Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Intervju: Jasmina Tešanović, autor knjige o suđenju Škorpionima


Evropa je 11. jul proglasila Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici

U Beogradu je promovisana knjiga Jasmine Tešanović “Dizajn zločina”, sa suđenja Škorpionima za ubistvo šest srebreničkih Bošnjaka u selu Trnovo

U Beogradu je u četvrtak bila promocija knjige Jasmine Tešanović “Dizajn zločina”, zapravo dnevnika koji je vođen u sudnici u Beogradu na suđenju Škorpionima za ubistvo šest srebreničkih Bošnjaka u selu Trnovo.

Zločin koji je zabeležen pred kamerama i prikazan u Srbiji.

Knjiga poznate aktivistkinje za ženska prava još od prošle godine se nalazi u knjižarama u BiH, a u Zagrebu je bila promocija takođe ove nedelje.

Na pitanje otkud ona na suđenju koje je trajalo mesecima u Beogradu, autorka knjige nam je rekla da je to deo njene antiratne aktivnosti sa Ženama u crnom. Kaže, nije mogla da propusti da na maternjem jeziku sluša o ratnim zločinima koji su se dogodili. Knjiga opisuje, kako kaže Jasmina, drugi i treći plan onoga što se događalo u sudnici.

Da bi se razumelo o čemu govori, evo jedne ilustracije iz knjige:

“Svih ovih meseci, policajac na ulazu odgovoran za naše ponašanje, nas, male grupe žena koje smo povezane sa žrtvama ili zločincima, grdi ako žvaćemo žvaku, ako glasno jecamo, grdi nas šta god da uradimo. Sad me zaustavlja - moja majica nije pristojna. Prevelik dekolte. Sandale su definitvno zabranjene u sudu, ali ovo što ja imam na nogama proći će. Dužina rukava je OK, kaže, ali... Pokušavam da ga ubedim da ni u ludilu neću iznenada razotkriti svoje rame usred suđenja, ali on mi ne veruje.”

”U tom trenutku, jedna Škorpionka nudi mi pomoć. Suknja joj je kraća od moje, ali ima zihernadlu kojom zakopčava moj dekolte. Tada Škorpionka i policajac razmenjuju tople osmjehe. Ja kažem, sljedeći put obući ću burku... pravila su pravila, ne shvata moju opasku."


Jasmina Tešanovic najpre govori o atmosferi u Srbiji u trenutku kada je izašla njena knjiga.

“Pustila sam na moj blog dan uoči promocije, samo informaciju da će biti promocija. Ne mogu da vam opišem koju vrstu pisama sam ja dobila. Koja je to mržnja, mi smo to brisali. Reč Srebrenica deli ovo društvo na dva dela i to na dva nejednaka dela. Na žalost kako vreme više prolazi, a ova naša nova vlast ništa ne radi. U Evropi je 11. juli proglašen Danom komemoracije u Srebrenici, kod nas se o tome ni ne govori, a kamoli da se prihvati tako nešto. Zato mislim da je taj deo koji negira Srebrenicu daleko veći. Ja se osećam u dalekoj manjini i čini mi se da je ta manjina sve veća i veća. Sve je opasnije biti u toj grupi. Osećam se da sam u nekoj grupi koja bi mogla biti i fizički napadnuta i da mi se sudi jednog dana. Možda je to posledica samo ovih nekoliko poslednjih nedelja, ali mislim da ljudi a priori odbijaju da čitaju knjigu o tome.”

RFE: Koliko ste vi vremena proveli u sudnici?

“Suđenje je trajalo godinu i po dana. Međutim, sama suđenja su bila samo nekoliko dana u mesecu. Život sam planirala prema ročištima.”

RFE: Zašto “Dizajn zločina”? Zvuči po malo cinično, mada je kod nas danas sve manje – više dizajnirano, pa što ne bi i zločin?

“Ja sam to pomalo ironično iskoristila, jer se kod nas ta reč dizajn kao što ste sad rekli puno koristi, ali na nekom pomodnom nivou. Ja sam povezala s tim da sam zaista posle prvog sablažnjavanja, neke humane reakcije, gađenja kad sam čula za genocid u Srebrenici, za ubijanje i kada je film objavljen tokom suđenja Miloševiću – meni je vrlo brzo prva misao bila – kako su uspeli da za tri dana poubijaju 8.000 ljudi, da ih spakuju, sklone i zakopaju. To nije bilo lako uraditi, to je trebalo neko da smisli i to je trebalo sprovesti. Otuda je to tako i urađeno. Nije to neka spontana ratna akcija, kao što je to na kraju rečeno u presudi Škorpionima. Maltene oslobađajuća - da su oni delovali u okviru vihora ratnih dejstava i tako nešto – skoro poetski.”

RSE: Vi ste u jednom trenutku opisivali kako su bili dizajnirani rodbina optuženih i rodbina žrtava?

“Ima jedna emisija u Italiji gde sada živim koja se zove – Koliko koštaš? Onda tu uzimaju slavne ličnosti, stave je na ekran i analiziraju svaki deo odeće. Mogu samo da kažem da je rodnina Škorpiona, svaka od tih osoba koštala po nekoliko hiljada evra, a svaka od nas sa kineske pijace, kako se već narod ovde oblači. I kulturološki i u ponašanju nekako je govorilo. Ponašali su se u sudnici nervozno i kao da je to njihova sudnica, kao da je to njihovo mesto, mesto njihove pravde i istine. A mi smo bile manje od makovog zrna i sedele pozadi, a svaki naš pokret, komentar, uzdah, naročito te rodbine…To je bilo surovo kada se rasplače neka majka ili sestra žrtve, videvši na filmu kako joj strada dete, da u tim trenucima milicija stane na njihovu stranu i viče- tišina, ćutite, ovo je sudnica, ovo je sveto mesto!”

RSE: U kom tiražu je izašla vaša knjiga?

“Ne znam, ali znam da je izašla i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj i Srbiji. Znam da se u Bosni lepo prodaje. Moja drugarica je na kiosku u nekom malom mestu našla Koelja, još nekog komercijalnog pisca i ovo suđenje Škorpionima.”
XS
SM
MD
LG