Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija bi imala višestruku korist od NATO


Srbija jedina u Evropi nema svog ambasadora u NATO

Otvaranjem Misije u Briselu, država bi pokazala da želi aktivnije da se ukjuči u program Partnerstva za mir.

“Republika Srbija” biće uskoro napisano na jednoj od kancelarija u zgradi NATO-a u Briselu. A kada u nju uđe ambasador sa svojim osobljem Srbija će prestati da bude jedina zemlja u Evropi koja nema svog ambasadora u ovom vojnom savezu. “U toku je ‘tiha procedura’, gde će u zemljama članicama biti sagledavan naš predlog i onda bismo do kraja godine mogli imati ambasadora u NATO savezu”, objašnjeno je iz Ministarstava odbrane.

Misija daje zemlji mogućnost efikasne prezentacije interesa u Partnerstvu za mir, objašnjava nam Jan Vlkovsky, drugi sekretar češke ambasade koja je kontaktna ambasada NATO-a za Srbiju. Predstavnici delegacija mogu da utiču na rezultate sastanaka unutar Partnerstva prezentacijom stavova svoje zemlje, dobijaju sve neophodne informacije na vreme, a učešćem na sastanicima Partnerstva mogu da utiču na politiku koja se sprovodi i u njihovim zemljama, kaže Vlkovsky.

Srbija je pristupila programu "Partnerstvo za mir" u decembru 2006, zajedno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Punopravno učešće će omogućiti Vojsci Srbije da dobije nova iskustva, nova znanja, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

„Srbija da postane konzument Partnerstva za mir u punoj meri znači da će pre svega omogućiti svojoj vojsci nova iskustva, nova znanja, da dobije podršku od onih koji već imaju vrhunsku tehnologiju pa mogu preneti svoja saznanja. To je ono što dolazi na vojno stručnom planu“, kaže Radić, a o političkom aspektu objašnjava:

„Da budem iskren efekat na političkom planu je već postignut onog trenutka kada je još pre tri godine stigao poziv Srbiji da se pridruži partnerstvu za mir. Na žalost u našoj vladi nije postojalo razumevanje da kada već imamo politički profit, da ćemo i da koristimo tu mogućnost koja nam je pružena.“

Unutar programa Partnerstva za mir Srbija ima još mnogo mogućnosti da se razvije saradnja sa NATO, objasnio je prethodno predsednik Srbije Boris Tadić na vojnoj vežbi na Pešteru.

“Srbija je zemlja čiji je parlament usvojio dokument o vojnoj neutralnosti i to je činjenica koju ćemo uvek imati na umu. Istovremeno ćemo imati jednu aktivnu bezbednosnu politiku, sagledavaćemo sve bezbednosne procese u regionu i u skladu sa tim procesima donositi odluke u budućnosti – odluke strateškog karaktera, čiji deo integracija je i Srbija”, objasnio je predsednik Srbije.


Interesi NATO, ugrožavaju interese Rusije


Iako Misiju pri NATO-u ima i Rusija, za političke stranke, kojima je najviši domet u saradnji sa NATO upravo Partnerstvo za mir, problem je što u mnogim potezima srpskih vlasti vide približavanje ovom vojnom savezu.


Tako i Dragan Todorović, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke kaže:

“Naš predstavnik, u to sam apsolutno siguran, ne samo da se neće boriti za naše interese, on će se boriti za interese NATO-a, čime će direktno biti ugroženi interesi Rusije. Ono što je jedino opravdanje, to je činjenica da smo mi u Partnerstvu za mir”, kaže Todorović i dodaje:

“Ali, ovde je posebno pitanje ko će biti naš predstavnik. Ukoliko bi tamo bio čovek koji bi zastupao interese građana Srbije, koji bi bio patriota – ne bi bilo ništa sporno. Ali, s obzirom da će ga predložiti Boris Tadić, onda o tim motivima ne treba ni diskutovati. Čovek koji je prihvatio EULEX, a sada polako i otcepljenje Kosova i Metohije.”

Najava o otvaranju Misije u NATO-u stigla je upravo u vreme skupštinske rasprave o strategiji nacionalne bezbednosti, kada su opozicione građanske i partije manjina insistirale da je NATO neminovnost zemalja Zapadnog Balkana koje su na putu ka Evropskoj uniji, pa tako i Srbije. Dok su, sa druge strane, nacionalne stranke zamerale vladi što se u tom dokumentu nije odredila prema NATO-u, odnosno što nije naglašena vojna neutralnost Srbije.

Međutim, Danijel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative kaže da je pitanje neutralnosti na jedan neozbiljan način plasirano u Srbiji.

„Srbija je postala neutralna kroz Rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Nijedna država u svetu ne može biti neutralna ukoliko to njoj nije priznato od strane međunarodne zajednice. Javnosti nije prezentovano koliko bi javnost Srbije koštala, kakve su posledice neutralnosti, šta bi to značilo za našu vojsku, za spoljnu politiku“, kaže Šunter i napominje:

„Dakle, rezolucija o Kosovu i Metohiji u kojoj se spominje neutralnost je doneta u trenutku jednog besa i ljutnje, pre svega prema državama zapadne Evrope i Amerike i predstavlja neku vrstu inata vlade Vojislava Koštunice i od toga se nije dalje pomaklo.“
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG