Dostupni linkovi

Vlada Srbije namerava da smanji plate, dnevnice i bonuse poslanicima i direktorima javnih preduzeća, kako bi ostvarila uštedu i od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila nephodan zajam za ublažavanje posledica ekonomske krize. Dok se u političkim krugovima mere uštede pozdravljaju, ekonomsiti ih smatraju populističkim, sa efektom minimalne uštede u pregolemom državnom aparatu.

Plate u javnim službama ponovo su na tapetu javnosti. Ovoga puta Vlada je, verovatno i delom pod pritiskom javnosti, odlučila da zakrpi sopstveni džep, kako bi namirili budžetski deficit i iskoračila pred nadolazeći talas krize. Vladinim merama štednje biće smanjena javna potrošnja, ali dok traje kriza. Postignuta je saglasnost da se umanje plate, dnevnice i bonusi poslanicima, direktorima javnih preduzeća, zaposlenima u javnom sektoru, kaže poslanik vladajuće stranke G17 plus Željko Ivanji:

“Ovom merom će definitivno biti pogođeni, da tako kažem, državni službenici, tu prvenstveno mislim na zaposlene u svim ministarstvima, javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, ali i narodni poslanici. Dakle, ova mera se odnosi na njih i najvažnije je da je Vlada postigla konsenzus oko tih mera. Krizu na ovaj način preuzimaju na sebe Vlada i državni službenici, narodni poslanici, zaposleni u javnim preduzećima.“

Ova mera smanjivanja plata u administraciji doneće negde oko četiri milijarde od onih ukupno 100 milijardi.
Vladina mera, o smanjenju plata poslanicima i javnom sektoru, jednim delom je rezultat pritiska javnosti, ali i zahteva MMF-a da se umanji javna potrošnja, kaže ekonomista Miladin Kovačević, direktor odelelenja u Republičkom zavodu za statistiku. Procenjuje kolike bi mogle biti uštede:

“Ova mera smanjivanja plata u administraciji doneće negde oko četiri milijarde od onih ukupno 100 milijardi. Taj iznos možda nije toliko veliki, ali je on bitan sa nekog moralnog aspekta, jer time država pokazuje da je i ona spremna da se žrtvuje.“

Skupštinski odbor za finansije, samo je jedna od adresa na kojoj će se raspravljati o platama visokih državnih službenika i političkih nameštenika. Predsednik tog odbora i poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić kaže da je teško proceniti kolike bi uštede donela najnovija mera, ali da je to smanjene on tražio još dok se raspravljalo o aktuelnom budžetu:

“Oni sada traže ono što sam ja već predlagao. Zaista iskreno mislim da svaka mera koja može da donese neki rezultat, ako nije diskriminatorska, treba da se prihvati i podrži, jer želim da se konačno desi nešto dobro kod nas. Ali, znajući njih, i da 300.000 ljudi dobija otkaze, tim njihovim javnim izjavama ne smem da im verujem, jer sam jači za jedno iskustvo.“

Klučno je da javni sektor mora da se preispita u smislu podizanja efikasnosti i to je ono što može doneti uštedu, a ova mera smanjenja plata više deluje demagoški.
Iako pozdravljaju mere štednje, ekonomski analitičari ističu da jednokratnom merom Vlada neće rešiti veliki problem javne potrošnje i ušteda. Radi se o populističkoj meri kratkog efekta, kaže Danilo Šuković:

“Šta znači smanjiti platu predsedniku države kada je ionako neprimerena?! Svako treba da ima platu koja odgovara njegovom radu, pa tako plata predsednika države treba da se određuje prema nekim standardima, a onima koji upravljaju preduzećima kako to određuje tržište rada. Naravno da plate u javnim preduzećima treba preispitati, to je nesumnjivo, ali ne treba očekivati da će jedna ovakva mera doneti neku veliku uštedu. Klučno je da javni sektor mora da se preispita u smislu podizanja efikasnosti i to je ono što može doneti uštedu, a ova mera smanjenja plata više deluje demagoški.“


Danak mera uštede podneće građani kroz povećane akcize na benzin, namete na impulse u mobilnoj telefoniji i porez na imovinu:

“Lakše je uzeti onom seljaku koji ima 20.000 penziju i ne može da plati kiriju nego onom koji ima 350.000. Da li biste vi glasali za to?! To je prevara.“
“Trebalo bi smanjiti, pa da svi snose teret ove krize.“
“Niko sam sebi ne seče granu na kojoj sedi.“
“Niko neće dobrovoljno sam sebi smanjiti platu”


Preko leđa svih žitelja Srbije biće naplaćeno 11milijardi dinara, od predviđenih 100 milijardi budžetskog manjka, koji se mora nadomestiti kako bi se od MMF-a dobio zajam. Ostalih 89 milijardi dinara na svoja pleća preduzeće javni sektor.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG