Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlada popravila tempo evropskih integracija?


Vlada Srbije - manje obećanja, više rada
Srbija je u proteklih godinu dana ispunila 81 odsto predviđenog Nacionalnog plana za integraciju u Evropsku uniju, saopštili su predstavnici Vlade zaduženi za evropske integracije.

Prvobitno kašnjenje u realizacije nadoknađeno je u poslednjem kvartalu, u kojem je uspešnost bila, čak, 96 odsto. Ono što, međutim, i dalje ostaje sporni deo programa je njegova implementacija.

Prva provera Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju, krajem prošle godine, delovala je krajnje obeshrabrujuće – ostvareno je svega 29 odsto planiraniranih aktivnosti.

Treće tromesečje ove godine, kako objašnjava potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, donosi mnogo optimističniju sliku.

“Gde smo ustanovili da smo sa parlamentom ispunili plan na nivou od 96 odsto. Ukupno gledano od početka primene ovog plana pa do danas stepen ispunjenosti je povećan sa 29 odsto u decembru prošle godine na 81 odsto na kraju trećeg tromesečja ove godine”, objašnjava Đelić.

Ovaj pomak, po Đelićevim rečima, predstavlja najkonkretniju posvećenost Srbije evropskim intergracijama, što će – kako je uveren – biti zabeleženo i u predstojećem godišnjem izveštaju Evropske komisije, u sredu 14. oktobra.

Odgovorniji prema obavezama?


Šta se dogodilo u međuvremenu i na koji način je ostvaren ovako veliki procenat ispunjenosti?

Milica Delević, direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije, tvrdi da su na to uticale dve stvari:

“Prvo je mnogo odgovorniji odnos prema obavezama. Ministarstva sada ne planiraju tako mnogo, ali zaista sve ono što isplaniraju, trude se da ispune.”

Druga važna činjenica je efikasniji rad Skupštine.
Milica Delević


“Od usvajanja novog poslovnika, Skupština radi mnogo efikasnije i vuče na gore procente u izveštavanju nacionalnog programa integracije, ali i pritiska Vladu da brže šalje evropske zakone u Skupštinu”, objašnjava Milica Delević.

Trend uspešnosti u usvajanju neophodnih zakona, propisa i uredbi primećuje i Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji. Ona, međutim, skreće pažnju na ono što izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa ne pokazuje u dovoljnoj meri, a to je implementacija tih zakona.

“Ono što zapravo jeste zakon u životu i mislim da u tom delu Srbija i još neke članice koje su u sličnom stanju, pokazuju najveću slabost. To je nešto što neće moći ni sama vlada da prati, nego je to posao građana i civilnog društva uopšte. Mislim da je to deo u kojem ćemo se i kasnije susretati sa problemima”, kaže Bobić.

U izveštaj za jul-septembar 2009. godine navodi se da je Skupština usvojila 20 zakona, čime je zakonodavno telo ispunilo neverovatnih “222 odsto obaveza”, što Milica Delević objašnjava ovako:

“Mi procenat ispunjenosti merimo u potpunosti. Dakle, kako to meri Evropska komisija: zakon ispunjen – mera sprovedena. Ono što pokazujemo jeste ono što je sprovedeno. Mi sad možemo ulaziti i u to kako se sprovodi i primenjuje, ali ono je stupilo na snagu. “

Politička retorika nije dobra za integracije


Ono sto dodatno zbunjuje ovdašnju javnost je retorika političara – kao na primer – priča o četiri stuba srpske spoljne politike, u kojoj se ne vidi jasna izvojenost strateški prioritetnog evropskog puta.

“U poslednje vreme, naročito u kreiranju i sprovođenju tih nekih spoljnopolitičkih prioriteta, javljaju se i neke druge orijentacije koje, stiče se utisak, da smo u istoj ravni kao i put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Mislim da sve te priče, kao i one o saradnji nesvrstanih, čak i vrednosno odudaraju od težnji procesu pristupanja EU i te priče mogu da zbune građane”, objašnjava Maja Bobić.

Međutim, ministar Đelić je kategoričan:

Božidar Đelić i Oli Ren
“Nema nikakve dvojbe. Centralni, strateški prioritet Srbije je ulazak u Evropsku uniju. To je mandat koji su nam dali građani prošle godine, centralna težnja naše zemlje je ulazak u Evropsku uniju i cela vlada radi na tom zadatku. Imamo širok i stabilan konsenzus za ulazak u EU i to nije samo pitanje konsenzuas centra i levice, već sada vidimo i ogromnog dela desnice. “
XS
SM
MD
LG