Prisutnost međunarodnih misija na Kosovu ograničava suverenitet zemlje, a to na jedan način predstavlja smetnju evropskim integracijama, ocenjuju kosovski stručnjaci za pitanja evropskih integracija.
Shenoll Muharemi, poznavaoc evropskih integracija, kaže da postojanje EULEX-a na Kosovu omogućuje donosiocima odluka u Briselu da misle da Kosovo trenutno nema kapaciteta za sprovođenje zakona. A istovremeno, Kosovo se smatra zemljom koja nije spremna da napreduje u fazama procesa evropskih integracija, navodi on.
Shenoll Muharremi“Glavni problem je činjenica da Kosovo još uvek nema ideju ili plan, ali ni političku volju, kako da promeni ovo stanje. Ne postoji nikakva agenda kako da se udalji EULEX sa Kosova, kako bi zemlja bila spremna da sprovede sve državne funkcije. Bez takvog plana, nema izlaza iz ove situacije. Ali, s obzirom da nema plana, to znači da ovo ne predstavlja prioritet vodećih institucija na Kosovu”, kaže Muharremi.
Sa druge strane, ekspert Avni Mazreku ocenjuje da Kosovo nije glavni krivac za moguće usporavanje procesa evropskih integracija.
“Zvanična Priština je možda kriva za neispunjavanje nekoliko tehničkih kriterijuma, koji bi zapravo pomogli građanima Kosova, a to su i evropski standardi. Ali, što se tiče zvanično-pravne pozicije Kosova u vezi sa procesom, ovo je odgovornost struktura Evropske unije, zapravo, država koje još uvek nisu priznale Kosovo”, kaže Mazreku.
Problem u Briselu
On dodaje da postoji dovoljno konstatacija da se međunarodna prisutnost na Kosovu, pre i posle proglašenja nezavisnosti, nije pokazala efikasna u poboljšanju funkcionisanja državnih institucija, ili uopšte u njihovoj izgradnji. Mazreku ocenjuje da je politička pozicija Kosova prema procesu integracija najnepovoljnija u istoriji evropskih integracija.
“Svaka država koja je otpočela proces integracije u EU, imala je rešen status. Kosovo se ne može kvalifikovati jer status još uvek nije rešen, ali problem je u Briselu. Brisel još uvek nije objasnio svoj pristup prema Kosovu, zato što nije ponudio nikakav status ili ugovorni odnos”, kaže Mazreku.
A za Muharremija teško je prognozirati kada je moguće da Kosovo ostvari pozitivne rezultate na tom putu.
“Nikada nismo videli ozbiljne pokušaje da Kosovo reguliše zakonodavstvo u zemlji, da na primer Skupština bude funkcionalna, da Vlada podnosi račun Skupštini. Ovo kod nas ne funkcioniše. A Kosovo neće moći uvek da bude crna rupa na Zapadnom Balkanu. Prema tome, povećaće se i pritisak na kosovsko vodstvo, zato što će ostale zemlje dalje napredovati. Biće pritiska i od strane građana, ali i od Brisela, da bi se izvršile reforme, jer Kosovo nema drugu alternativu, sem Evrope”, zaključuje Muharremi.
Shenoll Muharemi, poznavaoc evropskih integracija, kaže da postojanje EULEX-a na Kosovu omogućuje donosiocima odluka u Briselu da misle da Kosovo trenutno nema kapaciteta za sprovođenje zakona. A istovremeno, Kosovo se smatra zemljom koja nije spremna da napreduje u fazama procesa evropskih integracija, navodi on.
Sa druge strane, ekspert Avni Mazreku ocenjuje da Kosovo nije glavni krivac za moguće usporavanje procesa evropskih integracija.
“Zvanična Priština je možda kriva za neispunjavanje nekoliko tehničkih kriterijuma, koji bi zapravo pomogli građanima Kosova, a to su i evropski standardi. Ali, što se tiče zvanično-pravne pozicije Kosova u vezi sa procesom, ovo je odgovornost struktura Evropske unije, zapravo, država koje još uvek nisu priznale Kosovo”, kaže Mazreku.
Problem u Briselu
On dodaje da postoji dovoljno konstatacija da se međunarodna prisutnost na Kosovu, pre i posle proglašenja nezavisnosti, nije pokazala efikasna u poboljšanju funkcionisanja državnih institucija, ili uopšte u njihovoj izgradnji. Mazreku ocenjuje da je politička pozicija Kosova prema procesu integracija najnepovoljnija u istoriji evropskih integracija.
"Brisel još uvek nije objasnio svoj pristup prema Kosovu, zato što nije ponudio nikakav status ili ugovorni odnos”, kaže Avni Mazreku.
“Svaka država koja je otpočela proces integracije u EU, imala je rešen status. Kosovo se ne može kvalifikovati jer status još uvek nije rešen, ali problem je u Briselu. Brisel još uvek nije objasnio svoj pristup prema Kosovu, zato što nije ponudio nikakav status ili ugovorni odnos”, kaže Mazreku.
A za Muharremija teško je prognozirati kada je moguće da Kosovo ostvari pozitivne rezultate na tom putu.
“Nikada nismo videli ozbiljne pokušaje da Kosovo reguliše zakonodavstvo u zemlji, da na primer Skupština bude funkcionalna, da Vlada podnosi račun Skupštini. Ovo kod nas ne funkcioniše. A Kosovo neće moći uvek da bude crna rupa na Zapadnom Balkanu. Prema tome, povećaće se i pritisak na kosovsko vodstvo, zato što će ostale zemlje dalje napredovati. Biće pritiska i od strane građana, ali i od Brisela, da bi se izvršile reforme, jer Kosovo nema drugu alternativu, sem Evrope”, zaključuje Muharremi.
