Dostupni linkovi

Vijesti

Dodik: nisam spreman da saradjujem sa Sudom i Tužilaštvom BIH

Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da nije spreman da saradjuje sa Sudom i Tužilaštvom BiH koje je nazvao „nelegitimnim i nelegalnim organima“. Dodik je, komentarišuci navode nekih medija da je državni tužilac Hari Furlan naredio otvaranje istrage protiv njega i još 15 osoba iz RS-a, za koje postoji sumnja da su prilikom izgradnje zgrade Vlade RS-a i autoputa Bosanska Gradiška - Banja Luka, oštetili entitetski budžet za 115 miliona maraka, rekao da nije zvanicno obavešten o tome. U Tužilaštvu BIH, nisu želeli da potvrde navode medija o pokretanju istrage protiv Dodika.

Pogledajte najnovije vesti dana

Slučaj Kašogi: Saudijski tužilac traži smrtnu kaznu za pet optuženih

Ubijeni novinar Džamal Kašogi

Saudijski tužilac Saud al Modžeb zatražio je danas smrtnu kaznu za petoro optuženih za ubistvo novinara Džamala Kašogija i isključio mogućnost da je prestolonaslednik Mohameda bin Salmana umešan u zločin.Mohamed bin Salman "nema nikakva saznanja o ovom slučaju", rekao je tužilac novinarima u Rijadu.

Pet osoba je naredilo i izvršilo ubistvo Kašogija pošto su "razgovori s njim propali" u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.

Al-Modžeb je rekao da je Kašogi ubijen smrtonosnom injekcijom, zatim raskomadan i u delovima iznet iz konzulata.

Planovi za njegovo ubistvo postojali su tri dana pre nego što je izvršeno. Iza ubistva je bivši šef obaveštajne službe Ahmad al-Asiri, koji je smenjen zbog toga što je naredio prinudni povratak Kašogija.

Policija je uhapsila 21 osobu u vezi sa slučajem, a protiv 11 je podignuta optužnica.

Turska je optužila najviše saudijske zvaničnike za ubistvo, tvrdeći da je Saudijska Arabija poslala tim ubica za Kašogijem.

Novinar (59) koji je pisao za Vašington post ubijen je u konzulatu gde je otišao po dokumenta za venčanje s turskom državljankom.

Saudijska Arabija je pod pritiskom više puta menjala priču o Kašogiju, na kraju priznavši da je novinar umro u konzulatu, a tek nedavno je priznala da turski dokazi pokazuju da je ubistvo bilo planirano.

Mej brani sporazum, koalicioni partner i opozicija osuđuju

Britanska premijerka Tereza Mej branila je danas u parlamentu nacrt sporazuma o Bregzitu koji je njena vlada usvojila, navodeći da je načinila "ispravne izbore, a ne lake".

Duboko podeljena konzervativna vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predviđa ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane i razrešava ključno pitanje granice Irske i Severne Irske posle Bregzita.

Međutim, premijerkin autoritet doveden je u pitanje pošto su dosadašnji ministar za Bregzit Dominik Rab i još četiri člana vlade danas podneli ostavke zbog neslaganja s usvojenim predlogom sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU.

Mej je danas rekla poslanicima da će imati priliku da glasaju o sporazumu pre nego što Velika Britanija izađe iz EU i da će tražiti od njih da podrže dogovor "u nacionalnom interesu", prenosi Asošiejted pres.

Severnoirska Demokratska unionistička stranka (DUP), koja podržava majinsku vladu Tereze Mej, takođe je danas osudila predlog sporazuma o Bregzitu, navodeći da bi mogao da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

Lider DUP u parlamentu Najdžel Dods rekao je da je "izbor sada jasan" i da se glasa ili za integritet celog Ujedinjenog Kraljevstva, ili za "vazalnu državu i raspad Ujedinjenog Kraljevstva".

Vlada Mej zavisi od 10 poslanika DUP koji joj obezbeđuju parlamentarnu većinu od juna 2017. godine, kada su konzervativci izgubili aposlutnu većinu na izborima.

Međutim, DUP se protivi sporazumu koji bi predvideo čvrstu granicu između Severne Irske i Irske i navodi da će odbaciti svaki sporazum koji Severnu Irsku tretira drugačije od Velike Britanije.

Lider najveće opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin kazao je danas da Mej mora da povuče svoj "nepromišljen" sporazum o Bregzitu i da će ga parlament u suprotnom odbaciti.

"Parlament ne može i neće prihvatiti lažan izbor između ovog sporazuma i izlaza (iz Unije) bez sporazuma", rekao je Korbin. On je nagovestio da će laburisti glasati protiv takvog sporazuma ako on bude stavljen na glasanje.

Ukrajinska crkva na meti napada

Ukrajinska pravoslavna crkva saopštila je danas da su nepoznati napadači bacali Molotovljeve koktele na crkvu Sveti Andrej i napali sveštenika u Kijevu.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko i patrijarh carigradski Vartolomej su početkom meseca potpisali sporazum o saradnji kojim se otvara put uspostavljanju Ukrajinske pravoslavne crkve i njene nezavisnosti od Ruske pravoslavne crkve.

Predstavnik za štampu Ukrajinske pravoslavne crkve Evstratij Zorja rekao je da su nepoznati ljudi jutros bacali Molotovljeve koktele na crkvu i napali sveštenika biber sprejom.

Ukrajina je prošle nedelje crkvu Sveti Andrej stavila pod kontrolu Carigradske patrijaršije čiji se poglavar smatra "prvim medju jednakima".

Predstojeće odvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve povećalo je mogućnost sukoba izmedju pristalica i protivnika podele, prenosi AP.

Šef Orbanovog kabineta: Mađarska nije dobila zahtev za izručenje Gruevskog

Nikola Gruevski sa Viktorom Orbanom, arhivska fotografija

Bivši makedonski premijer u bekstvu Nikola Gruevski iskazao je nameru da traži azil u predstavništvu Mađarske van Makedonije i Budimpešta nema ništa sa njegovim izlaskom iz zemlje, rečeno je iz mađarske Vlade u četvrtak.

Šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana Gergely Gulyas odbio je da kaže u kojoj je zemlji Gruevski zatražio azil i kojim putem je došao do Kancelarije za imigracije i azil u Budimpešti gde je predao dokumenta za azil i bio saslušan.

Gulyas je rekao da Mađarska još nije dobila zvaničan zahtev iz Skoplja za izručenje Gruevskog, dodajući da će se Budimpešta ponašati "u skladu sa zakonom" ako se to desi, prenosi Rojters.

Strazbur: Hapšenje Navaljnog u Rusiji političko

Aleksej Navaljni i njegov brat Oleg u Strazburu

Ponovno hapšenje i lišavanje slobode lidera opozicije Aleksej Navaljnija bili su politički motivisani čime su prekršena njegova ljudska prava, odlučio je u četvrtak Evropski vrhovni sud za ljudska prava u Strazburu.

Evropski sud za ljudska prava objavio je da je Navaljni hapšen sedam puta između 2012. i 2014. godine i da su najmanje dva od tih hapšenja imala za nameru suzbijanje političkog pluralizma, javlja Rojters.

Više članova britanske vlade podnelo ostavku zbog sporazuma o Brexitu

Domink Rab

Pet članova britanske vlade podnelo je ostavke na svoje funkcije zbog neslaganja s nacrtom sporazuma o Brexitu, čime su doveli u težak položaj premijerku Terezu Mej koja će danas od parlamenta zatražiti podršku za dogovor o razlazu s EU.

Ostavke su podneli ministar za Brexit Dominik Rab, ministarka za rad i penzije Ester Mekvej, državni sekretar u Ministarstvu za Severnu Irsku Šajleš Vara, kao i sekretarka ministarstva za Brexit Suela Braverman i sekretara ministarstva prosvete En-Meri Treveljan, navodi Asošiejted pres.

Svi su snažne pristalice Brexita i smatraju da nacrt sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU, koji su pregovarači dve strane postigli u utorak, ne nudi čvrsto odvajanje od Unije za kakvo su se britanski gradjani izjasnili na referendumu 2016. godine.

Rab je podneo ostavku uz objašnjenje da se ne slaže sa uslovima iz nacrta sporazuma o razlazu EU i Londona.

"Danas sam podneo ostavku na položaj britanskog ministra. Ne mogu mirne savesti podržati predložene uslove našeg sporazuma sa EU", napisao je Rab na Tviteru.

On je priložio i pismo premijerki Terezi Mej, u kojem detaljno obrazlaže razloge ostavke.

Rab je naveo da veruje da predloženi režim za Severnu Irsku predstavlja "veoma realnu pretnju po integritet Ujedinjenog Kraljevstva". Kao drugi razlog, on precizira da ne može da prihvati da EU dobije vremenski neograničeno pravo veta na istupanje Britanije iz carinske unije. Rab je ocenio da predloženo rešenje predstavlja "hibrid carinske unije EU i obaveza iz jednistvenog tržišta" i da "nijedna demokratska država nikada nije potpisala takve obaveze".

Vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predvidja ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane.

Mej će danas izvestiti britanski parlament o detaljima nacrta sporazuma i zatražiti podršku poslanika za taj dogovor s EU.

Mnogi članovi njene Konzervativne stranke protive se takvom sporazumu jer smatraju da će Velika Britanija ostati previše vezana za EU, dok su opozicione partije najavile da će glasati protiv usvojenog nacrta.

Mej tvrdi da nacrt sporazuma koji je njena vlada usvojila poštuje rezultat referenduma, uz zadržavanje bliskih veza s EU, najvećim trgovinskim partnerom Londona. Međutim, njena sposobnost da obezbedi podšku većine poslanika za sporazum pod znakom je pitanja.

Britanska funta danas je naglo oslabila. Njena vrednost je pala za jedan odsto nekoliko minuta pošto je Rab na Tviteru objavio da podnosi ostavku.

Todorić može na slobodu uz milijun eura jamčevine

Ivica Todorić

Izvanraspravno vijeće zagrebačkog Županijskog suda zaključilo je da Ivica Todorić može istražni zatvor zamijeniti jamčevinom od 7,5 milijuna kuna (milijun eura).

Izvanraspravno vijeće preinačilo je odluku suca istrage i to u dijelu koji se odnosi na jamstvo. Izvanraspravno vijeće smatra da se i jamstvom, uz odgovarajuće mjere opreza, može polučiti ista svrha kao i istražnim zatvorom", kazao je medijima u četvrtak glasnogovornik Županijskog suda, sudac Krešimir Devčić. Izvanraspravno vijeće je o tome raspravljalo u srijedu i najavilo da će odluka biti objavljena naknadno.

Pojasnio je da je uz iznos od 7,5 milijuna kuna koje bi Todorić u gotovini trebao položiti na račun suda kako bi izbjegao daljnji istražni zatvor određene i mjere opreza, a to su zabrana napuštanja Zagreba i polaganje putovnice.

Todorićevi odvjetnici Čedo Prodanović i Jadranka Sloković su po Todorićevom izručenju u Hrvatsku i smještanju u istražni zatvor u Remetincu ponudili jamčevinu od 118.000 engleskih funti (oko milijun kuna) , koliki je bio iznos jamčevine koju je Todorić dao dok se u Velikoj Britaniji borio protiv izručenja Hrvatskoj, međutim sud je to odbio. „Ponudili smo jamčevinu, sve uvjete pod kojima je on bio pušten u Engleskoj. Identičnu jamčevinu, sve mjere opreza. No, zaključili smo da hrvatsko i englesko pravo nisu isto. Ovdje je bitno viši standard i jamčevina mora biti bitno viša. Ponudili smo 118 tisuća funti. U Engleskoj je očito standard puno niži nego kod nas", kazali su nakon ročišta Sloković i Prodanović dodavši kako su ponudili milijun kuna jamčevine.

U srijedu je odvjetnica Sloković, nakon što je sud odbio ponuđenu jamčevinu od milijun kuna, kazala kako novca nemaju, ali damogu ponuditi nekretnine. „S nekretninama imamo podređeni problem, imali ste prilike u drugim predmetima vidjeti kako to s nekretninama izgleda", kazala je odvjetnica. Naime, Todoriću je blokirana imovina u Hrvatskoj i više drugih europskih zemalja.

Todorić je zajedno sa svojim sinovima Ivanom i Antom, ali i 12-ero Agrokorovih menadžera te revizora osumnjičen zbog nezakonitog pribavljanja više od milijardu kuna iz Agrokora. Druga istraga je naknadno otvorena i zbog zajmova što ih je investicijski fond Nexus Private Equity Partneri preko tvrtke Nexus ulaganja dao Agrokoru, ali ovo izručenje ne odnosi se i na tu istragu.

Tusk: Finalizacija sporazuma o Brexitu 25. novembra

Pregovarač za Brexit Mišel Barnije predaje Donaldu Tusku draft sporazuma

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk danas je najavio finalizaciju sporazuma o Brexitu na vanrednom samitu Evorpske unije (EU) 25. novembra.

"Ako sve bude išlo dobro, održaće se vanredni samit radi finalizacije i formalizacije sporazuma o Brexitu", rekao je Tusk u Briselu. Kako je rekao, sastanak evropskih lidera trebalo bi da počne u nedelju, 25. novembra u 09.30 (08.30 GMT).

Posle godinu i po dana pregovora s EU, vlada britanske premijerke Tereze Mej juče je usvojila nacrt sporazuma o Brexitu koji daje obrise budućih odnosa dve strane.

Glavni pregovarač EU za Brexit Mišel Barnije izjavio je sinoć da nacrt sporazuma o razlazu koji je usvojila britanska Vlada predstavlja odlučujući korak u pregovorima Velike Britanije i EU.

Broj žrtava požara u Kaliforniji porastao na 56, nestalo 130 osoba

Planina Santa Monika nakon požara u Kaliforniji

Broj žrtava u najpogubnijem požaru u istoriji Kalifornije porastao je na 56, dok se 130 ljudi vode kao nestali u vatrenoj stihiji koja već nedjelju dana bjesni u toj saveznoj američkoj državi.

Vlasti su saopćile da je pronađeno još osam tijela, čime je tragični bilans stradalih porastao na 56, a policija je objavila revidiranu listu od 130 osoba koje su njihovi najbliži prijavili kao nestale pošto je plamen prošlog četvrtka zahvatio Paradise, oko 175 kilometara sjeverno od San Francisca, prenosi AP.

Trupe Nacionalne garde pridružile su se pretrazi ruševina u ovom gotovo potpuno izgorjelom gradu na sjeveru Kalifornije, prenosi Reuters.

Većina osoba na listi nestalih su starije od 65 godine. Oko 230 ljudi je prvobitno prijavljeno kao nestalo u požaru, nazvanom Camp Fire.

Većina osoba čija je sudbina nepoznata su iz Paradisea, u kojem je do izbijanja požara živjelo 27.000 ljudi.

Više od 8.900 kuća i drugih građevinskih objekata izgorjeli su do temelja u Paradiseu i njegovoj okolini, dok je za oko 50.000 ljudi u toj oblasti i dalje na snazi nalog za evakuaciju.

Talibani ubili 30 policajaca na zapadu Avganistana

Provincija Farah, ilustrativna fotografija

Najmanje 30 policajaca ubijeno je u napadu talibana u zapadnoj avganistanskoj provinciji Farah, saopšili su danas zvaničnici.

Napad na policijski punkt je počeo kasno sinoć i trajao je nekoliko sati. U odgovoru policije na napad ubijeno je najmanje 17 talibana.

Među poginulima je šef lokalne policije, rekli su zvaničnici.

Talibani imaju kontrolu nad oko polovinom avganistanske teritorije.

Bolsonaro za šefa diplomatije izabrao obožavaoca Trampa

Žair Bolsonaro

Novoizabrani predsednik Žair Bolsonaro odabrao je za budućeg ministra spoljnih poslova Brazila jednog deklarisanog obožavaoca politike američkog predsednika Donalda Trampa.

Bolsonaro je danas na Tviteru napisao da će diplomata Ernesto Arauho biti šef brazilske diplomatije u njegovoj administraciji, čiji mandat počinje 1. januara.

Arauho, antikomunista i samoproklamovani nacionalista koji je hvalio Trampov pristup spoljnoj politici, sada je na čelu službe Ministarstva spoljnih poslova Brazila za odnose sa SAD, Kanadom i za interamerička pitanja.

Bolsonarova agresivna retorika dovela je do tenzija u odnosima Brazila s Egiptom i Kubom i pre njegovog stupanja na dužnost. Budući predsednik Brazila je nekoliko puta poredio sebe s Trampom.

Španija odobrila sportistima Kosova da koriste svoju zastavu i himnu

Kosovska karate federacija, ilustrativna fotografija

Španija će odobriti sportistima Kosova da tokom medjunarodnih takmičenja na njenoj teritoriji koriste svoje simbole - zastavu i himnu, iako Madrid ne priznaje nezavisnost Kosova, objavio je Olimpijski komitet Španije (KOE), odgovarajući na zahtev MOK-a podnet u utorak.

"Španska vlada će dati odgovarajuće vize za sportske delegacije Kosova koje budu učestvovale na sportskim takmičenjima u Španiji i omogućiti im da koriste svoje nacionalne simbole - himnu i zastavu, u skladu s olimpijskom protokolom", piše u saopštenju KOE, prenosi agencija AFP.

Ta odluka Ministarstva spoljnih poslova Španije - piše KOE - doneta je 24 sata pošto je potpredsednik MOK-a Huan Antonio Samaran rekao da je nepriznavanje Kosova od strane Madrida prepreka za priredjivanje velikih medjunarodnih sportskih takmičenja u Španiji.

Španija je zbog separatističkih pokreta u Kataloniji ili Baskiji, jedna od retkih zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.

Taj stav Madrida je problem kada kosovski sportisti učestvuju na medjunarodnim takmičenjima u Španiji.

Tokom Svetskog prvenstva u karateu, koje je ovog meseca održano u Madridu, delegacija Kosova nije mogla da koristi svoju zastavu ili himnu.

Zbog toga je MOK zatražio od raznih federacija da ne priredjuju važna takmičenja u Španiji dok se to pitanje ne reši, rekao je za AFP izvor upoznat s postupkom u sedištu MOK-a u Lozani.

U četvrtak sastanak Tuska i Barniera

Zastava EU i Velike Britanije, London

Predsjednik Europskog vijeća Donald Tusk sastat će se u četvrtak sa glavnim pregovaračem Europske unije (EU) za Brexit (Bregzit) Michelom Barnierom (Mišel Barnije) nakon što je britanska vlada podržala nacrt sporazuma o izlasku iz bloka.

Očekuje se da će Barnier reći da je postignut odlučujući napredak u pregovorima o Brexitu sa Velikom Britanijom, nakon čega će Tusk sazvati izvanredan summit lidera EU.

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) u srijedu je priopćila da je Vlada podržala nacrt sporazuma o izlasku Londona iz EU nakon pregovora koji su trajali pet sati.

Pročitajte:

Britanska vlada prihvatila nacrt sporazuma o Brexitu

Theresa May

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) rekla je da je njena vlada odlučila podržati predloženi nacrt sporazuma o Brexitu (Bregzit), prenio je BBC.

"Zajednička odluka kabineta je da vlada treba podržati nacrt sporazuma o izasku iz Evropske unije (EU)", rekla je May novinarima ispred Downing Streeta 10 (Dauning strit) poslije petosatnog sastanka.

Ona je navela da će se u četvrtak obratiti parlamentu i da "čvrsto vjeruje" da je te odluka "u najboljem interesu" Velike Britanije.

Prema njenim riječima, odluka je "u nacionalnom interesu" i ispunjava obećanje vezano za referendum o Brexitu.

"Ovo je odluka koja će biti pod intenzivnom lupom, ali se odlučivalo između građenja budućnosti zemlje i povratka na početak i neispunjavanja obećanja proisteklih iz referenduma", rekla je May.

Ubrzo potom, Sammy Wilson (Semi Vilson), predstavnik sjevernoirske Partije demokratskih unionista (DUP) koja pruža podršku vladi Therese May, rekao je da je riječ o "jadnom sporazumu, lošem sporazumu i sporazumu za koji je premijerka rekla da ga neće prihvatiti".

"Da upotrebim njen izraz, nikakav sporazum je bolji od lošeg sporazuma, a ovo je loš sporazum. Ljudi će biti užasnuti", rekao je Wilson za BBC.

Mogerini očekuje ukidanje dodatnih carina

Visoka predstavnica EU Federika Mogerioni izjavila je danas da očekuje nastavak dijaloga Beograda i Prištine kao i da će biti povučene dodatne carine na srpsku robu koju su uvele vlasti u Prištini.

Ona je tako na konferenciji za novinare posle ministarskog zasedanja EU-Albanija odgovorila na pitanje agencije Beta da li očekuje da će Priština povući takav potez.

Albanski ministar inostranih poslova Ditmir Bušati je na pitanje Bete kako vlada u Tirani gleda na mogućnost demarkacije granica u eventualnom sporazumu Beograda i Prištine kazao da ne želi da odgovara na pitanja koja nisu vezana za današnji sastanak o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Albanije i Evropske unije.

On je samo kratko rekao da cilj sporazuma Beograda i Prištine treba da bude jačanje mira i stabilnosti u regionu.

Mogerini je dodala da EU ceni podršku Tirane dijalogu Beograda i Prištine, i rekla da smatra da je mudar stav Tirane da se ne izjašnjava o tome da li će i kakav sadržaj imati mogući sporazum pre nego što se o tome bilo šta konkretnije ne sazna.

Na današnjem zasedanju EU-Albanija o SSP, Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han su naveli da su vlasti u Tirani napravile značajan napredak u suzbijanju korupcije ali je Han rekao da članice EU traže dodatne opipljive korake u jačanju vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa da bi Albanija mogla očekivati datum za početak pregovora o članstvu u EU.

Matis: Raspoređivanje vojske legalno i opravdano

Američki ministar odbrane Džejms Matis rekao je danas da je raspoređivanje vojske na granici sa Meksikom "apsolutno legalno i opravdano" i da to poboljšava vojnu spremnost.

Obraćajući se maloj grupi novinara, koja je putovala sa njim ka granici SAD i Meksika, Matis je odbacio kritike i rekao da je odluka o raspoređivanju vojske ispravna.

"Sasvim je jasno da je sada neophodna podrška pograničnoj policiji ili patroli", rekao je Matis, dodajući da je to procena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Matis je dodao da su advokati administracije predsednika Donalda Trampa ocenili da je odluka o raspoređivanju vojnika legalna i da ona u stvari jača borbenu spremnost i gotovost vojnika.

On je posetio područje u blizini grada Dona, u Teksasu, gde su vojnici postavili bazu, nedaleko od graničnog prelaza sa Meksikom.

Matis je rekao da američki vojnici brzo napreduju u postavljanju ograde duž granice te da će prva kosntrukciona faza biti završena u narednih 10 dana.

On je dodao da vojska uvežbava i helikopterske operacije, čiji je cilj podrška službenicima na granici, kao i njihovo potencijalno prebacivanje ako karavani migranata promene pravac kretanja.

Kako prenosi Rojters, američki vojnici neće ulaziti u direktnu interakciju sa migrantima, od kojih su većina nenaoružani, i njihovi jedini zadaci su podrška američkom graničnom osoblju, uključujući izgradnju privremenih objekata.

Mađarska opozicija traži ekstradiciju Gruevskog

Mađarska opozicija traži ekstradiciju Nikole Gruevskog, bivšeg premijera koji je pobegao iz Makedonije da ne bi otišao na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog korupcije.

Mađarska opozicione stranke su pozvale Vladu da uhapsi i hitno izruči Gruevskog iako traži azil u Mađarskoj.

Nacionalistička stranka "Jobik" i levičarske stranke "Dijalog" i "Demokratska koalicija su danas saopštile da Gruevskom treba uskratiti azil i izručiti ga Makedoniji.

Poslanik i predstavnik "Jobika" za štampu, Adam Mirkočki je za boravak Gruevskog u Mađarskoj rekao da je "skandal bez presedana" i da je Gruevski "kriminalac s poternice", kao i da mu ne treba dati azil jer njegova zemlja, Makedonija, nije u ratu, niti njega progone iz verskih ili političkih razloga.

Ričard Barabas, predstavnik stranke "Dijalog" za štampu je rekao da je Gruevskom "mesto iza rešetaka" Mađarska novinska agencija MTI je danas prenela da su vlasti te zemlje omogućile Gruevskom da podnese zahtev za azil.

Imigraciona služba će sprovesti proceduru za azil u skladu s mađarskim i međunarodnim pravom, saopštila je kancelarije premijera.

Premijerova služba je dodala da je Mađarska u međunarodnim odnosima partner sadašnje vlade u Skoplju i da ne namerava da se meša u njena unutrašnja pitanja. Kancelarija premijera Viktora Orbana, koji je ranije podržavao Gruevskog i njegovo protivljenje sporazumu Skoplja s Atinom o rešavanju spora Makedonije s Grčkom, dodala je da zahtev za azil bivšeg mađarskog premijera smatra isključivo pravnim pitanjem.

Gruevski, kome je prošle godine sud oduzeo pasoš, pobegao je u Mađarsku kako bi izbegao izdržavanje kazne od dve godine zatvora na koliko je osuđen zbog nezakonite nabavke skupocenog blindiranog "mercedesa" dok je bio premijer.

Pred skopskim krivičnim sudom protiv Gruevskog se vode još četiri postupka zbog izborne malverzacije, korupcije i političkog nasilja, a Specijalno tužilaštvo vodi još nekoliko istraga.

Plenković najavio analizu izbora u BiH na Vijeću EU

Andrej Plenković

Na Vijeće Europske unije za vanjske poslove u ponedjeljak će se detaljno analizirati opći izbori održani u Bosni i Hercegovini u listopadu kako bi se pokušao riješiti problem "marginalizacije" bosanskohercegovačkih Hrvata i njihova stavljanja u "podređeni položaj", najavio je hrvatski premijer Andrej Plenković u Hrvatskom saboru.

Plenković je u Saboru predstavio izvješće o zadnja četiri sastanka Europskog vijeća, dva formalna koji su održani krajem lipnja i sredinom listopada, te dva neformalna - jedan u Sofiji u svibnju i jedan u Salzburgu sredinom rujna.

Plenković je izrazio zadovoljstvo načinom na koji su primljena njegova stajališta o BiH i položaju hrvatskog naroda, koja je iznio na summitu EU-a u Bruxellesu u listopadu, nakon održanih općih izbora u BiH.

Podnoseći izvješće u Saboru hrvatski je premijer kazao kako su Bošnjaci preglasali malobrojnije Hrvate i izabrali hrvatskog člana u tročlano predsjedništvo čime se, kako je istaknuo, hrvatski narod u BiH marginalizira i stavlja u podređeni položaj.

"Ono što smo uspjeli i što je ključni nastavak te rasprave da će se na razini Vijeća za vanjske poslove, na kojem će u ponedjeljak u ime RH govoriti potpredsjednica vlade i ministrica vanjskih i europskih poslova Marija Pejčinović Burić, vrlo detaljno pristupiti analizi općih izbora u BiH, razmotriti što i kako članice EU-a i Unija kao takva mogu učiniti u dijalogu s institucijama BiH i političkim strankama da se taj problem, koji je objektivno vrlo neugodnog karaktera za jednakopravnost Hrvata u BiH, nastoji riješiti."

Plenković je istaknuo da to nije nikakvo miješanje u poslove druge države nego da je to legitimno zalaganje za poštivanje Daytonskog sporazuma čiji je Hrvatska potpisnik te legitimna briga o Hrvatima kao konstitutivnom narodu u susjednoj BiH.

Pročitajte:

Vremenski uvjeti pomažu u smirivanju požara u Kaliforniji

Vatrogasci u borbi protiv požara

Hladnije vrijeme i blaži vjetar pomažu vatrogasnim ekipama koje se bore da uspore širenje masivnog šumskog požara, koji je zahvatio sjevernu Kaliforniju i u kojem je do sada nastradalo 48 ljudi.

Glasnogovornik kalifornijskog Odjeljenje za šumarstvo i protupožarnu zaštitu rekao je da je u požaru uništeno 544 kilometra kvadratna zemljišta te da je požar samo donekle stavljen pod kontrolu.

On je rekao da su jaki vjetrovi sada slabiji i povećana je vlažnost zraka što je pomoglo oko 5.600 vatrogasaca na terenu.

Dodao je da je situacija u vezi sa požarom, koji je praktično uništio grad Paradise (Paradajz), sada mnogo bolje, prenio je AP.

Prema njegovim riječima, 21 helikopter je raspoređen u pokušaju da se vatra zaustavi. U požaru je do sada uništeno 7.600 kuća.

Glasnogovornik je dodao da je i dalje prisutan prilično gust dim što smanjuje vidljivost.

FOX News podržao CNN u sporu s Trumpom

Sedište FOX Newsa na Manhattanu, New York

Televizija FOX News (Foks njuz) naklonjena republikancima i američkom predsedniku Donaldu Trumpu (Tramp) podržala je konkurentsku televiziju CNN (Si-En-En) u tužbi protiv Bele kuće zbog oduzimanja akreditacije novinaru Jimu Acosti (Džim Akosta).

"FOX News podržava CNN u njegovoj pravnoj borbi da se vrati akreditacija njegovom izveštaču iz Bele kuće", navodi se u saopštenju predsednika FOX Newsa, Jaya Wallacea (Džej Volas).

U saopštenju se navodi da FOX News namerava da preda podnesak okružnom sudu kao "prijatelj suda" pošto je CNN tužio Trumpovu administraciju sa zahtevom da se Acosti ponovo omogući da izveštava iz Bele kuće.

Administracija je poništila prošle nedelje propusnicu novinaru CNN posle konferencije za medije na kojoj je Acosta odbio da preda mikrofon kad je Trump rekao da ne želi da čuje više ništa od njega.

FOX News je naveo da se propusnice koje izdaje Tajna služba za novinare koji rade u Beloj kući nikada ne treba da se koristi kao oružje.

"Mada ne odobravam sve veći antagonistički ton i predsednika i medija na nedavnim konferencijama za novinare, mi podržavamo slobodu medija, pristup i otvorenu razmenu mišljenja", navodi se u saopštenju.

Pročitajte:

Ujedinjeni narodi ukinuli sankcije Eritreji

Eritreja, fotoarhiv

Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda jednoglasno je ukinulo sankcije Eritreji nakon otopljavanja odnosa sa Etiopijom i drugim susjednim zemljama.

Predstavnik Etiopije u UN-u i drugi članovi Vijeća pozdravili su takav razvoj situacije na Rogu Afrike.

Vijeće je Eritreji 2009. uvelo embargo na oružje i druge stroge sankcije zbog opskrbe oružjem ekstremističke grupe Al-Shabaab u Somaliji i odbijanja da riješi granični spor sa susjednim Džibutijem, glavnim američkim saveznikom na Rogu Afrike.

Granični spor još nije riješen a u rezoluciji koju je usvojilo Vijeće navodi se da će se nastaviti s praćenjem situacije.

Rezolucijom je također produžen embargo na izvoz oružja u Somaliju i zabrana trgovine somalskim ugljem.

Kosovska Agencija za privatizaciju: Nema podataka o prenosu vlasništva preduzeća

Severna Mitrovica

Kosovska Agencija za privatizaciju saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije dobila nikakve zvanične informacije o eventualnom prenosu vlasništva nad društvenim preduzećima sa sebe na opštine sa srpskom većinom, kao što su Severna Mitrovica, Ranilug i Klokot.

Vlada Kosova prošle nedelje donela je odluku da se društvena preduzeća povuku iz procesa privatizacije i vrate određenim opštinama na upravljanje.

Samo u Severnoj Mitrovici se nalaze 74 takve nekretnine koje su pod upravom Agencije za privatizaciju.

Iz Ministarstva za administraciju lokalne samouprave kažu da opštine, u cilju realizacije javnog interesa, imaju pravo na tako nešto. Ali, osim opština sa srpskom većinom, Vlada Kosova je donela 30 odluka za 30 drugih opština o istom pitanju.

Odluka Vlade Kosova o tome da se upravljanje društvenim preduzećima sa Agencije za privatizaciju prebaci opštinama Severna Mitrovica, Ranilug i Klokot, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, smatra se neustavnom.

Hikmete Bajrami iz skupštinske Komisije za ekonomski razvoj izjavila je da Vlada nema zakonska ovlašćenja za takve odluke, s obzirom da one trebaju da prođu kroz Skupštinu.

"To je neustavna i protivzakonska odluka zato što je Agencija za privatizaciju nezavisna institucija koja odgovara Skupštini. Ovakva odluka predstavlja predaju suvereniteta imovine i iniciranje sprovođenja Zajednice opština sa srpskom većinom", kazala je Bajrami za RSE.

Agencija za privatizaciju do sada je u opštinama na severu Kosova privatizovala 30 društvenih imovina, 25 u Severnoj Mitrovici, četiri u Leposaviću i jedan u Zvečanu.

Sterdžen: Nacrt sporazuma o Bregzitu katastrofalan za Škotsku

Zastava EU, London

Škotska premijerka Nikola Sterdžen ocenila je nacrt sporazuma o Bregzita kao "katastrofalan" za Škotsku jer se njime favorizuje Severna Irska.

Liderka Škotske nacionalne partije (SNP) želi da Škotska ostane deo jedinstvenog tržišta i carinske unije. Nacrt sporazuma o Bregzitu predviđa "sigurnosnu mrežu" kojom bi se izbeglo uspostavljanje fizičke granice između Irske i britanske Severne Irske.

To rešenje na dva nivoa ima formu carinskog aranžmana za čitavu Veliku Britaniju sa dodatnim prilagođavanjem propisa za Severnu Irsku, rekao je jedan izvor iz EU.

"To će biti katastrofalno za investicije i zapošljavanje u Škotskoj. To bi bio najgori mogući scenario", navela je Sterdžen u snimku postavljenom na njenom Tviter nalogu.

Taj sporazum bi mogao biti odbijen u britanskom parlamentu, što bi, prema rečima škotske premijerke, ostavilo mogućnost za "bolja rešenja, pa i ostanak Velike Britanije u jedinstvenom tržištu.

"Ako su informacije u medijima tačne, 'sigurnosna mreža' bi za neželjenu posledicu mogla imati odvajanje Severne Irske od ostatka Ujedinjenog kraljevstva i ozbiljno podriti našu uniju", rekla je Sterdžen.

Škoti su na referendumu o Bregzitu 2016. velikom većinom glasali za ostanak u EU.

Referendum je održan dve godine posle škotskog referenduma o nezavisnosti na kom se 55 odsto glasača izjasnilo za ostanak u Velikoj Britaniji.

Škotska premijerka smatra da pobeda Bregzita na referendumu predstavlja bitnu promenu okolnosti ali je za sada odbacila mogućnost novog referenduma o nezavisnosti, makar dok ne bude jasno kako će se Bregzit odvijati.

Pročitajte: 'Prodaja' Ujedinjenog Kraljevstva

Kabinet Orbana: Gruevski podneo zahtev za azil

Nikola Gruevski

Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski podneo je zahtev za azil mađarskoj kancelariji za migracije i zatražio status izbeglice, saopšteno je iz kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana.

"Kancelarija za migracije i azil sprovešće proceduru procene zahteva za azil u skladu sa mađarskim i međunarodnim zakonima", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da je Makedonija važan saveznik i da Mađarska smatra da je procena zahteva Gruevskog za azil "isključivo pravno pitanje".

Bivši predsednik makedonske Vlade za kojim je rapisana poternica jer se nije pojavio na izdržavanje zatvorske kazne, na Fejsbuku je ranije objavio da se nalazi u mađarskoj prestonici gde traži azil.

On je pravosnažno osuđen zbog nezakonite kupovine blindiranog "mercedesa S 600 gard" 2012. godine kada je bio premijer.

Pročitajte: Kako je Gruevski pobegao do Mađarske?

Makedonci o bekstvu Gruevskog
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:21 0:00

Turski novinar osuđen na 19 godina zatvora

Sudnica, ilustrativna fotografija

Sud u Turskoj osudio je novinara Alija Unala na 19 godina zatvora optuživši ga da je bio vođa u mreži koja je izvela neuspjeli vojni udar u julu 2016. godine, javila je agencija Anadolija.

Ali Unal bio je novinar lista "Zaman", koji više ne postoji, i koji je u turskoj javnosti smatran medijem imama Fetulaha Gulena, koga Ankara krivi za pokušaj vojnog udara.

Govoreći posredstvom video linka iz zatvora u zapadnoj provinciji Usak, Unal je odbacio optužbe da je osnivač ili vođa mreže i odbacio je svaku umiješanost u puč.

"Nisam povezan ni sa jednom terorističkom organizacijom", rekao je on, dodajući da je razgovarao pet ili šest puta sa Gulenom i da mu se sudi zbog pisanja.

On je osuđen na 19 godina i šest mjeseci zatvora zbog rukovođenja oružanom terorističkom grupom. Još šest novinara "Zamana" osuđeno je po sličnim optužbama u julu.

Oko 250 ljudi poginulo je u pokušaju vojnog udara, a u mjerama države koje su uslijedile zatvoreno je 77.000 ljudi. Vlasti su, takođe, otpustile ili suspendovale 150.000 službenika i vojnog osoblja i zatvorile oko 140 medijskih kuća.

Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan rekao je ranije da su neki novinari pomogli teroristima svojim pisanjem i da su ovako oštre mjere potrebne kako bi se osigurala stabilnosti u zemlji koja se graniči sa Sirijom, Irakom i Iranom.

Pročitajte:

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG