Dostupni linkovi

Javna je tajna da su srpski krupni biznis i srpske političke stranke u čvrstom finansijskom zagrljaju. Nije, međutim, lako dokazati koji tajkuni finansiraju koje partije jer ni jedni ni drugi neće da obelodane svoje mračne novčane veze. Iako su privatne donacije partijama legalna praksa svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, stranke takve finansijske priloge kriju. I upravo time krše zakon.

Ponešto iz ove mračne sfere tajni procuri tek kad pukne neka afera, politička svađa ili raskol u stranci. Tako je u septembru prošle godine Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe “Napred Srbijo”, kad je izašao iz Šešeljeve Srpske radikalne stranke, za Televiziju B92 izjavio da su Milorad Mišković, vlasnik kompanije “Delta” i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampanji za majske izbore. Dvojica pomenutih biznismena nisu ni potvrdila ni demantovala Nikolićeve navode.

Zašto političke partije kriju od birača koji privredni magovi ih finansiraju kad u tome nema ničeg nelegalnog? Nije, naime, nezakonito da stranke dobijaju donacije od privrednika, ali jeste nezakonito ako ih u svojim finansijskim izveštajima ne prikazuju. A upravo to čine. Ne prikazuju takve donacije.

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić pre nekoliko dana je izjavio da ne zna kako se finansira njegova partija. Ipak, ova stranka je pre nekoliko dana na svom sajtu objavila finansijski izveštaj za prošlu godinu. U njemu je spisak od 43 privatne firme koje su je dotirale. Portparol Jelena Trivan tvrdi da Demokratsku stranku ne finansiraju tajkuni:

“Videćete tačno imena firmi koje stoje iza Demokratske stranke i koje su nam pomogle u funkcionisanju. Tu nema nikakvih zvučnih i velikih imena, niti ljudi koji su na sumnjiv način došli do svog kapitala.”


I Zoran Krasić, visoki funkcioner opozicione Srpske radikalne stranke i predsednik Odbora za finansije Skupštine Srbije, uverava da njegovu partiju ne finansiraju tajkuni.

“Što se tiče Srpske radikalne stranke, nema tajkuna, znate. Nama tajkuni rasturaju stranku, kao što se da primetiti. Ovih šest meseci jer su tajkuni formirali Vladu Republike Srbije pa im je onda kost u grlu Srpska radikalna stranka sa svojom ideologijom.”


Ni manju, opozicionu, Liberalno-demokratsku partiju, prema rečima njenog visokog funkcionera Zorana Ostojića, ne finansiraju tajkuni već se izdržava isključivo državnim novcem.

“Naša stranka se finansira iz budžeta i mi mislimo da čak treba i da se poveća finansiranje stranaka iz budžeta jer se time smanjuje potreba da se stranke finansiraju novcem tajkuna, a ako se usvoji naš predlog da u kampanji svi imaju isto vreme, onda je jasno da ni u kampanji stranke više neće morati da se snalaze za novac. Oni koji budu protiv našeg predloga jasno će pokazati da njih finansiraju tajkuni.”


U finansijskom izveštaju Demokratske stranke objavljenom na njenom sajtu, među firmama koje su donirale ovu partiju prošle godine pominju se: “Vučje Priboj” iz Priboja, “Mia” iz Blaca, “Baki” iz Batočine, “Vera 20” iz Raške, “”Duga komerc” iz Leskovca itd. Uplaćenih iznosa nema.

Marko Blagojević, stručnjak Centra za demokratiju i slobodne izbore (CESiD), kaže da ih nema jer ih zakon na to i ne obavezuje.

“Trebalo bi, ali ne postoji mehanizam da se partije pritisnu da to urade. Zbog toga jako dugo insistiramo da počne rad na novom nacrtu zakona o finansiranju političkih partija. Sve što se po postojećem zakonu radi je u domenu “može da bude, a ne mora da znači”. Transparentnosti finansiranja političkih partija mora da se bavi telo koje je nezavisno od političkih stranaka. Vi sada imate Republičku izbornu komisiju i Odbor za finansije Skupštine Srbije koji su nadležni da se bave finansiranjem političkih partija, a istovremeno u ta dva tela sede predstavnici tih partija. I koji je sad njihov interes da učine da taj sistem transparentnosti partijskih finansija zaista funkcioniše? Ne postoji odgovarajući način da se partije i odgovorna lica sankcionišu, dakle, ne postoji funkcionalan mehanizam da prinudi partije na zakonito ponašanje.”


Na sajtovima mnogih medija povodom objavljivanja finansijskog izveštaja Demokratske stranke već su osvanuli ironični komentari. Čitalac koji se potpisao kao “Gargant-uaaa” piše:

“Urnebesna komendija! DS se finansira iz Blaca, Raške i Batočine! Ha-ha-haaaaaaaaa...”


A druga čitateljka, potpisana kao (Vlast)a ovako reaguje:

“Koja budala u zemlji Srbiji a i šire veruje da jedno veliko preduzeće na vlasti koje se zove DS mogu da finansiraju mali privrednici iz Blaca, Raške i drugih ‘parama bogatih’ i ‘prosperitetom okićenih’ mesta koja samo čekaju da silne viškove potroše na stranku našeg opšteg bogatstva i napretka.”


Svojevremeno je, sećaju se mnogi, i najveći srpski biznismen Bogoljub Karić otvoreno pričao da finansira sve stranke.

A lider Liberala Čedomir Jovanović imao je nastup iskrenosti kada je nakon januarskih parlamentarnih izbora 2007. rekao da ne želi da govori o finansijerima svoje stranke jer se boji za njihovu bezbednost. Nesto slično je u skorije doba ponovila i Natasa Mićić, poslanica i članica njegove koalicije – naime, da bi ti poslovni ljudi imali neprijatnosti. Zatim je dodala da će otkriti svoje finansijere kada i druge stranke isto učine.

U anketi lista “Politika” u septembru prošle godine među 14 predstavnika najvećih srpskih firmi, sedmorica su odrečno odgovorila na pitanje da li su u poslednjih nekoliko godina davali novac nekoj stranci, petorica odbila da se o tome izjašnjavaju, a svega dvojica su priznala da su finansirali političare – doduše, kako su naveli, samo do 2000. godine.

U službi za odnose sa javnosti preduzetnika Zorana Drakulića pomenutom dnevniku je rečeno da je vlasnik kompanije “East Point”, do demokratskih promena finansijski pomagao Kostuničinu Demokratsku stranku Srbije. Sličan odgovor dao je i Dragoljub Marković, vlasnik kompanije “Krmivo-produkt”: samo do oktobra 2000., pomagao je Demokratsku stranku, čiji je i član.

Verica Barać, iz Saveta za borbu protiv korupcije, uverena je da je finansiranje političkih partija glavni izvor sistemske korupcije u Srbiji. Ona kaže da su političke stranke u Srbiji zapravo poluprivatna preduzeća ili udruženja vrhova stranaka i onih koji iza njih stoje.

“Potpuno je jasno da bez političkih stranaka nema demokratije, ali sa ovakvim političkim strankama takođe je nema. Stranke su političke organizacije koje deluju u javnom životu i veoma je važno da taj temelj bude čvrst. Ne mogu političke stranke i njihove predizborne kampanje da budu tajno finansirane. Onaj ko nije spreman da radi vrlo transparentno, ko nije spreman ne samo da bude kontrolisan u skladu sa zakonom nego i da kad dođe na vlast predlozi dobre zakone koji će tu kontrolu omogućiti, taj ne može da učestvuje u javnom životu. Sada, građani u ovoj državi ne znaju ko njima upravlja.”


Baraćeva ukazuje na to da srpske stranke taje svoje donatore jer bi im njihovo otkrivanje ugrozilo finansiranje. Prilažu pri tom finansijske izveštaje koji su lažni. Te polutajne organizacije kad pobede na izborima namerno donose zakone u koje je ugrađena korupcija i stvaraju nemoćne institucije. Ona podseća da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj ne radi državna revizija, zbog čega nema nezavisne kontrole budžeta, javnih fondova, javnih preduzeća, javnih nabavki i finansiranja političkih stranaka.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG