Dostupni linkovi

U martu i oduzimanja imovine stečene kriminalom


Organizovani kriminal u Srbiji ozbiljno je uzdrman poslednjim akcijama države, ali ostalo je još mnogo posla. Činjenica da su uhapšeni službenici više ministarstava pokazuje da je korpucija dosegla neslućene razmere, dok najviši zvaničnici najavljuju konačni obračun sa svima koji su sa one strane zakona. "Neće biti povlašćenih", grme iz policije i Vlade. Da li će tako i biti pokazaće vreme.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije, izjavio je za naš program da je formirana komisija na nivou Vlade koja ima zadatak da pospeši saradnju policije i tužilaštva, kao i Vojno bezbednosne agencije i Bezbednosno informativne agencije. Rezultat pojačanog rada su i poslednja hapšenja u ministarstvima odbrane, ekonomije i trgovine, rekao je Homen:

"Tako da jednom u dve nedelje imamo vladinu komisiju koja se bavi svim problemima do kojih može da dođe u procesuiranju, odnosno u saradnji i funkcionisanju ovih službi. S druge strane, neophodna nam je reforma pravosuđa jer moramo da imamo hrabre i jake sudije sposobne da osude počinioce krivičnih dela. Kada je u pitanju kriminal sa elementima organizovanog kriminala, to može biti problem i zbog toga smo novim izmenama zakona o organizovanom kriminalu zaista bitno ojačali ingerencije i nadležnosti, kako tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala tako i posebnog odelenja okružnog suda."

Jedan od suštinskih zakona koji bi trebalo da pokaže da se ne isplati biti sa one strane zakona, kaže Homen, je onaj o oduzimanju imovine stečene kriminalom:

"Verujem da je tužilaštvo spremno, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, i da već u toku marta možemo očekivati prve konkretne akcije u smislu primene ovog zakona."

Stručnjaci procenjuju da je efikasnija saradnja tužilaštva i policije jedan od glavnih uslova za uspešnu borbu protiv kriminala i korupcije. Ana Komnenović, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, rekla je da to ide na bolje, i navela da je tužilaštvima samo 2008. podneto čak 80.000 krivičnih prijava, a da je od policije stiglo više hiljada zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja:

"Posebno intezivna i veoma uspešna saradnja uspostavljena je sa specijalnim tužilaštvom, o čemu najbolje govore efikasne akcije otkrivanja i procesuiranja brojnih visoko organizovanih kriminalnih grupa, i to posebno u oblasti finansijskog organizovanog kriminala i krijumčarenja narkotika i akciznih roba. To je najbolja manifestacija odlučnosti svih državnih organa da se zajednički i planski suprotstave svim oblicima kriminala, a posebno onima koji se naslanjaju na državne strukture."

Nema izuzetaka

Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, rekao je da je pripremljen kompletan zakonski okvir za beskompromisan obračun sa kriminalom, i lošim momcima poručio:

"Niko ne može biti izuzet od krivičnog gonjenja i svako mora da odgovara za nezakonite radnje koje je počinio. Predstoji nam prilagođavanje novim rešenjima jer i najbolja zakonska rešenja neće doneti stvaran pomak, ukoliko se u potpunosti ne primenjuju u praksi."

Leposava Kron, direktorka beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, rekla je za naš program da poslednje akcije države protiv kriminala deluju ozbiljno i radikalno, jer je očigledno da su dobro pripremljene i realizovane:

"Jasno je da postoji politička volja za osmišljeni akcioni plan za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, morate uzeti u obzir da ne postoji država na svetu gde je taj obračun konačan i gde su takve stvari konačno rešene. Nema konačnog rešenja tog pitanja, ali se ti problemi mogu i redukovati i minimalizovati. To bi na duži rok moglo imati i preventivne efekte jer nema dobre borbe protiv kriminala bez dobro osmišljene prevencije."

Međutim, Leposava Kron zaključuje da će ta borba biti dosta teška jer se pokazalo su pojedini ljudi iz raznih ministarstava umešani u organizovani kriminal:

"Ova zemlja ima ozbiljan problem sa korupcijom i rešavanje tog problema nije nimalo naivna stvar, nije stvar trenutnih akcija nego se mora napraviti ozbiljan plan za dugoročno rešavanje tog pitanja."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG