Dostupni linkovi

Prognoze razvoja NIS-a nakon ruske kupovine


Rafinerija nafte u Pančevu

Ruski Gaspromnjeft, koji je juče i formalno postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, najavio da će u 2009. godini u ovu kompaniju uložiti od 25 do 40 odsto od ukupno planiranih sredstava i poručio da će ispuniti sve ugovorene obaveze. U Vladi Srbije veruju da će NIS biti lider u naftnoj industriji u jugoistočnoj Evropi. Koliko su, međutim, realna ova očekivanja?

Povodom zvaničnog dolaska rukog partnera i imenovanja novog upravnog odbora Naftne industrije Srbije, predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da je normalno da u upravne odbore preduzeća ulaze ljudi koji u ime države kontrolišu poslovanje. Srbiju u Upravnom odboru Naftne industrije Srbije predstavljaju tri funkcionera Demokratske stranke, Dušan Petrović, Biserka Jevtimijević-Drinjaković i Dušan Elezović, kao i Nikola Martinović iz Socijalističke partije Srbije, a Srbija će imati još jednog člana u Upravnom odboru.

Za generalnog direktora Naftne industrije Srbije postavljen je Kiril Kravčenko, potpredsednik Gaspromnjefta, koji bi tokom ove godine trebalo da uloži u Naftnu industriju Srbije od 24 do 40 odsto od ukupno planiranih 547 miliona evra, ali, kako kažu "i više od toga, ukoliko bude potrebno".

Tačan iznos ovogodišnjih investicija, planiranih za kupovinu opreme i modernizaciju proizvodnje, trebalo bi da bude poznat za dva do tri meseca, do kada će, po rečima ministra energetike Petra Škundrića biti sačinjen i plan i dinamika ulaganja:

"Napomenuli smo da će kompanija Naftna industrija Srbije veoma brzo, već u martu mesecu, raspisati prve tendere za nabavku opreme za osavremenjivanje proizvodnje."

Iako je ruska državna kompanija Gasprom, majka Gaspromnjefta, uprkos planiranom smanjenju i obustavljanju investicionog programa, objavila nastavak izgradnje gasovoda kroz Evropu koji uključuje i južni tok kroz Srbiju, i dalje ostaje bojazan da li će i u kojoj meri optimistični planovi za Naftnu industriju Srbije biti ispunjeni?

Srpski deo menadžmenta u Naftnoj industriji Srbije mora da vodi računa o tome da li Gaspromnjeft zaista ulaže ono što je obećao ili ne.
Po mišljenju Sijke Pistolove, uredice sajta Enerdži obzerver, to će prvenstveno zavisiti od srpske, a ne od ruske strane:

"Inostrani investitori se ponašaju onako kako se ponašaju i domaćini, ako domaćini insistiraju da se poštuju kupoprodajni ugovori i obećane investicije, onda stranci, hteli to ili ne, moraju to da ispoštuju. Srpski deo menadžmenta u Naftnoj industriji Srbije mora da vodi računa o tome da li Gaspromnjeft zaista ulaže ono što je obećao ili ne. To je veoma važno zato što po principu kako je prodata Naftna industrija Srbije, institucije koje se inače bave privatizacionim poslovima u slučaju Naftne industrije Srbije, kako sam razumela, izuzete su. To može da bude problem jer bukvalno neće imati ko da kontroliše Gaspromnjeft da li je uradio ono što je obećao."

U ovakvoj situaciji, po proceni Pistolove, od nemerljive važnosti je ponašanje Ministarstva rudarstva i energetike što, kako primećuje, unosi dodatnu zabrinutost:

"Moram da budem iskrena, znajući sastav Ministarstva rudarstva i energetike mislim da će on biti potpuno neupotrebljiv kada je u pitanju kontrola ulaganja Gaspromnjefta u Naftnu industriju Srbije."

Jedan od pet članova novoformiranog Upravnog odbora koji u Naftnoj industriji Srbije zastupa Srbiju, potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović, nema sumnju u pogledu budućnosti ove firme:

"Uveren sam da će Naftna industrija Srbije imati ogromno uvećanje svoje vrednosti tako da će i ovih 49 odsto za ne tako dugo vremena vredeti više nego što vrede danas. To je naš posao i siguran sam da ćemo ga dobro i uspešno odraditi."

Sa još većom dozom optimizma ministar Škundrić, otkrivajući strategijske ciljeve, vidi Naftnu industriju Srbije u ulozi budućeg lidera u naftnoj industriji jugoistočne Evrope.

Gasprom inače nije poznat kao neka vrlo moderno organizovana firma, poput Shell-a, Agip-a ili nekih sličnih firmi, tako da je polagati previše nade već zbog toga sporno.
Svako može da iznosi svoja pozitivna očekivanja i projekcije, međutim, šta će od svega toga biti, to je veliko pitanje, kaže za naš program ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević:

"Gasprom inače nije poznat kao neka vrlo moderno organizovana firma, poput Shell-a, Agip-a ili nekih sličnih firmi, tako da je polagati previše nade već zbog toga sporno. U vremenima krize i u situaciji kada Rusija gubi praktično na svakom barelu nafte koji proda ispod 60 dolara Gasprom ne može dobro proći i ne može prikupiti sredstva koja su potrebna za ulaganja. Šta će od svega toga biti, to je veliko pitanje."

Prokopijević konstatuje da je malo verovatno da bi firma takvog profila mogla postati regionalni lider:

"To pre može da se desi ako se otvori tržište naftnih proizvoda u Srbiji i nekim okolnim zemljama i kada se vidi koja će od većih kompanija, koje sam pomenuo, preuzeti najveći deo učešća na tom tržištu."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG