Dostupni linkovi

Još jedan policajac stradao je od ruke kriminalaca u Srbiji. Tridesetjednogodišnjeg Vladimira Grandića ubili su pljačkaši zlatare bežeći od policijske potere. Kao što se i ranije dešavalo u sličnim prilikama, nadležni su upozorili da je taj događaj poslednje upozorenje da kriminal najveće zlo koje razjeda društvo. Zato su još jednom najavili konačni obračun.

U subotnje podne devetnaestogodišnji Danijel Tomić, tridesetogodišnji Zoran Jovanović, i dvadesetčetvorogodišnjaci Nenad Matić i Aleksandar Majmunović upali su u zlataru u centru Zrenjanina i uz pucnje upozorenja u pod opljačkali više od pet kilograma zlata. Prema planu, u bekstvo su krenuli citroenom C4, ali im je policija ubrzo bila za petama. U nastavku vratolomne jurnjave, koju mnogi očevici opisuju “baš kao na filmu”, razbojnici stižu do jedne benzinske pumpe na autoputu Novi Sad-Beograd, gde im put službenim motorciklom preprečava saobraćajni policajac Vladimir Grandić. Pokušao je da ih uhapsi, ali je jedan od pljačkaša zapucao iz pištolja i teško ga ranio, na šta je saobraćajac uzvratio i ranio dvojicu razbojnika. Grandić je ubrzo preminuo u bolnici.

Na komemoraciji hrabrom policajcu iz Novog Sada, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je pucanj u policajca pucanj u državu i poručio da niko u Srbiji od nje ne sme i ne može da bude jači:

“Nećemo da državu, čitavo ovo društvo i pojedinca zadese ovakve stvari - moramo tome stati na put. Policija će učiniti sve da uništi sve kriminalne grupe u Srbiji.“

Posle kraćeg bekstva četvorica pljačkaša zrenjaninske zlatare uhapšena su sa plenom i nalaze se u pritvoru u Novom Sadu, a prema podacima iz istrage, policajca Vladimira Grandića ubio je najmlađi razbojnik, devetnaestogodišnji Danijel Tomić iz Koceljeve. Saobraćajac Danijel Grandić bio je policajac za primer, a na početku karijere radio je na beogradskom izletištu Ada Ciganlija, gde su ga zbog pravednosti zvali Šerif sa Ade.

Prema podacima MUP-a, od početka devedesetih godina u Srbiji je u obavljanju dužnosti poginulo 1.000 policajaca.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, izjavio je za naš program da je jasno da kriminalci ne prezaju da pucaju na policiju, i da su glavni razlozi za to male kazne i maratonski sudski postupci:

“Kriminalci cene da će im suditi deset godina, da ih neće osuditi ili da će možda doći i do zastare, imamo 5.000 hiljada predmeta koji su zastareli, a ako ih i osude, da će kazna biti blaga. Kaznena politika u Srbiji je izuzetno blaga i ne ispunjava svrhu generalne prevencije. Nije ideja da se svi hapse i teraju u zatvor, ideja je da se pošalje poruka pre nego što dođe do učinjenja krivičnog dela da će taj počinilac odgovarati.“

Zbog svega ovoga, Ministarstvo pravde uradilo je kompletnu reformu krivičnog zakonodavstva, pa se uskoro očekuju prvi rezultati.

Kriminolog Milan Nikolić rekao je za naš program da je činjenica da su kriminalci tako laki na oružju i posledica toga što je Srbija posttraumatsko društvo u kom je srušen sistem vrednosti, i u kom je kriminal postao unosan zanat. U takvoj situaciji, kaže Nikolić, policija mora biti dobro obučena i spremna da se suprotstavi bezobzirnim i surovim napadima:

“Radi se o ljudima koji su emotivno prazni, u narodu ih prepoznajemo po onom standardnom nazivu “psihopate“. Dakle, oni nemaju nikakav osećaj za druge, oni hoće to što hoće i to žele odmah, čim to oni požele, nemaju svoju istoriju i ponavljaju svoje greške. Prema tome, od osoba koje imaju pištolj, a takvog su psihološkog sklopa, ne možete očekivati drugačije ponašanje. Zato, sreća je što takvih ljudi nema u velikom procentu.“


Zvaničnici u Srbiji često ističu da je borba protiv organizovanog kriminala prioritet, ali je činjenica da on opstaje i da je veoma jak.

Leposava Kron, direktorka Instituta za kriminološka istraživanja iz Beograda, izjavila je za naš radio da najave nadležnih za konačni obračun sa kriminalom izražavaju jasnu političku volju, ali i konstatovala da se taj problem može redukovati samo uz postojanje jasnog plana:

“Ne može tako, u stilu “imamo političku volju, pa smo rešili da krenemo u odlučni obračun kod O.K. korala. To se ne radi tako, samo su indikator njihove dobre volje, a nisu indikator državne organizovanosti. Država koja izdvaja 0.3 odsto za nauku nije sasvim spremna da tako nešto uradi. Moraju postojati osmišljeni programi, a da bi oni bili osmišljeni, za to moraju da se daju pare i to su dugoročne investicije. Da biste sproveli jedan program, ne možete samo da ga napravite, da ga imate i da smatrate da je on i primenjen. Potrebno je neko vreme za recepciju toga, za obučavanje ljudi, pre svega edukaciju edukatora koji bi kasnije edukovali druge, kako bi to u krajnjoj instanci došlo do policajca profesionalca na terenu.“


Država je u nastojanjima da se izbori sa najvećim problemom društva donela novi zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i o oduzimanju nelegalno stečene imovine. Državni sekretar Slobodan Homen zaključuje da time počinje pravi obračun sa kriminalom:

“Višestruko su povećane nadležnosti specijalnog tužilaštva i posebnog odelenja Okružnog suda. Mislim da je to najmoćnija poruka koju Vlada može da pošalje, a siguran sam da će i tužilaštvo i sud to proceniti na adekvatan način. Prvi put kada neko dobije adekvatnu kaznu, kada se tri puta pošalje takva poruka, verujte da će se nivo kriminala smanjiti.“

Policijski sindikat “Nezavisnost” zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da svojim položajem, autoritetom i uticajem preduzme sve mere da se ubice policajca Vladimira Grandića najoštrije osude.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG