Dostupni linkovi

Srbija još nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije


Zgrada RTS nakon NATO bombardovanja 1999. godine

Srbija još nije potpisala Konvenciju o zabrani upotrebe i proizvodnje kasetne municije iako je, kao jedna od najugroženijih zemalja, bila najveći zagovornik tog sporazuma koji su u decembru u Oslu potpisale 94 države. Nakon NATO bombardovanja zloglasne klaster bombe još decenijama će biti opasnost za građane Srbije, od kojih najviše stradaju civili i deca.

"Prvo sam otišao dole da pregledam teren, video sam gde se sve nalaze kasetne bombe blizu piste i potom udaljio vojsku na bezbednu udaljenost. Pristupio sam uništavanju kasetnih bombi, a jedna od njih se nije baš nabolje videla, bila je u nekom žbunju. Prišao sam da razgrnem to žbunje i vidim šta se tu nalazi i pri tome verovatno pomerio kasetnu bombu. Došlo je do detonacije i istog trenutka ostao sam bez obe ruke i obe noge sa oštećenjem vida i sluha, obe bubne opne su mi pukle i prva četiri meseca bio sam slep, nisam ništa video, totalno crnilo."

Četrdesettrogodišnji Branislav Kapetanović, deminer Vojske Jugoslavije, ovako je za naš program opisao momenat kada je 9. novembra 2000. stradao u pokušaju da ukloni kasetne bombe na aerodromu Dubinje kod Sjenice. On je jedna od 191 osobe koje su do danas stradale od kasetne municije koju je na Srbiju tokom bombardovanja 1999. bacila NATO avijacija. Poginula je 31 osoba, a ranjeno je 160. Među smrtno stradalima je i troje dece, dok je još petoro dece ranjeno. Kancelarija Norveške medjunarodne pomoći sprovela je u Srbiji, bez teritorije Kosova, istraživanje tokom kog je ustanovljeno da se u 16 opština, na ukupno 15 kvadratnih kilometara, nalazi neeksplodirana NATO kasetna municija i da je za njeno uklanjanje potrebno 20 godina i 30 miliona evra.

Uprkos tome, rekao je Tomas Neš, iz Koalicije za zabranu kasetnih bombi, iz Vlade Srbije nema odgovora zašto konvencija za zabranu te municije nije potpisana:

"Nijedna zemlja me nije toliko razočarala kao Srbija. Nisu je potpisale ni države kao što su SAD, Rusija i Kina, ali baš me briga za njih. Srbiji je potreban taj sporazum kao jednoj od zemalja koje su bile žrtve upotrebe kasetne municije. Ukoliko bi Srbija potpisala ovu konvenciju, mogla bi da dobije međunarodne donacije za raščišćavanje terena, kao i pomoć ljudima koji su bili žrtve. Sve zemlje u regionu potpisale su taj sporazum, samo Srbija nije. Teško je proceniti zašto to Srbija nije učinila, ali moram da kažem da bi eventualno obrazloženje o navodnim razlozima odbrane bilo neprihvatljivo, jer staromodne kasetne bombe koje poseduje nikako ne mogu povećati bezbednost zemlje."

Odgovor na pitanje zašto Srbija nije pristupila sporazumu iz Osla, nije imala ni Slađana Košutić, iz srpskog Centra za razminiranje:

"S obzirom da je ovo političko pitanje najbolji odgovor može da pruži Vlada Republike Srbije, zapravo ona donosi odluke i na tom nivou."

Norveška narodna pomoć saopštila je da se u Srbiji, deset godina od NATO bombardovanja, nalazi više od 2.500 komada neeksplodirane kasetne podmunicije i da su najugroženiji gradovi Niš, Kraljevo, Čačak i opštine juga Srbije. Na rizičnom području živi čak 160.000 hiljada građana Srbije.

Kasetne bombe na Srbiju bacile su avijacije Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije, ali one ne mogu biti tužene jer upotreba te municije nije bila zabranjena, rekao je Tomas Neš:

"Holandija i Velika Britanija sada su potpisnice sporazuma koji ih obavezuje na pomoć državama koje su bombardovane, ali to se ne odnosi na Srbiju jer ga ona nije potpisala."

Kasetna municija prvi put je proizvedena i upotrebljena pre pedeset godina, i većina država smatra da je njihova upotreba nemoralna. To je je oružje koje čine stotine bombica pohranjenih u veliko kućište koje se, izbačeno iz aviona, otvara u vazduhu i rasipa po velikoj površini. Najčešće neeksplodirana zrna godinama ostaju aktivna i opasna poput nagaznih mina.

Profesor Dejan Dikić, kao civil ranjen u bombardovanju Niša 1999. godine, i danas je aktivista koji se svom snagom bori za zabranu klaster bombi:

"Sve ono što sam preživeo kroz tri meseca rehabilitacije i teške operacije ostalo je zauvek kao noćna mora u mom životu, ali i u životu svake žrtve koja je preživela bombardovanje kasetnom municijom. Sve ovo pričam kako bih rekao istinu o ovom oružju, koje mora biti uništeno i konačno stavljeno na smetlište istorije kao jedna od civilizacijskih sramota."

Najužasnije u čitavoj priči je što, kako za kraj kao jedna od žrtava poručuje Branislav Kapetanović, kasetna municija ubija i sakati mahom nedužne civile:


"To je jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice, u preko 95 odsto slučajeva stradaju civili, zbog čega to i jeste najstrašnije oružje, a najmanje stradaju oni kojima su te kasetne bombe i namenje, a to je vojska. Kasetne bombe najviše uništavaju decu i one koji nemaju nikakve veze sa ratom.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG