Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlada donela dodatne mere za saniranje krize


Vlada Srbije donela je dopunski paket mera u okviru njenog plana za prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize, koji će biti usmeren na davanje podsticaja privredi, kroz povoljne kredite i podršku oživljavanja pozitivnih mera koje već postoje. Ekonomisti kritikuju ovakav potez, dok privrednici očekuju da država, kao najveći dužnik, počne da isplaćuje svoja dugovanja.

Dopunski paket za stabilizaciju ekonomskih i socijalnih prilika u Srbiji premijer Mirko Cvetković držao je u tajnosti do okončanja vladine sednice u četvrtak popodne:

Mirko Cvetković
"To je, u stvari, poboljšanje postojećega paketa mera i to u pravcu daljih podsticaja privrede kroz povoljnije kredite."

Sadržina novih mera predstavljena je sindikatima i poslodavcima koji čine Socijalno-ekonomski savet i, sudeći prema rečima Nebojše Atanackovića, člana ovog tela, oni nisu imali ozbiljnije zamerke:

"Ove mere će, sigurno, da poprave neke rezultate privrede. Dalje povećanje sredstava koja će Vlada izdvojiti za podsticaj, odnosno, učešće u kamatama – za nekih 40 milijardi je predviđeno to povećanje – tako da će ukupna ulaganja Vlade, u tom smislu, biti 180 milijardi dinara. Smanjivanje kamatnih stopa, za one kredite sa deviznom klauzulom na 3 odsto, uvođenje dinarskih kredita sa kamatama od 10.5 odsto. Takođe, biće povoljniji potrošački krediti za kupovinu građevinskog materijala, davaće se veći krediti za izvoze, duplo veći. Međutim, ove mere same po sebi nisu dovoljne."

Stalno smo suočeni sa situacijom da ako neko nešto ne plaća, onda je on taj koji je stimulisan da ne plaća. Blokirano je oko 60.000 firmi, što predstavlja gotovo 70 odsto onih firmi koje se pojavljuju u platnom prometu.
Međutim, jedan od velikih problema, odnosno prepreka, u obezbeđivanju novca za fukcionisanje privrede je u nelikvidnosti i sistemu naplate potraživanja u kojem, najvećim delom, učestvuje država, što u neplaćanju dugova, što u neefikasnosti sudova. Procenjuje se da država samo putarima duguje oko pola milijarde eura. Oko 60.000 preduzeća je u blokadi zbog nerealizovanih potraživanja. Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca:

"I to, dalje, pravi unutrašnju nelikvidnost i ukupno povećanje unutrašnjih dugova. Ne može se neprekidno stimulisati dužnik, a da se ne vodi računa o pravu poverenika. Drugim rečima, stalno smo suočeni sa situacijom da ako neko nešto ne plaća, onda je on taj koji je stimulisan da ne plaća. Blokirano je oko 60.000 firmi, što predstavlja gotovo 70 odsto onih firmi koje se pojavljuju u platnom prometu."


Ipak, ima onih koji veruju da je ovakva vladina mera kupovina vremena ili, preciznije, odlaganje socijalnog nezadovoljstva. Ekonomista Danilo Šuković postavlja pitanje na koji način će se obezbediti dodatni novac:

Ako se zadužujemo, ko će to posle da vrati i ko je garant u koju privredu će se upumpati? Hoće li otići tajkunima u monopolska preduzeća?
"Ne znam odakle da upumpa pare, to mi nije jasno, nema ih u budžetu. Ako se zadužujemo, ko će to posle da vrati i ko je garant u koju privredu će se upumpati? Hoće li otići tajkunima u monopolska preduzeća? Ovo je kriza potražnje, a ne ponude. Vi možete sad da upumpate u 'Sartid' 100 ili 200 miliona eura, niko neće da kupi čelik, možete da se slikate."

Upumpavanje novca u tržište samo je kap u moru neophodnih mera u ublažavanju ekonomske krize.Vlada se nije izjasnila o pominjanom povećanju PDV-a, kojeg se očito još nije ni odrekla kao mogućnosti. Pad privrede od dva procenta uslovio je nedavni rebalans budžeta pa će, prema tome, u 2009. biti potreban još jedan ili dva rebalansa. Ekonomista Danilo Šuković:

"Prvo su rekli da je kriza dobrodošla, pa onda da će to biti malo nepovoljno po nas, pa onda da rast društvenog proizvoda neće biti kao što je bio prošle godine, 6.5 odsto, ali biće 3.5 odsto, pa onda 2 odsto. Sad imate prognoze da će pasti, čak guverner kaže, od 5-6 odsto, a u prvom tromesečju je pao i više, a neki kažu da će pasti čak i do 10 odsto. Ja lično mislim da će biti najmanje 10 odsto pad društvenog proizvoda, ako ga pošteno obračunamo. I šta onda to znači, pad standarda 20-30 odsto najmanje, ali to političari teško mogu da progutaju. Oni sad kupuju vreme i, što je najgore, donose dosta pogrešne poteze."

Srbija bi prema nekim procenama, ove godine mogla da zabeleži pad bruto domaćeg proizvoda od sedam odsto. Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prva tri meseca je opala za 36 odsto.
XS
SM
MD
LG