Dostupni linkovi

Hapšenje haških begunaca ove godine?


Foto: Zoran Glavonjić

Zvaničnici u Beogradu optimisti su po pitanju završetka saradnje sa Haškim tribunalom u 2009. U prevodu, nadaju se da bi haški begunci mogli biti uhapšeni do kraja ove godine, čime bi se sa leđa Srbije skinulo veliko breme i otvorio širok put ka evropskim integracijama. Da li će tako i biti niko ne može da predvidi pa, kao i proteklih godina, ostaje da se crta podvuče po isteku tog roka.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da je optimista po pitanju hapšenja Ratka Mladića, i da veruje da će Srbija pre izručiti tog haškog optuženika i Gorana Hadžića nego što će Holandija popustiti u svom pritisku.

"Ne mogu da govorim o tome koliko smo sada bliži ili dalji od Mladića, ali sigurno je da sada imamo više argumenata no proteklih meseci za optimizam. Bilo bi veliko iznenađenje ako taj zadatak ne završimo u ovoj godini", rekao je Ljajić za list "Blic". Na pitanje na čemu se bazira njegov optimizam, Ljajić je rekao: "Na osnovu odlične koordinacije civilne i vojne službe i svih informacija koje imamo. Informacije o Mladiću se povećavaju."

To je verovatno pitanje od milion dolara pošto je očigledno da je bilo kakva dobrovoljna predaja njih dvojice u ovom trenutku malo verovatna.
Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je za naš program da su sve nadležne službe kontinuirano angažovane na potrazi za haškim optuženicima, ali da je veoma teško prognozirati kada će oni biti uhapšeni:

"To je verovatno pitanje od milion dolara pošto je očigledno da je bilo kakva dobrovoljna predaja njih dvojice u ovom trenutku malo verovatna. Nadležne službe rade iz sve snage i ulažu mnogo napora. Niko iz međunarodne zajednice i Srbije ne postavlja pitanje da li bi, ukoliko bi bili locirani u Srbiji, odmah bili uhapšeni i isporučeni Haškom tribunalu. Mislim da je sada svima jasno da će se to dogoditi onog trenutka kada oni budu locirani u Srbiji, ukoliko se nalaze u Srbiji. Kancelarija nacionalnog saveta i danas radi bez obzira što je praznik, nadamo se najboljem. Nadamo se da će 2009. godina biti godina u kojoj će obojica preostalih optuženika biti privedena pravdi."

Prema informacijama koje je saopštio Rasim Ljajić, neposredno obezbeđenje Ratka Mladića plaćeno je simbolično, nekoliko stotina evra, dok su oni koji su organizovali mrežu njegovog skrivanja uzimali na desetine hiljada. Taj novac dobijali su od finansijera, odnosno privatnika koji su uglavnom došli iz Bosne i Hercegovine u Srbiju nakon rata i tu otvorili firme.

Božidar Prelević, bivsi koministar srpske policije, kaže za naš program da bi na prvom mestu svima trebalo da bude jasno da hapšenje Ratka Mladića nije lak posao, ali i da je pronalaženje i izručenje optuženog Radovana Karadžića pokazalo da vojna i civilna služba bezbednosti u poslednje vreme bolje sarađuju u potrazi:

Naravno da je njega najlakše bilo uhapsiti 2000. godine, ali ga je onda čuvala vojska koja je tada bila nedodirljiva.
"S druge strane, daleko je to od dobre koordinacije, to je najbliže gatanju. Vi zapravo ne znate gde je on, da znate vi biste ga uhapsili danas. Dakle, vi naslućujete da te akcije mogu dovesti do nekog hapšenja, ali da li će i dovesti, mislim da to niko ne može da kaže jer imate jednu veliku nepoznanicu, a to je šta o tome misli Ratko Mladić. Naravno da je njega najlakše bilo uhapsiti 2000. godine, ali ga je onda čuvala vojska koja je tada bila nedodirljiva."

Interesantno je na primer i da su nadležne službe došle do podatka da je neposredno obezbeđenje Ratka Mladića za generala u bekstvu obavljalo čak i privatne poslove - na primer moralo je da radi na njegovom pčelinjaku. Milorad Timotić, iz Centra za civilno-vojne odnose, pukovnik koji je iz vojske penzionisan sa 37 godina staža, rekao je za naš radio da bi optimizam nadležnih trebalo da znači da zaista imaju nekog, kako se to kaže, keca u rukavu:

"Ja i pretpostavljam da postoji dovoljan broj informacija da se preduzme neka odlučnija akcija. Međutim, sve je to relativno, Mladić može eventualno da promeni mesto boravka, da negde emigrira i izgubi se. Stoga, veoma je teško davati bilo kakve prognoze."

Ako bi se i desio potpuni obrt u saradnji sa Haškim tribunalom, i Ratko Mladić i Goran Hadžić budu uhapšeni u 2009., ona time automatski ne bi bila okončana. Dušan Ignjatović podseća da bi ostale još neke obaveze prema tom sudu:

"Iz jednostavnog razloga što će saradnja između Srbije i Tribunala, kao i ostalih zemalja u regionu, trajati do onog momenta do kada bude postojao Tribunal. Da li će postojati u ovom obliku ili će biti neki revizorni mehanizam koji bi to preuzeo, to je pitanje o kojem se raspravlja ove godine. U svakom slučaju, potrebno je ne okončati saradnju, u smislu da ćemo u nekom trenutku sve završiti ove godine. To ne očekujem, trebalo bi nastaviti jednu rutinsku i kontinuiranu na onom nivou na kojem se ona nalazi danas."

I na kraju, zaključuje Milorad Timotić, u slučaju da Srbija uhapsi haške begunce, jasno je da bi konačno sigurnim koracima koračala ka Evropi:

"Apsolutno nema dileme da je to jedna veoma teška hipoteka nad ovim našim naporima da ostvarimo međunarodni status i ugled koji je naš narod valjda i zaslužio."

Hapšenje Ratka Mladića toliki je teret za čitavu zemlju da su ga neki nedavno svrstali u novogodišnje želje. U Beogradu su se pojavili grafiti na kojima piše: "U 2009. želim… Ratka iza rešetaka."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG