Dostupni linkovi

Koristan kompromis ili neprilična ponuda?


Sa jednog od ranijih susreta predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Stjepana Mesića

Posle jednogodišnjeg zahlađenja odnosa između Hrvatske i Srbije, do kojeg je došlo posle priznavanja Kosova od strane zvaničnog Zagreba, aktualizovanja hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije iz 99. godine, pa dizanjem kontratužbe države Srbije protiv Hrvatske takođe za genocid, ali u akciji Oluja, ponovo dolazi do zvaničnih kontakata.

Sutra će u poseti Beogradu biti hrvatski premijer Ivo Sanader, najavljuju se i druge međusobne posete na najvišem rangu. Predsednika Tadića Zagrebu i predsednika Mesića Beogradu. Uoči sutrašnjeg susreta sa Sanaderom, premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je domaćim medijima da će Srbija pozvati zvaničnu Hrvatsku da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, a Srbija će u tom slučaju odmah povući svoju kontratužbu.
Koliko je takav predlog politički realan, sa jedne strane, a koliko pravedan prema žrtvama, sa druge? Da li je to neprilična trgovina žrtvama zločina, zataškavanje zarad trenutnih političkih interesa ili je to put za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, kompromis radi budućnosti ali i radi sadašnje koristi jer bi to bilo, računaju ovdašnji političari, i po ukusu Brisela? Da li je uopšte realno tražiti takvu trgovinu od Zagreba? Na čemu se zasniva ta procena?

Živorad Kovačević, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, čovek koji u nevladinoj organizaciji Igmanska inicijativa godinama radi na približavanju suseda, koji je uspeo da svojevremeno utanači prvi predsednički susret nekada zaraćenih država, ovako razmišlja.

“Taj predlog je svojevremeno već bio podnet ali nije usvojen. Verovatno je Hrvatskoj politički bilo teško da od tužbe odustane. Ja lično mislim da ima drugih i boljih puteva da se odnosi dve države srede.”

Ministarstvo inostranih poslova Srbije
Dušan Lazić, član Spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije, smatra da bi takav potez dve države bio koristan, sumnja, međutim, u pozitivan odgovor Zagreba, uz jednu ogradu:
“Možda u ovom momentu, gledajući sa sadašnjeg stanovišta, to nije neka realna, neposredna budućnost. Ali je veoma značajno saznanje da te tužbe i kontratužbe ne mogu da dorinesu razvoju međusobnih odnosa. I sa tog stanovišta treba pogledati malo dalje u budućnost, tada može da dođe do toga što nam sad izgleda dosta neverovatno, povlačenja tužbe i kontratužbe.”

Srđa Popović, advokat iz Beograda, nema ni malo razumevanja za ovakav predlog, jer ga ne procenjuje sa stanovišta političkog pragmatizma, već doličnosti takve ideje:

Ne mogu tako da se prebijaju zločini: mi ćemo oprostiti vama vaše zločine, a vi oprostite nama naše zločine. A šta biva sa žrtvama? Da li je neko konsultovao žrtve, da li se oni slažu sa tim?
“Ja mislim da je to skandalozna ideja, zato što ne mogu tako da se prebijaju zločini: mi ćemo oprostiti vama vaše zločine, a vi oprostite nama naše zločine. A šta biva sa žrtvama? Da li je neko konsultovao žrtve, da li se oni slažu sa tim? To je snižavanje pravnih standarda. Da uopšte ima nekih dogovora o tome da se međusobno opraštaju zločini koji ljudi počine jedni prema drugima. Ne. Mora se goniti i jedno i drugo.”

Premijer Cvetković je, obrazlažući ovu inicijativu, rekao da je odustajanje od tužbe i kontratužbe "mogućnost da, na duži rok, normalizujemo odnose dveju zemalja i jasno pokažemo da smo kao susedi otklonili tu prepreku nasleđenu iz bliske prošlosti i nametnutu iz političkih motiva".

Da li je Hrvatska iz političkih motiva podnela tužbu, da li je Srbija to isto učinila devet godina kasnije iz istih pobuda, moguće trgovine sa Hrvatskom za koju je procenila da je sada došlo vreme, ostaje da se nagađa. Svako, verovatno, ima svoj odgovor. A na pitanje da li je za budućnost regiona, razvoj dobrosusedskih odnosa, bolje načiniti kompomisno odustajanje od tužbe i kontratužbe, “otklanjanje nasleđene prepreke”, kako bi rekao premijer – domaćin sutrašnjeg srpsko-hrvatskog susreta, ili prepustiti da se o onome što se događalo presudi na trećem mestu- izvan obe države, što je, pretpostavljamo, opcija bliža gostujućem predsedniku Vlade, naša dva sagovornika bivši ambasador Srbije u Zagrebu Milan Simurdić i advokat Srđa Popović, daju različite odgovore.

Simurdić: Odustajanje od tužbe i protivtužbe ne bi bila amnestija, već potez uvažavanja realnosti, jer kakav god da bude ishod spora, viđenje Beograda i Zagreba, srpske i hrvatske javnosti o tragičnim sukobima će se teško i sporo menjati.
Popović: To je dilema koja postoji u odnosu na ovaj prostor od samog početka, koju su formulisale zapadne zemlje na sledeći način: da li je važniji mir ili je važnija pravda? Ja mislim da se jedini stabilni mir postiže ako postignete pravdu. Ja ne verujem u mir koji bi se zasnivao na nekom lakiranju, lažima, zaboravljanju... a u idućem ciklusu se to opet pojavi. Ja u to ne verujem.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG