Dostupni linkovi

Nepriznavanje države Kosovo od strane pet zemalja članica Evropske unije nije jedini problem sa kojim bi se susrelo Kosovo kada bi se radilo o eventualnom prijemu u Evropsku uniju. Ekonomski i politički analitičari u Prištini procenjuju da ima mnogo drugih, vrlo konkretnih problema sa kojima se građani i društvo na Kosovu suočavaju.

Rukovodilac Instituta za napredne studije GAP Shpend Ahmeti kaže kako problemi u sektoru električne energije i drugi infrastrukturni problemi mogu da izazovu sumnje kod institucija EU u ozbiljnost institucija Kosova u implementaciji sredstava iz donacija koje, prema njemu, obuhvataju iznos od 10 milijardi evra samo u oblasti energetike na Kosovu.

„Mi na Kosovu već deset godina imamo iste probleme. Kritike koje smo dobili iz Evropske unije i prošle godine na Donatorskoj konferenciji bile su iste kao one koje smo dobili 2002-2003 godine, da imamo probleme sa sektorom energetike, neplaćanjem struje, nedostatkom investicija“
, kaže Ahmeti.

Iako se formalno i u klasičnom smislu poboljšanje infrastrukturnih uslova ne spominje kao uslov za integraciju određenih država u EU, angažovanje u tom pravcu, prema stručnjacima za evropske integracije, ipak predstavlja preduslov za ekonomski razvoj, a što je uslov za učlanjenje u EU.

Stručnjak za evropske integracije Shenoll Muharremi kaže da Vlada Kosova ima konretne i adekvatne planove za integraciju u EU, ali se ti planovi svakako moraju ostvariti a ne ostati kao dokumenti na papiru.

„Kapaciteti za implementaciju planova u administraciji, kako izgleda, nisu na nivou i dogodilo se da mnogo godina imamo te planove ali je njihovo ostvarivanje izuzetno minimalno. Mi treba da se koncentrišemo da stvaramo kapacitet koji će te planove implementirati. Pitanje reforme javne administracije je vezano sa ovim pitanjem, jer nama treba javna uprava koja je spremna da ostvaruje poslove i zadatke koji proizilaze iz ovih planova“
, kaže Muharremi.

Građani Kosova, pak, smatraju nerealnim izjave političkih lidera na Kosovu prema kojima će se integracija Kosova u EU dogoditi u bliskoj budućnosti.

Bashkim Bucolli iz Prištine izražava nezadovoljstvo dosadašnjim radom institucija Kosova u oblasti putne infrastrukture, u energetici i drugim oblastima.

„Ja sam živeo i van zemlje, međutim ako uporedimo Evropu i Kosovo onda treba reći da smo daleko. Veoma je teško da im se približimo, to zahteva duže vreme i mnogo posla“, kaže Bucolli.

Slično misli i Hysni Drenica, koji ističe da se u praksi ne vidi ništa konkretnog od eventualnog rada institucija Kosova u pravcu ostvarivanja evropskih standarda.

„Možda previše rade, ali nam se ne čini tako, nezavisno o kojoj se vladi radi. Jam sam među onima koji redovno plaćaju struju koju nemam redovno. Zašto mi treba da budemo žrtve drugih osoba ili lošeg rukovođenja“
, kaže on.

Evropska unija zemljama koje streme učlanjenju postavlja mnogobrojne uslove koji se mogu sažeti u tri – saglasnost zakonodavstva sa onim u EU, zajednička politika u oblasti spoljne politike i sigurnosti i sudska i policijska saradnja.

Analitičar Shpend Ahmeti smatra da Kosovo treba da radi na poboljšanju uslova života građana, a ne da joj cilj bude ostvarivanje standarda kao cilj za učlanjenje u EU.

„Mi treba da radimo na tim standardima. To nije nešto što isključuje druge zadatke, jer posao sa ostvarivanju standarda EU je posao na poboljšanju uslova života građana Kosova“, kaže Ahmeti.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG