Dostupni linkovi

Nedavno povlačenje predloga Zakona o diskriminaciji, na zahtev Srpske pravoslavne crkve, kao i nekoliko postupaka crkve u ranijem periodu, pokrenuli su pitanje mesta i uloge verskih zajednica u srpskoj državi i društvu. Jedna takva tribina, koja je okupila eminentne stručnjake iz ove oblasti, predstavnike političkog života i verskih zajednica održana je u organizaciji Centra za demokratiju i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert".

Uprkos činjenici da je Ustavom Srbije Crkva vrlo jasno odvojena od države, pojedini njeni postupci, najupečatljivije izraženi tokom uvođenja veronauke u škole ili, najsvežiji primer, insistiranjem da se iz skupštinske procedure povuče predlog Zakona o diskriminaciji, veliki deo javnosti upućuju na zaključak da se tu, praktično, radi o prividu. Zbog takvog ubeđenja, sociolog Zagorka Golubović postavlja pitanje:


"Da li je sekularna država ipak ugrožena ili ako ne ugrožena, a ono podrivena. Jer, uzmite u obzir veronauku, uzmite u obzir sve crkvene slave, uzmite u obzir mešanje crkve u sve sfere društva. Dakle, to je jedno pitanje o kojem bi trebalo vrlo ozbiljno razgovarati."


S druge strane, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović veruje da je neznanje osnovni razlog nesporazuma na relaciji država - crkva - društvo. Bigović kaže da o spornim pitanjima na ovim relacijama nije bilo dovoljno razgovora, pa se, kao jedino logično rešenje, nameće dijalog:


"Prvo, nisam siguran da iako te izraze stalno upotrebljavamo, da pod njima podrazumevamo iste stvari. Šta je to sekularna ili laička država? Šta je to perikalizam? Šta je to teokratija? Šta je to prosto civilno društvo? Nisam siguran da dovoljno, ili na isti način, razumemo jedan osnovni princip savremenih društava odvojenosti crkve od države."


Bigović, takođe, postavlja pitanje da li verske zajednice imaju pravo da iznesu svoj stav o pitanjima bitnim za društvo:


"Ne vidim zašto je smrtni greh i zlo izneti svoj stav po nekim društvenim pitanjima koja se tiču svih ljudi. Država to ne mora da usvoji i najčešće i ne usvaja - nije dužna da usvaja. Ne razumem zašto crkve i verske zajednice ne mogu da iznesu svoj stav po nekim pitanjima, kao što to pravo imaju svi ostali društveni subjekti."


Sociolog religije Mirko Đorđević smatra da u pozadini nesporazuma stoji nedovršen model odnosa između države i crvke, što, kako kaže, nije ni čudno, jer živimo u "nedovršenoj državi":


"Država se često ponaša kao da nije odvojena od crkve, a crkva, odnosno neke strukture, to čine još češće - još agresivnije neće da bude odvojena. Naravno, naša zvanična crkva je principijelni protivnik svakog vida klerikalizacije, to je u duhu njenog učenja, ali određene strukture to forsiraju tako upadljivo da imamo redak primer u Evropi horizontalne klerikalizacije. Da nevolja bude veća, neodgovorni partijski publicisti, a drugih u partijskoj državi ni nema, forsiraju jedan arhaični vid odnosa između crkve i države, koji je svuda u svetu apsolutno zaboravljen - o njemu znaju tek ponešto knjiški moljci i istoričari crkve."


Rabin Isak Asiel smatra da se u Srbiji stvara "neka vrsta negativnog imidža verskih zajednica" i da je nepotreban jaz između civilnog društva i verskih zajednica":


"Smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću: "Nemoj stajati po strani dok se krv tvog bližnjeg proliva". To znači da svaku moguću štetu koja može da se desi ne smemo da previdimo, jer nismo samo posmatrači u ovom društvu već smo učesnici. Dakle, za svaku štetu koja može da se desi vi ste odgovorni, ne smete stajati po strani i posmatrati, i to danas polako ulazi u neka zakonodavstva."


Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kaže da neophodno premostiti jaz između verskih zajednica i civilnog sektora i rešiti postojeće probleme u odnosu crkve i države. Osnovni problem, po Mićunoviću, je to što nisu jasno definisane zone delovanja i učestvovanja u javnom i političkom životu:


"Naravno da svako ima prava da se usprotivi donošenju nekog zakona, koji mu se čini loš ili ga ugrožava, ima prava da ga kritikuje, ali ne može reći da ima pravo veta jer to pravo veta nema niko. To pravo imaju samo građani izraženi kroz svoj parlament i svoju državu. Ako to pitanje uspemo da definišemo, da se ne može ulaziti u neka polja vođenja politike u ime nacije, onda mislim da više nećemo imati nijedan problem."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG