Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlada ne pristupa ozbiljno ekonomskim reformama?


Poslednja poseta Misije MMF Beogradu
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan rekao je pre četiri dana da očekuje da Vlada Srbije vrlo brzo donese odluku na koji način će pokriti deo deficita za 2010. godinu. Juče je i zamenik direktora MMF-a za Evropu Pol Tomsen izjavio da se od Srbije očekuju konkretne mere za pokrivanje budžetskog deficita koje podrazumevaju smanjenje javne potrošnje, u suprotnom moraće da se razmotri povećanje poreza.

Nekoliko nedelja uoči dolaska misije MMF-a u Beograd na razgovore o drugoj rati ranije odobrenog kredita od 2.9 milijardi evra, delegacija Srbije koja je trenutno u Istambulu na godišnjem zasedanju Svetske banke i MMF-a, ne saopštava ništa o planu mera koji će predložiti MMF-u da deficit budžeta iduće godine svede na 3.5 odsto.

Štaviše, ministarka finansija Diana Dragutinović javno izražava nadu da će MMF Srbiji “progledati kroz prste” i odobriti povećanje manjka u državnoj kasi u 2010. sa 3,5 na 4 odsto bruto društvenog proizvoda. Minus u državnom budžetu bi, kaže ona, u tom slučaju bio 100 milijardi dinara.


I sada bez konkretne strategije

Vlada još uvek nema plan konkretnih mera za pokrivanje manjka u državnoj kasi nego samo strategiju da izdejstvuje za pola procenta veći deficit od 3,5 odsto BDP-a, na kojem insistira MMF, kaže Milan Ćulibrk, urednik izdanja Ekonomist Media Group.

“Da bi dobila tu saglasnost, ona će pokušati da ponudi nekakav program reforme javnog sektora, ali taj program definitivno još ne postoji. O njemu se samo diskutuje i on služi kao jedna od karti za pregovaranje sa MMF danas tokom dana. I, što je važnije, koristiće 20. oktobra kada počnu pregovori o trećoj reviziji tekućeg stend baj aranžmana”, objašnjava Ćulibrk.

Ozbiljna vlada se prepoznaje po ozbiljnosti u teškim trenucima i sposobnosti da sprovede reforme koje u prvom momentu ne donose popularnost. Od ovakve vlade ne možete očekivati da bude odlučna u donošenju teških odluka, kaže za Radio Slobodna Evropa ekonomista Aleksandar Stevanović. Umesto toga, kaže ovaj ekonomski stručnjak, vladini prvaci su odlučili.

“Da jure pare po svetu gde stignu, da kamče od Rusa, banaka, hartije od vrednosti… Zadužuju se na takav način. To su sve dosta skupi vidovi zaduživanja. Ali da ne diraju ništa stečajna prava u Srbiji i da teret svoje nesposobnosti pokušaju da prebace na buduće generacije”, smatra Stevanović i dodaje:

“Oni znaju da neće biti katastrofe čak i da ne dobiju pare. U najavi im je kredit od Rusa, možda se još malo zaduže kod komercijalnih banaka i u nadi su da će još možda moći da izvuku neki novac od MMF-a.- Ako ništa sada, onda će za šest meseci moći ponovo. Pošto im sad nije naročita frka, ne natežu se mnogo. Da je stanje kao što je bilo proletos itekako bi se potrudili.”


Vlada pre bira zaduživanja, nego nepopularne mere

Današnja vest potvrda je reči našeg sagovornika o srpskoj političkoj eliti koja juri u pozajmice bezbrižno zadužujući nedužne buduće generacije. Rusija će Srbiji odobriti kredit od 350 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita, saopštio je u Istambulu ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.

Odlučujući korak koji vlada konačno mora učiniti jeste ono što godinama obećava, a ne izvršava – smanjenje javnih rashoda, koje predstavlja sudbinsko pitanje srpske ekonomije, smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

“Država mnogo troši, a malo pomaže građanima i privredi. Druga neravnoteža je što mnogo uvozimo, a malo izvozimo. Iz toga slede dva problema. Prvi je velika inflacija, spor privredni rast, mnogo nezaposlenih i opasnost da ponovo zapadnemo u deviznu nelikvidnost prema inostranstvu”, smatra Kovačević i o mogućim rešenjima kaže:

“Lek iz svega je smanjenje javne potrošnje. Ako oni ipak omanu i nešto malo urade, a onda posegnu ponovo za povećanjem poreza, biće to znak da ne idemo u tom pravcu. Značiće da ćemo ostvariti neki skromniji rast ubuduće, a možda izaći u velike teškoće.”

Kupovanje socijalnog mira, nerasipanje glasačkog tela, odnosno, očuvanje sopstvene vlasti - očigledno predstavlja cilj za koji je vlada mnogo zainteresovanija nego za rizik koji bi joj donele bolne reforme. Otuda, kako podseća i Milan Ćulibrk, konstantni višak retorike o reformi javnog sektora i smanjenju javne potrošenje uz isto tako konstantni manjak rezultata na tom planu.

“Imali smo mi obećanja da će biti smanjen broj zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Takvo obećanje je plasirano u aprilu kada su vođeni pregovori sa MMF pre nego što je on odobrio tekući stend baj aranžman. Dakle, sličnih obećanja je bilo i tokom prethodnog aranžmana koji je bio zaključen 2002. godine. I tada je vlada odlagala sprovođenje nekih mera na koje se obavezala, pa je taj aranžman trajao godinu i po dana duže nego što je prvobitno bilo planirano. Ne bih se zbog toga iznenadio da vlada i sada nešto obeća, a onda kasnije pokuša da relativizuje ili pokuša da odloži sprovođenje nepopularnih mera znajući da će svako otpuštanje da im donese negativne poene”, zaključuje Ćulibrk.
XS
SM
MD
LG