Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Kako se prvog dana primene Zakona o informisanju, koji je zbog restriktivnosti i pooštrene kaznene politike, izazvao oštre kritike stručne i široke javnosti, ponašaju vodeći štampani mediji u Srbiji?

Da li danas počinje tiha samocenzura urednika i novinara, jer bi restriktivnosti i pooštrena kaznena politika Zakona o javnom informisanju mogla dovesti do zabrane i gašenja glasila?

Glavni urednik „Politike“ Dragan Bujošević kaže za naš program da ovaj list neće menjati uređivački pristup, ali primećuje da je zakon već stvorio zebnju među novinarima koji će, kako procenjuje, raditi sa manje entuzijazma i sa mnogo više opreza.

"Mi smo, naravno, objavili u jednom tekstu pretnju jednog od sagovornika „Politike“ koji je rekao, otprilike – tačno navedete svaku moju reč, inače ću vas tužiti po zakonu o informisanju! Dakle stvorena je jedna atmosfera u kojoj svako može da uništi novinara, odnosno da uništi urednike i jedan medij. To je ono što će ostaviti traga na većinu novinara,“ rekao je Bujošević.

Izmenama Zakona predviđene su i rigorozne kazne za kršenje pretpostavke nevinosti, objavljivanje informacija koje mogu ugroziti razvoj maloletnika, ukoliko ne poštuje zabranu i izdaje glasilo koje nije upisano u Registar, osnivača. Visina kazni vezana je za tiraž i prihod od oglasa u broju u kome je prekršaj napravljen.

I pored pojedinih rigoroznih odredbi novog zakona o informisanju, glavni urednik dnevnog lista „Blic“ Veselin Simonović kaže da redakcije na čijem je čelu neće menjati uređivacki pristup.

"Upali u spopstvenu zamku"

"Ne želim da opterećujem novinare i urednika i da u njima probuđujem samocenzuru, jer to bi bilo pogubno. Mi nećemo menjati naš rad. Mi ćemo i dalje kritikovati i vladu i ministre i političare. Zato ostoje novine. Ako nas zbog kritike budu kažnjavali po ovom novom zakonu, onda ćemo se sa njima obračunavati kao u Miloševićevo vreme i za vreme Šešeljevog i Miloševićevog zakona. Nadam se da nećemo doći u tu situaciju,“ rekao je Bujošević.

Postoje i oni koji su mišljenja da je novi zakon na neki način rezultat dosadašnje instrumentalizacije novinara kojima sada treba jača kontrola. Profesor na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković kaže za naš program da su tako su mediji postali žrtve sopstvene zamke proizašle iz kontrolosane saradnje sa predstavnicima vlasti.

"Jednim delom su upali u tu sopstvenu zamku. To jeste delom, jer su prihvatili da budu oruđe na našoj političkoj sceni. Mediji su instrumentalizovani. Što se tiče toga šta će taj zakon dobro doneti, mislim da će se svi složiti da on opasno vodi ka autocenzuri, zato što su kazne tako drakonske da svi urednici i novinari moraju da razmišljaju – ili novinarska hrabrost i interes javnosti ili kome treba da služim...Videćemo. Ovo što se sada pojavljuje su otpori ili neke kritike, čime novinari hoće da kažu: vraćate nas u vreme kada se čitalo između redova,“ kaže Radojković.

Da je sve spremno za sprovođenje novog zakona, koji po jednima uređuje medijsku oblasti, a po drugima ograničava slobodu izražavanja potvrđuje i vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Stevo Đuranović, koji kaže za naš program da je u ovaj sud, kome je data nadležnost za postupanje po novom zakonu o informisanju, spreman da postupa po sporovima.

"U svakom slučaju mi imamo dovoljan kapacitet i dovoljan broj sudija koji bi trebalo da postupaju po tome. Nepoznanica je i nama i vama koliko će tih predmeta biti, šta će se zahtevati i tako dalje...“ rekao je Đuranović.

Zakonski predlog, pripremljen i usvojen bez javne rasprave. Profesionalna novinarska udruženja i mediji izneli su niz doduše oprečnih primedbi, uključujući zahtev za povlačenje zakona iz procedure.
XS
SM
MD
LG