Da je naum srpske Vlade, nazvan cinično "solidarni porez", nekim slučajem uspeo, rezultat bi, ocenjuju analitičari, bio posve očigledan: velika većina osiromašenih građana finansirala bi tajkunsku srpsku elitu. Saša Đogović, saradnik Centra za tržišna istraživanja:
"Solidarno oporezivanje koje je bilo najavljeno po meni je više bilo oporezivanje siromašnog i tek izniklog srednjeg sloja radi opstanka bogatijeg sloja, koji bi i dalje ostao neokrnjen."
Toliko o socijalnoj odgovornosti vladajućih koji ne propuštaju priliku da se tim atributom okite.
Srpska elita već osam godina ne čini ništa da reformiše fiskalnu politiku, čiji bi element bio i uvođenje progresivne poreske stope, koja bi omogućila to da se poreska opterećenja rasporede u skladu sa zaradama; da država više zahvata iz dubljih, a manje iz plićih džepova. Mnogi ekonomisti i politikolozi objašnjavaju da je to tako zato što u Srbiji tajkuni kontrolišu vlast, a ne vlast tajkune. Kako tajkuni kontrolišu vlast? Tako što finansiraju političke partije. I ekonomista Mlađan Kovačević izražava slično gledište:
"Vrlo je verovatno da tajkuni daju pare pojedinim strankama, oni u tim strankama imaju svoje ljude koji, kada se donose neke odluke, zakoni ili uredbe, vode računa o tome da interesi tih koji su dali pare ne budu ugroženi. Dakle, moraju da čine usluge onima koji su bogati i koji su im dali pare za njihove stranke da te svoje finansijere ne dovedu u nepovoljnu situaciju."
Da se srpska vlast svesno opredelila da izbegava progresivnu poresku stopu smatra i Saša Đogović:
"Ne postoji politička volja, a čim ne postoji politička volja, onda ne možete da računate na neke takve poteze koji su neophodni u ovoj zemlji. Postoje razne interesne grupe koje preko Vlade nastoje da promovišu i realizuju svoje ciljeve i da u što većoj meri zaštite sebe. To takođe govori o tome da smo u proteklih osam-devet godina tranzicije dosta propustili u transformisanju javnog sektora i javnih finansija, a u sklopu toga i fiskalne politike ove zemlje, gde bi kroz jedno sintetičko oporezivanje trebalo da se izvrši ravnomernije podnošenje tereta ovakve ekonomske krize u kojoj se nalazi Srbija. Podsećam da je reč o krizi na kvadrat, jer pored spoljnog faktora imamo i unutrašnju ekonomsku krizu koja je plod neodgovorne ekonomske politike u proteklom periodu."
Mnogi analitičari upozoravaju da su političke stranke u brutalnom sistemu srpske partokratije gotovo dovršile proces kidnapovanja države i društva. Mlađan Kovačević:
"Kada sam na jednom okruglom stolu za nešto rekao da to nije u društvenom interesu, onda mi je jedan vrlo poznat sociolog rekao da više ne postoji društveni interes, da postoje samo lični interesi."
"Solidarno oporezivanje koje je bilo najavljeno po meni je više bilo oporezivanje siromašnog i tek izniklog srednjeg sloja radi opstanka bogatijeg sloja, koji bi i dalje ostao neokrnjen."
Toliko o socijalnoj odgovornosti vladajućih koji ne propuštaju priliku da se tim atributom okite.
Srpska elita već osam godina ne čini ništa da reformiše fiskalnu politiku, čiji bi element bio i uvođenje progresivne poreske stope, koja bi omogućila to da se poreska opterećenja rasporede u skladu sa zaradama; da država više zahvata iz dubljih, a manje iz plićih džepova. Mnogi ekonomisti i politikolozi objašnjavaju da je to tako zato što u Srbiji tajkuni kontrolišu vlast, a ne vlast tajkune. Kako tajkuni kontrolišu vlast? Tako što finansiraju političke partije. I ekonomista Mlađan Kovačević izražava slično gledište:
"Vrlo je verovatno da tajkuni daju pare pojedinim strankama, oni u tim strankama imaju svoje ljude koji, kada se donose neke odluke, zakoni ili uredbe, vode računa o tome da interesi tih koji su dali pare ne budu ugroženi. Dakle, moraju da čine usluge onima koji su bogati i koji su im dali pare za njihove stranke da te svoje finansijere ne dovedu u nepovoljnu situaciju."
Ne postoji politička volja, a čim ne postoji politička volja, onda ne možete da računate na neke takve poteze koji su neophodni u ovoj zemlji. Postoje razne interesne grupe koje preko Vlade nastoje da promovišu i realizuju svoje ciljeve i da u što većoj meri zaštite sebe.
"Ne postoji politička volja, a čim ne postoji politička volja, onda ne možete da računate na neke takve poteze koji su neophodni u ovoj zemlji. Postoje razne interesne grupe koje preko Vlade nastoje da promovišu i realizuju svoje ciljeve i da u što većoj meri zaštite sebe. To takođe govori o tome da smo u proteklih osam-devet godina tranzicije dosta propustili u transformisanju javnog sektora i javnih finansija, a u sklopu toga i fiskalne politike ove zemlje, gde bi kroz jedno sintetičko oporezivanje trebalo da se izvrši ravnomernije podnošenje tereta ovakve ekonomske krize u kojoj se nalazi Srbija. Podsećam da je reč o krizi na kvadrat, jer pored spoljnog faktora imamo i unutrašnju ekonomsku krizu koja je plod neodgovorne ekonomske politike u proteklom periodu."
Mnogi analitičari upozoravaju da su političke stranke u brutalnom sistemu srpske partokratije gotovo dovršile proces kidnapovanja države i društva. Mlađan Kovačević:
"Kada sam na jednom okruglom stolu za nešto rekao da to nije u društvenom interesu, onda mi je jedan vrlo poznat sociolog rekao da više ne postoji društveni interes, da postoje samo lični interesi."
