Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija ponovo u devedesetim?


Beograd - neredi ultradesničara

Ako država zaista hoće da se oslobodi nasilja, onda su hapšenja i zabrane samo prvi korak, a drugi, ozbiljniji i teži, je defašizacija Srbije

Predsednik Srbije Boris Tadić u četvrtak je, odajući poštu preminulom francuskom navijaču Brisu Tatonu, uz ostalo rekao da je nasilje danas u Srbiji u direktnoj vezi sa nasiljem i zločinima u devedesetim godinama, te da treba prekinuti taj kontinuitet.

Dan nakon te izjave, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je za Radio Slobodna Evropa rekao:

„Mislim da je u poslednjih nekoliko dana, država, a najviše državni rukovodoci, su vrlo jasno iznesli svoj stav i pokazali šta misle o bilo kakvom obliku nasilja i diskriminacije. To je stvar koja treba biti najžešće osuđena i kažnjena. To je nešto što će država nastaviti da radi.“


Juče je predsednik Srbije, odajući počast ubijenom Brisu Tatonu, rekao i da nas nasilje vodi direktno u fašizam. Etnolog Ivan Čolović, međutim, kaže:

„To bi moglo biti prihvaćeno. Međutim, mislim da bi bilo tačnije da se kaže obrnuto – fašizam nas je doveo do nasilja.“


Fašističke ideje se nesmetano šire

Boris Tadić je najdirektnije povezao nasilje u devedesetim i nasilje u sadašnjoj Srbiji.

“Vidim neprekinutu nit između nasilja koje se dešavalo devedesetih godina, između zverskih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, podrške štrajkovima jedinici za specijalne operacije, političkom jeziku koji je proizvodio bes nad takozvanim izdajnicima, stalnim traganjem za neprijateljima u društvu”, rekao je predsednik prlikom odavanja pošte Brisu Tatonu.

Tadić ni ovog puta, međutim, nije direktnije rekao šta je potrebno učiniti kako bi se napravio diskontinuitet u odnosu na vrednosni sistem u devedesetim godinama.

Mi smo tragom te izjave pitali našeg sagovornika etnologa Ivana Čolovića koji se u svojim knjigama, između ostalog bavio fenomenom nasilja sportskih navijača, kako načiniti diskontinuitet naspram devedesetih?

„Trebalo bi pre svega identifikovati ne samo ove nasilničke grupe i organizacije što radi policija. To je u redu, to treba pozdraviti. Nego nasilničke, odnosno fašističke ideje. To je već manje evidentno da će biti učinjeno i da postoji politička volja da se tako nešto radi. Jer, niz primera pokazuje da se ovde te fašističke ideje, nesmetano šire i da to na žalost po pravilu rade ljudi pripadnici političke, kulturne, pa i crkvene elite.“


Čolović iznosi i jedan konkretan primer:

„Nedavno sam pročitao izjavu jednog visokog uglednika Srpske pravoslavne crkve koji je rekao da bi Srbija danas trebalo da se ugleda na Republiku Srpsku. To je rekao ovako – na jednovernu i jednokrvnu RS. Reč jednokrvna Republika Srpska nedvosmisleno ukazuje na rasističku ideologiju! Tu bi se očekivalo da će bar ministar vera nešto da kaže tim povodom i da reaguje i kaže da se radi o fašističkoj izjavi. Naravno, ništa se nije delilo i to se događa i sa mnogim drugim sličnim izjavama gde vidite da te ideje koje su u Srbiji pre 20 godina bile prisutne sada dobijaju sve više pravo građanstva. Mi sada živimo u vremenu kada se ta ideologija nasilja i fašizma nesmetano razvija i populariše sa najviših mesta“, objašnjava Čolović.


Defašizacija je dugotrajan proces

Da li je vlast spremna da se ozbiljno i dosledno distancira od vrednosnog sistema 90-ih, ne prilagođavajući se glasačima, već pokušavajući da promeni njihove stavove inficirane dugogodišnjom nacionalističkom, ratno huškačkom i ksenofobičnom politikom. Može li se to postići mlakom, udvoričkom pa i nacionalističkom politikom u 2000-im?

Ivan Čolović kaže da, ako država zaista hoće da se oslobodi nasilja, onda su hapšenja i zabrane samo prvi korak, onaj drugi ozbiljniji i tezi, jeste proces defašizacije Srbije. E, tu treba isprobati političku volju za raskid sa devedesetim, jer:

„Svaka defašizacija se ovde odmah predstavlja kao neki nasrtaj iz inostranstva na ono što mi jesmo na našu slavnu tradiciju, svetinje i vrednosti. Te, svaki takav kritički duh koji bi hteo da tu fašističku tradiciju i ekstremno desničarsku dovede u pitanje, dolazi u opasnost da bude predstavljen kao izdajnik i stranac koji nam natura nešto tuđe“, kaže Ivan Čolović.

Dakle, potrebno je veliko i temeljno spremanje Srbije kako bi se ona postidela opevanih heroja iz devedesetih i nazvala ih pravim imenom.

Novih poruka sa državnih adresa, iz medija, od profesora, od javnih ličnosti, onakvih kakve očekuje profesor Čolović, još nema. Da li su se predsedniku Tadiću samo otele prejake reči ili je nagovešteno nešto novo. Profesor Čolović:

„Ako, da budemo optimisti za ovu priliku, zamislimo da će se ta jaka politička volja, da se pristupi tome da se u Srbiji taj mit nasilja prekine, onda bi stvarno imalo šta da se radi.“
XS
SM
MD
LG