviziji kreditnog stend baj aranžmana.

Zvanični pregovori o drugoj i trećoj reviziji kreditnog zajma Srbiji, teškog 2.9 milijardi evra, počeće u ponedeljak, 26. oktobra. Šta je Vlada Srbije učinila, a šta je propustila da uradi od avgusta meseca, kada je misija MMF-a poslednji put boravila u Srbiji?

MMF je avgustovske pregovore odložio za ove, oktobarske, dane jer vlada Srbije nije pripremila mere kojima bi uspela da ubedi kreditore da će moći da smanji rashode. Po već uhodanoj matrici, srpska vlada opet kasni. Tek na današnjoj sednici ona razmatra Nacrt zakona o smanjenju lokalne administracije.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je, kao i obično, optimista. Vlada, kaže, pred MMF izlazi sa dobro pripremljenom platformom.

“Danas je bila tehnička misija, a zvanični razgovori sa šefovima počinju tokom nedelje. Mi smo se jako dobro spremili za ove pregovore.”

Uprkos tome što ministar Dinkić tvrdi da se Vlada jako dobro pripremila za razgovore sa MMF-om, Cvetkovićev kabinet nije pripremio ono štoje MMF tražio. A tražio je da se napravi sveobuhvatni plan racionalizacije javne potrošnje, kao i da se započne reforma penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Od svega toga jedino je najavljeno otpuštanje oko 2.800 zaposlenih u državnoj administracii i razmatranje ideje da se podigne starosna granica za odlazak žena u penziju. U obrazovanju i zdravstvu neće da se reformišu, smatrajući da su već reformisani.

MMF neće više "gledati kroz prste"

MMF je u avgustu srpskoj vladi progledao kroz prste. Miroslava Zdravkovića, urednika sajta Ekonomija.org, upitali smo hoće li svetski kreditor i ovoga puta biti blagonaklon iako Beograd mnogo toga što je u avgustu obećao nije ispunio.

“U tom kontekstu promenjenih globalnih odnosa, u smislu da je kriza bila izuzetne oštrine, da je MMF bio glavni spasilac Istočne Evrope, možemo gledati da je jednom zažmurela, ali ne verujem da će drugi put zažmureti na jedno oko i da će svakako insistirati na primeni takvih mera koje će dovesti do pada budžetskog deficita u idućoj godini.”

Vlada će od MMF-a i u idućoj godini tražiti četiri odsto budžetskog deficita, a rupa u budžetu duboka 100 milijardi dinara biće popunjavana olako uzetim kreditima. Umesto dobro fundiranih planova racionalizacije javne potrošnje, Beograd će MMF-u izneti skup lepih želja, kaže za Radio Slobodna Evropa ekonomista Aleksandar Stevanović.

“Ovo je četvrta Vlada koja je skup stranaka, nije prava Vlada. S druge strane nije toliko ni strašno, mislim pod znacima navoda, jer se očigledno da se neće desiti ništa loše u Srbiji. Kriza se manje-više završava u svetu. Narednu godinu nećemo dalje padati, a da li će biti rast – to je neko drugo pitanje”, smatra Stevanović i dodaje:

“Oni su takođe uspeli da se zaduže na par drugih mesta, pa im nešto pare od MMF-a i nisu preterano potrebne. I s te strane je za očekivati da se sada preterano ni ne trude. MMF za svoje pare postavlja zahteve koji se tiču reformi, drugi postavljaju zahteve koji se tiču znatno većih kamata nego što to traži MMF. Političare sad mnogo manje boli kada se plaćaju veće kamate, nego kada se rade suštinske reforme.”

Možda Srbiji novac od MMF-a možda i nisu nasušno potrebne jer se zadužuje na drugim stranama – kod Rusije, Evropske unije, Svetske banke - Miroslav Zdravković smatra da je “Srbiji itekako potreban pozitivan signal da se ovde vodi ozbiljna ekonomska politika”.
XS
SM
MD
LG