Dostupni linkovi

Srbija pred deviznom provalijom


Narodna banka Srbije, Foto: Vesna Anđić

Dok predsednik Srbije i Vlada uveravaju da će zemlja usvojenim merama štednje imati makroekonomsku stabilnost, ekonomisti smatraju da je to samo kupovina vremena i da, ako ne bude priliva deviza i reprograma dugova, Srbija u ne tako dalekoj budućnosti može zaigrati u ritmu argentinskog tanga ili ruskog kazačoka.

Srbija će se suočiti sa ogromnom deviznom provalijom između potreba i onoga što će ove godine moći da dobije. Ona, prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, iznosi oko 13 milijardi dolara. U takvim okolnostima:

„Preti opasnost da Srbija, odnosno Narodna banka Srbije, i u ovoj godini nastavi da prodaje devize iz deviznih rezervi kako bi održala, po mom dubokom uverenju, potpuno neracionalan i precenjen dinar, pa kada devizne rezerve padnu ispod 5.5 milijardi evra, onda Narodna banka mora da obustavi tada se može pojaviti problem ogromnog skoka stranih valuta, kao što je to bio problem u Rusiji 1998. godine, odnosno u Argentini 2001.godine.“


Ako se devalvacija domaće valute dogodi, dužnici neće moći da vraćaju kredite jer neće moći da obezbede za to nužne devize.

Kovačević, ipak, veruje da će Srbija nekako moći da izbegne argentinski scenario iz 2001. ili ruski iz 1998. godine jer će inostrane banke reprogramirati, odnosno, refinansirati, kredite srpskim preduzećima, ali veruje da će i u tom slučaju problem samo biti odložen jer će sve veći dugovi biti preneseni u nasleđe dolazećim naraštajima:

„Osnovna preokupacija Vlade je budžetski deficit, a niko ne govori da li postoje mogućnosti da se oživi industrija, da se stimuliše poljoprivreda, da li postoji mogućnost da se nešto uradi u nekim drugim sektorima koji su nam jako važni. Na primer, stanje u nauci je katastrofalno, bez ljudskog kapitala, bez naučnoistraživačkog rada. Strategija zaduživanja u inostranstvu, lako je zadužiti se, ali se sve to prenosi na naredne generacije, i postojeći dug kao i reprogramiranje, pa se postavlja pitanje morala sadašnjih generacija i zašto se toliko zadužuju i prenose dug na naredne generacije.“

U sličnom tonu razmišlja i ekonomski analitičar Saša Đogović. On ocenjuje da su Vladine mere štednje samo kupovina vremena, time out da se udahne vazduh, ali da čekanje da kriza prođe bez mera revitalizacije privrede, Srbiju zaista može približiti argentinskom scenariju:

„Bojim se da ćemo potrošiti sredstva i narednih generacija koje će morati da rade samo da bi vratili kredite koje sada uzimamo, a privredu uprkos svemu nećemo izvesti na zelenu granu. Ovim nećemo ništa postići, možemo samo produbiti našu ionako neveselu dužničku poziciju, koja može da nas dovede do argentiskog scenarija.“

Ako se ne promeni ovo što se sada radi i kad izađemo iz krize još dugo ćemo beležiti minorne stope rasta i biti stagnantna zemlja zakucana na ovom nivou standarda, smatra ekonomista Aleksandar Stevanović, ali, ipak, ne veruje da argentinski scenario ove godine može zakucati na vrata Srbije:

„U ovom momentu to nije slučaj, ali ako se nastavi neodgovorna politika i ako Narodna banka Srbije popusti pred pritiscima Vlade i počne više da podstiče kreditiranje koje nije potpuno osigurano, odnosno ako ne ostane čvrsto na ovoj liniji koju sada ima, postoji mogućnost da nam takav scenario zakuca na vrata. Ali, ove godine to nije slučaj u Srbiji, jer naš bankarski sistem je jedna od retkih svetlih tačaka, tako da sa te strane neće biti problema, a ne verujem ni da će biti loših poteza od strane Narodne banke Srbije. Sa strane Vlade može se tako nešto očekivati, ali treba još mnogo loših poteza povući da bismo se približili onome što se desilo Argentini. Međutim, problem je što ćemo mi i kada izađemo iz krize još dugo vremena beležiti minorne stope rasta, i što ćemo biti stagnatna zemlja zakucana na ovom nivou standarda jako niskog razvoja.“
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG