Komesar Hamarberg je ocenio humanitarnom katastrofom stanje ljudskih prava u kampovima Roma na severu Kosova, dok je kao ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava ocenio i neodgovornost u tretiranju sudbine oko 2.000 nestalih osoba.
Kosovo ima dobre zakone i oni treba da se sprovode da bi bili efektivni, ocenio je Hamarberg. Najteži slučaj u kršenju ljudskih prava, prema njemu, je stanje u romskim kampovima na severu Kosova, gde se stanovnici kampa suočavaju sa opasnošću za život koju prouzrokuje visoki procenat olova u krvi, koji je posledica kontaminacije prostora na kojem su podignuta dva kampa.
“Ubeđen sam da se ovde suočavamo sa vrslo ozbiljnom humanitarnom katastrofom i mislim da je skandalozno da, i posle pet godina od kada je Svetska zdrastvena organizacija konstatovala opasnost kojoj su ovi ljudi izloženi od velike količine olova, vlasti nisu ništa preduzeli za ove građane“, rekao je komesar Hamarberg.
On je ocenio da stanovnici kampa ne mogu biti žrtve utvrđivanja odgovornosti za ne preduzimanje mera od strane Prištine, UNMIK ili Beograd. Međutim, nezavisno ko je odgovoran, on je pozvao sve strane da dislociraju ove ljude iz opasnosti koja im preti i da ih pošalju u zdrastvene institucije na lečenje.
Komesar Saveta Evrope je pozvao predstavnike institucija Kosova, ali i međunarodne institucije, da se angažuju na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba. On je podsetio da je još uvek više od 100 neidentifikovanih tela u mrtvačnici u Prištini.
„Jedno pitanje koje je mnogo odugovlačeno i koje u sebi uključuje i angažovanje međunarodne zajednice je sudbina nestalih osoba“, rekao je Hamarberg i zatražio da se iskoristi svaka informacija koja može da dovede do rasvetljavanja sudbine osoba, čije porodice već jednu deceniju zbog toga pate.
Komesar za ljudska prava je kao problem istakao zahteve nekih zapadnoevropskih vlada da vrate izbeglice sa Kosova. On je ocenio da bi njihov povratak u vremenu kada se Kosovo suočava sa 50 odsto nezaposlenih predstavljalo gaženje ljudskih prava i pozvao zapadnoevropske zemlje da za sada ne vraćaju izbeglice sa Kosova.
Hamarberg je pozvao institucije Kosova da okončaju proceduru izbora ombudsmana, ocenivši da je to izuzetno značajna institucija u oblasti zaštite ludskih prava. Kao opasnost od gaženja ljudskih prava Hamarberg je okarakterisao korupciju, posebno u izvršnim organima, administraciji i sudstvu.
Cilj njegove posete Kosovu je bio sagledavanje stanja ljudskih prava na licu mesta, o čemu će informisati Savet Evrope. On nije želeo da upoređuje stanje ljudskih prava, posebno pripadnika manjina pre i posle proglašavanja nezavisnosti Kosova, ističući da njegova preokupacija ostaju indiviualna prava svakog čoveka na Kosovu a ne nacionalnih zajednica. Međutim u izveštaju za Savet Evrope, kako je rekao, posebno će se osvrnuti na ostvarivanje prava manjina na Kosovu.
