Dostupni linkovi

Vlast Srbije deluje kao raštimovani orkestar, što se posebno tragikomično očituje od izbijanja globalne ekonomske krize. Svetsku finansijsku krizu ovdašnji ministri su još koliko pre samo tri-četiri meseca doživeli kao odskočnu rampu za srpsku privredu. Ta raštimovanost je na delu i poslednjih dana povodom donošenja paketa socijalnih mera za spasavanje najsiromašnijih.

Treba li još podsećati na famozne prognoze Dinkića i Đelića o tome da će zapadni investitori od domaćeg finansijskog kraha bežati u investicioni raj zvani Srbija? Ili na rebalans prošlogodišnjeg budžeta i katastrofalno nerelane projekcije na kojima je krojena državna kasa za ovu godinu?

Tek nedavno je srpski politički vrh uvideo da će globalna kriza ipak prodrmati i Srbiju, pa je poslao S.O.S. signal Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Traži tri milijarde evra za ovu i sledeću godinu, ali ne odustaje od smanjenja javne potrošnje. I dok su je zemlje u regionu i van njega skresale, smanjile plate javnih funkcionera i poslanika, srpskoj vlasti ne pada na pamet da učini išta slično. Čak ni da preispita nužnost postojanja svog neslavnog svetskog rekorda - 27 ministarstava. Mereno veličinom zemlje i brojem stanovnika, Srbija je država sa najvećim brojem vladinih resora na svetu. Svih 27 ministarstava će ostati živa i zdrava, a bogami i čitava armija od 28.000 birokrata. Ministarka finansija Diana Dragutinović i pomisao da neko od njih izgubi svoj takozvani posao naziva "čistkama" i kaže kako je opšte poznato da im ona nije sklona. Dakle, iako jedina firma koja ne zarađuje sama nego parazitira na znoju drugih, država Srbija je najbolji i najbolećiviji poslodavac na svetu.

Pošto sve u državi kasni, kasni i paket socijalnih mera za amortizovanje krize. Takozvani "solidarni porez", najavljen pre dva dana, takođe je, uveravaju stručnjaci, zakasnela mera. A i tu su na delu disonance. Predsednik države govori da će se teret krize najdrastičnije prelamati preko leđa najsiromašnijih, a premijer i ministarka finansija predlažu privremeno dodatno oporezivanje bogatih kako bi se omogućio bar minimum za siromašne. Pri tome još niko nije ni definisao ko su bogati i koliko ih ima. Niti ko bi taj dodatni porez plaćao – poslodavci ili bogati građani.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić smatra da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost. Kaže da je njegovo ministarstvo predložilo osnivanje Fonda za socijalne intervencije, u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara.

Nije niko protiv radikalnijeg oporezivanja bogatih, kaže Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, koji podseća da je to ranije i sam predlgao, ali smatra da država ovim putem neće prikupiti dovoljno novca:

"Država je pravila budžet i nije se setila da oporezuje bogate nego je uvela akcize na benzin, pivo i ono što najviše koriste siromašni i srednji sloj. Tada sam baš ja kritikovao to što se nije prišlo oporezivanju bogatijeg sloja i oni su se očigledno na to vratili, verovatno pod pritiskom MMF, ali mislim da tu nema nekog značajnijeg izvora. U svakom slučaju, trebalo bi učiniti sve da teret krize podnesu bogatiji slojevi."

I član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić ocenjuje da za budžet Srbije ne bi bila velika korist ako bi se, radi ublažavanja posledica ekonomske krize, privremeno dodatno oporezovali najbogatiji građani u Srbiji. Objašnjava to činjenicom da mali broj ljudi u Srbiji ima velike plate i penzije, pa njihovo dodatno oporezivanje ne bi bila značajnija stavka u budžetskim prihodima. Takva mera, kaže Arsić, ne bi bila lako ni sprovodljiva, a imala bi za posledicu nominalno smanjenje penzija i plata jer poslodavci verovatno neće pristati da na njihov teret ide novi porez.

I dok država očigledno ne zna šta da radi sa socijalno najranjivijim stanovništvom, a ono je ogromna većina, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije već je uradila lavlji deo posla sa manjim trgovinskim lancima i dobavljačima, koji su pristali da, uz manje marže, otvore takozvane S.O.S. markete u kojima će najsiromašniji osnovne životne namirnice kupovati po znatno, često čak i po 50 odsto, nižim cenama od najjeftnijih proizvoda u regularnim supermarketima. To će biti slični lanci diskontima koji već odavno postoje u razvijenom zapadnom svetu, u kojima kupuju ne samo siromašni nego svi građani. Moglo je tako nešto da nastane i u Srbiji da vlast ne štiti domaće monopoliste i svoje finansijere.

I dok se resorni ministri spremaju da preseku vrpcu na prvom takvom marketu u Beogradu, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezaviznih sindikata Srbije, kaže da u ostvarenju te ideje ne samo da od njih nije imala nikakvu pomoć, nego da je sindikat morao da pokrene inertnu državu:


"Čitav ovaj naš projekat odavno je dostavljen Ministarstvu rada i socijalne politike, ali niko nije reagovao. Mi smo napravili predlog paketa socijalnih mera, dostavili ga Ministarstvu rada i socijalne politike, a unutar tog paketa bio je i predlog o ovim S.O.S. marketima, odnosno socijalnim prodavnicama. Sačekali smo neko vreme, nismo dobili nikakav odgovor, i onda izašli u medije. Poslodavac "Jabuke" bio je prvi koji je reagovao na tu našu ideju, mi smo tu ideju pokrenuli i ona će 25. zaživeti, otvoriće se prvi mega-market. To je sva mudrost."

Beli hleb, kaže gospođa Savić, koštaće samo 25 dinara, što je skoro 50 odsto jeftinije od najniže cene hleba u Beogradu, pasterizovano mleko 37 dinara, toalet-papir 7 dinara, kilogram krompira 14 dinara, jabuka "zlatni delišes" 18 dinara i tako dalje. Ovakvi marketi biće otvoreni ne samo u glavnom gradu nego i u ostatku Srbije. Projekat sindikata ima još jednu kolateralnu korist, kaže naša sagovornica:


"Ako otvorimo 50 S.O.S. marketa, time ćemo zaposliti 1.000 ljudi."

Javna je tajna da Miškovićeva Delta i drugi najveći trgovinski lanci uzimaju proizvode na odloženo plaćanje od čak šest meseci:


"Bogate mega-markete neko beskamatno finansira 180 dana, a da bi neko pristao na to beskamatno, on se unapred ugrađuje u proizvod. Kada vam dajem, na primer, grašak, moram predvideti da ćete mi platiti tek za 180 dana i zbog toga moram povećati cenu, zbog inflacije, nestabilnog dinara itd."

Ovaj uspešni projekat dokazuje još nešto, i to nešto veoma važno: da mega-marketi i monopolisti, poput Miškovića, nabijaju visoke cene, a da se uz manje zarade, može uspešno poslovati. Otuda ne čudi očekivanje naše sagovornice:


"Sigurno je da mega-marketi neće biti oduševljeni jer se na ovaj način pokazuje da i sa malim maržama od 5 odsto poslovanje može biti potpuno isplativo."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG