RSE: Gospodine Pejoviću, katastrofalni zemljotres u Italiji još jednom nas je podsjetio da živimo na trusnom području i da udar poput onog iz 1979. godine nikako ne smijemo isključiti. Šta činimo da bismo se zaštitili od te mogućnosti i kakav je kvalitet gradnje u Crnoj Gori posljednjih godina, odnosno moje direktno pitanje je - da li ti objekti mogu odoljeti nekom eventualnom novom, jačem udaru?
Pejović: Mi bi trebalo da budemo permanentno budni kada je u pitanju zemljotres, odnosno kada projektujemo i gradimo naše objekte. Trebalo bi da uvedemo po meni posebnu kontrolu značanijih i većih objekata na seizmičke uticaje, znači, kada neko isprojektuje objekat onda bi trebalo imenovati možda čak i neku državnu komisiju koja bi verifikovala te projekte da nam se ne bi desilo da se neki od tih projekata usred zemljotresa jače oštete ili ne daj Bože sruše. Mi bi svakako trebalo da inoviramo naše postojeće propise koji su zastarjeli i trebalo bi da praktično, to će biti jedna neminovnost, da prihvatimo evropske norme za projektovanje građevinskih konstrukcija.
RSE: Sve što ste mi rekli, rekli ste mi šta bi trebalo da bude. Da li mi to radimo i da li postoje inspekcije i da li te inspekcije imaju kapacitete gradnje objekata koji se kod nas grade posljednjih godina?
Pejović: Postoje i ovi stari propisi koji su dosta dobri i ukoliko bi se oni ispoštovali naši objekti bi bili sigurni, čak i za najjače zemljotrese i koliko je meni poznato dosta se vodi računa o tome i kada se radi projektna dokumentacija i kasnije u toku izvođenja. Međutim, ovo što pomenuste nedostaje ta inspekcijska kontrola koja bi trebalo da bude mnogo ozbiljnija. Ja koliko znam ovih građevinskih inspektora je vrlo malo i oni sigurno ne mogu da stignu sve to da iskontrolišu.
RSE: Koje su najrizičnije lokacije u smislu koncentracije objekata, neplanske gradnje, lošeg kvaliteta gradnje?
Pejović: To su uglavnom primorske opštine. U prvom redu tu je Budva u kojoj je izgrađena, odnosno napravljena je velika koncentracija objekata i objekti su dosta gusto građeni, čak i na relativno strmim padinama što može da bude dosta rizično u slučaju dejstva zemljotresa. Prilikom planiranja jednog grada pored obezbjeđenja samog objekta kao cjeline, jedne konstruktivne cjeline, mora se voditi računa o urbanističkom planiranju tog prostora, odnosno bukvalno rečeno rasporedu objekata u prostoru, odnosu objekata jedan na drugi i o terenu, o stabilnosti terena, o svim tim parametrima se mora voditi računa. Dalje, rizični su objekti koji su rađeni prije onoga našeg katastrofalnog zemljotresa '79. godine koji nijesu projektovani, odnosno nijesu računati na te uticaje. Posebno je problematično za ove stare objekte, kamene objekte, koji paktično nemaju tu sigurnost. Da bi se postigla određena sigurnost tih objekata to je dosta skupo i u ovom trenutku ja mislim da mi nemamo snage da to uradimo.
Pejović: Mi bi trebalo da budemo permanentno budni kada je u pitanju zemljotres, odnosno kada projektujemo i gradimo naše objekte. Trebalo bi da uvedemo po meni posebnu kontrolu značanijih i većih objekata na seizmičke uticaje, znači, kada neko isprojektuje objekat onda bi trebalo imenovati možda čak i neku državnu komisiju koja bi verifikovala te projekte da nam se ne bi desilo da se neki od tih projekata usred zemljotresa jače oštete ili ne daj Bože sruše. Mi bi svakako trebalo da inoviramo naše postojeće propise koji su zastarjeli i trebalo bi da praktično, to će biti jedna neminovnost, da prihvatimo evropske norme za projektovanje građevinskih konstrukcija.
RSE: Sve što ste mi rekli, rekli ste mi šta bi trebalo da bude. Da li mi to radimo i da li postoje inspekcije i da li te inspekcije imaju kapacitete gradnje objekata koji se kod nas grade posljednjih godina?
Pejović: Postoje i ovi stari propisi koji su dosta dobri i ukoliko bi se oni ispoštovali naši objekti bi bili sigurni, čak i za najjače zemljotrese i koliko je meni poznato dosta se vodi računa o tome i kada se radi projektna dokumentacija i kasnije u toku izvođenja. Međutim, ovo što pomenuste nedostaje ta inspekcijska kontrola koja bi trebalo da bude mnogo ozbiljnija. Ja koliko znam ovih građevinskih inspektora je vrlo malo i oni sigurno ne mogu da stignu sve to da iskontrolišu.
RSE: Koje su najrizičnije lokacije u smislu koncentracije objekata, neplanske gradnje, lošeg kvaliteta gradnje?
Pejović: To su uglavnom primorske opštine. U prvom redu tu je Budva u kojoj je izgrađena, odnosno napravljena je velika koncentracija objekata i objekti su dosta gusto građeni, čak i na relativno strmim padinama što može da bude dosta rizično u slučaju dejstva zemljotresa. Prilikom planiranja jednog grada pored obezbjeđenja samog objekta kao cjeline, jedne konstruktivne cjeline, mora se voditi računa o urbanističkom planiranju tog prostora, odnosno bukvalno rečeno rasporedu objekata u prostoru, odnosu objekata jedan na drugi i o terenu, o stabilnosti terena, o svim tim parametrima se mora voditi računa. Dalje, rizični su objekti koji su rađeni prije onoga našeg katastrofalnog zemljotresa '79. godine koji nijesu projektovani, odnosno nijesu računati na te uticaje. Posebno je problematično za ove stare objekte, kamene objekte, koji paktično nemaju tu sigurnost. Da bi se postigla određena sigurnost tih objekata to je dosta skupo i u ovom trenutku ja mislim da mi nemamo snage da to uradimo.
