Dostupni linkovi

Sve srpske vlade nakon "oktobarske revolucije" emituju redovno parole o borbi protiv korupcije, ali činjenica da je u svaki antikorupcijski zakon u prethodnih osam godina bila sistematski ugrađivana mogućnost korupcije govori sama za sebe.

Organi poput Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora za rešavanje o sukobu interesa, naslonjeni na tako koruptivno zakonodavstvo, nisu ni mogli činiti čuda u borbi protiv korupcije, najozbiljnije rak-rane srpskog društva. A o nemanju političke volje da se javni prihodi i rashodi učine transparentnim najrečitije govori činjenica da državna revizorska institucija još uvek ne radi.

Nedavno je ugledna organizacija Global Integrity antikorupcijske mehanizme u Srbiji ocenila ocenom "loš", pri čemu je kao najkatastrofalniji segment srpskog društva videla finansiranje političkog procesa, odnosno, totalni informativni mrak kad je reč o finansiranju političkih partija. U skali do 100 bodova, što je i najviša ocena, Srbija je u ovom segmentu ubeležila samo 17 bodova, našavši se tako u društvu sa zemljama izuzetno visokog rizika korupcije, kao što su Angola, Kambodža, Jemen, Belorusija, Irak, Somalija, Gruzija, Crna Gora, Maroko, Nikaragva, Zapadna Obala.

Umesto dosadašnjih tela – Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora za rešavanje sukoba interesa - izabran je nov organ – Agencija za borbu protiv korupcije. Imaće direktora i devet članova Upravnog odbora. Da li će ovo novo telo zaista biti u stanju da se uhvati u koštac sa korupcijom koja preti da razgradi srpsko društvo ili će i ono doživeti sudbinu dosadašnjih antikoruptivnih vladinih simulacija? Za naš program o tome govori Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član Upravnog odbora Agencije:

"Vrlo sam skeptičan, imajući u vidu praksu ranijih antikoruptivnih tela i zakona, jer između donošenja zakona, izbora ljudi i obezbeđivanja sredstava i resursa prođu godine."

RSE: Ovaj zakon predviđa meru objavljivanja imovinskog stanja državnih funkcionera. Građani imaju pravo na uvid u imovinsko stanje funkcionera u onom trenutku kada on stupa na dužnost i u trenutku kada je napušta. Građani Srbije lišeni su tog prava koje se u pravnim državama razvijenih demokratija podrazumeva.


"Slažem se sa vama. Činjenica da su ti podaci inače dostupni odgovarajućim organima nije dovoljna i ne mislim da je ozbiljan argument da bi to bilo neka vrsta sapunice ili voajerizma u kojem se uživa i zna koliko neko ima prihoda ili imovine. Ali, to je nešto što je zaista normalno i mislim da je u sledećoj fazi nekakvih izmena neka vrsta dostupnosti na odgovarajućim izvorima podataka, ako ne i na sajtu, na primer, Agencije. Mislim da bi se posle početne euforije i želje da se komentariše ta stvar primila sa relativno korektnom analizom i normalnim političkim ponašanjem."

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, organa koji srpske vlasti gase zato što je pod njenim rukovodstvom otkrio sijaset korupcionaških skandala u Srbiji, smatra da je Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije još jedna namerna prevara vlasti i da se u srpskom društvu sistematski prave nemoćne institucije, što je poznati mehanizam partijske države:


"Osima rešavanja o sukobu interesa nijedna ta nadležnost nije dalje razvijena u zakonu. Ono što bi bilo najvažnije jeste kontrola finansiranja političkih stranaka, a ona se samo pominje u nabrajanju nadležnosti, ali ovlašćenja Agencije da kontroliše finansijske izveštaje političkih stranaka, da može dalje da prati tokove novca, naravno nema, osim što se u završnom tekstu zakona pominje da će izveštaj o finansiranju političkih stranaka biti jedan od izveštaja koje će imati Agencija. Očigledno se radi o jednoj namernoj prevari, jer Srbiji je mnogo više potrebno da počne da radi državna revizorska institucija koja bi imala i prava i nadležnosti da zaista kontroliše finansijske izveštaje političkih stranaka, ali i izveštaje o budžetu itd. Uvek se prave nemoćne institucije, to su poznati mehanizmi partijske države. Ako institucija nema ovlašćenja da proverava imovinske karte funkcionera, ako nema ovlašćenja da to objavi, onda je potpuno besmisleno da se te karte uopšte i daju. Proces koji ova država mora da vodi jeste stvaranje sigurnih i stabilnih institucija sa dobrim i valjanim ovlašćenjima u kojima će prosečni ljudi moći da daju odlične rezultate, ali to što rade bilo bi i odgovorno i kontrolisano. Umesto toga imamo stalno urušavanje institucija i navodnu potrebu za tim nekim supermenom koji bi umesto institucija mogao da uradi mnogo. Sa lošim zakonom, lošim uslovima, sa nedostatkom političke volje da se nešto uradi, to je samo proces u kojem i dalje gubimo vreme i urušavamo i ono što smo imali, a ljudi koji ulaze u to, bojim se, dozvoljavaju da budu iznevereni i u javnosti prepoznati kao sledeća garnitura koja se pokazala kao vrlo nesposobna."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG