Dostupni linkovi

Ušće se preselilo na Terazije


Lideri demokratskih protesta 1996. godine: Zoran Đinćić, Vesna Pešić i Vuk Drašković

Vraćamo se na 9. mart 1991. godine, prve antimiloševićevske demonstracije u Beogradu. Tadašnja opozicija je, činilo se, najozbiljnije uzrdamala do tada neprikosnovenog vođu Slobodana Miloševića, ali, pokazalo se dugoročno, nije učinila ništa. Milošević je izveo tenkove na ulicu, prevario studente koji su nastavili višednevne proteste kod Terazijske česme, ponovo se učvrstio na vlasti. Krenuli su ratovi i Miloševićev krvavi pir. Danas, 18 godina kasnije, gde se nalazi Srbija?

"Svi u napad, svi u napad..."

Deveti mart 1991. godine. Za neke, poput za politički mrtvog, a pre 18 godina harizmatičnog, opozicionog vođu Vuka Draškovića, simbol otpora i herojstva, za druge, nevažan datum koji nije promenio u predratnoj Srbiji ama baš ništa.

Mart 1991. Rat se naslućuje, postgazimestanska Srbija bukti u nacionalizmu i vojnim pokličima izazvanih čuvenom pretnjom "barem umemo da se bijemo", opozicija proterana iz medija, bespomoćna, marginalizovana, bez političkog koncepta, ljulja se između ekstremnog nacionalizma i nedefinisane građanske opcije.

Vuk Drašković koji je viknuo čuveno "juriš" sa balkona Narodnog pozorišta u centru Beograda, 18 godina kasnije polaže venac na mesto pogibije demonstranta uz prisustvo nekolicine pristalica. Sasvim nezanimljiv događaj za savremenu Srbiju:

"Zdravo Vuče, da li me se sećaš?"

"Gde si Zago?!"

"Tu sam da te vidim, da te pozdravim..."

"Zdravo Vuče, hoće li opet deveti, hoćemo li opet izlaziti napolje na ulice?"

"Kako da ne, široke narodne mase će zagrmeti. Milošević je u grobu, ali su se mnogi njegovi danas uzneli i najavljuju povratak. Oni su pred vratima, ali oni ne smeju otvoriti ta vrata – to im ne sme dozvoliti Srbija."

Godina 2009. Srbija već devet godina bez Miloševića, sa Vladom koju čine bivši najljući protivnici, koji i danas javno govore da je Milošević heroj, i oni koji su 5. oktobra krenuli na njega spremni i na žrtve.

Vuk Drašković, 18 godina kasnije čovek bez partije i bez političke težine i Boris Tadić, početkom devedesetih anonimni član Demokratske stranke, 18 godina kasnije predsednik Srbije, zapisuju u devetomartovskom spomenaru:

"Nepokajano Ušće i naš 9. mart ne mogu zajedno."

"Ponekad moramo da pravimo i vrlo, vrlo bolne kompromise."

A šta kažu naši sagovornici, medijske ličnosti značajne i za ondašnju i za sadašnju Srbiju, koje su sačuvale svoj profesionalni i ljudski integritet. Svetlana Lukić, u devedesetim godinama poznata reporterka B92, sada urednica Peščanika:

"Ko ima mnogo razloga da bude zadovoljan time gde se Srbija nalazi danas? Ljudi koji su Srbiju zamišljali kao jednu nezavisnu državu koja bi u spoljnopolitičkoj oblasti bila mnogo bliža majci Rusiji, zadovoljni su oni ljudi koji su hteli veliku ulogu crkve, zadovoljni su oni koji kojima se sviđaju kolabricionisti iz Drugog svetskog rata, a takvih ima mnogo u Srbiji. Onaj deo Srbije, kojem i ja pripadam, je naravno veoma nezadovoljan. To su ljudi koji su hteli građansku državu, koji nisu hteli Srbiju kao nezavisnu državu već Jugoslaviju, a kada smo već dobili takvu Srbiju, mislili smo da bi ona trebalo da izgleda drugačije."

Lila Radonjić, u vreme rađanja višestranačke Srbije glavna urednica tada kultne TV Studio B, sada urednica Nezavisne produkcije TV Mreža:

"Sve se malo izvrnulo, oni koji su bili na Ušću sada su na Terazijama, i čini mi se, čak, da se guraju i proglašavaju za one kojima to mesto i pripada, ali nisam, moram da priznam, razočarana. Čini mi se da čovek pravi izbore i da je 9. marta bilo normalno biti na Terazijama, da je tada bilo normalno napraviti neki pomak. On je i učinjen, a danas neki drugi pokušavaju nešto drugo. Mislim da to nije izgubljena bitka kao što to na prvi pogled izgleda."

Petar Luković, čije su kolumne u nedeljniku Vreme u devedesetim bile jedno od nezaobilaznih štiva koju je čitala opoziciona i druga Srbija, danas urednik e-novina:

"Gomila istih ljudi koji su tamo bili i 1991. i danas, 18 godina kasnije, su tu. Oni kažu da to više nisu isti ljudi, da su to neki drugi ljudi, ali su to ipak isti ljudi. Iste su ideje, isti su gospodari, drugačiji su interesi i položaji na kojima se sada nalaze. Čini mi se da je situacija dramatična i bolesna do te mere da bih svakom mladom čoveku iskreno preporučio da što pre ode odavde."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG