Dostupni linkovi

Dan sećanja na Srebrenicu - ne i u Srbiji


Jedna od masovnih grobnica koja svedoči o genocidu u Srebrenici, Foto: Selma Boračić

Grupa nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji uputila je u utorak otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću koji, po njihovom mišljenju, "svojim autoritetom može da utiče na ključne odluke i politiku države" pa, dakle, i na sudbinu njihove inicijative da se u Srbiji obeležava Dan sećanja na srebenički genocid 11. jula.

U pismu oni Tadića podsećaju da je pre manje od mesec dana, 15. januara 2009, Evropski parlament u Strazburu usvojio rezoluciju o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Time je, "s obzirom na izraženu političku volju nas, građanki i građana, da Srbija bude deo Evropske unije, to postala obaveza i naših vlasti", smatraju nevladine organizacije za ljudska prava.

Ima li šanse da ova inicijativa doživi drugačiju sudbinu od nekoliko prethodnih neuspelih pokušaja da parlament Srbije osudi genocid u Srebrenici?

Ovo pismo samo je prvi korak u akciji koju grupa nevladinih organizacija najavljuje svakog 11. u mesecu, kako bi stalno podsećala na genocid u Srebrenici. Sve do 11. jula kada će se Dan sećanja obeležavati u svim zemljama Evropske unije i u regionu, samo ne u Srbiji koja snosi deo odgovornosti, ako ni za šta drugo, a ono što nije ništa uradila da ga spreči, a mogla je, kako je to presudio Međunarodni sud pravde.

Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava:

"Ovog meseca smo se odlučili za otvoreno pismo, a narednih meseci planiramo građanske akcije i različite vidove pritisaka na institucije."

"Videćemo koliko to neprihvatanje i poricanje može zapravo da traje u ovoj državi, sa vlastima koje sebe deklarišu kao demokratske", kaže Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, i dodaje da, što se predsednika države i Demokratske stranke tiče, nije veliki optimista da će nešto ozbiljno preduzeti:

"Ta stranka, i njeni članovi, ne razlikuje se od drugih stranaka koje se na samo pominjanje da se tom 11. julu dà posebno mesto odmah pozivaju na to da su sve žrtve jednake."

Dragoljub Mićunović, visoki funkcioner Demokratske stranke i ličnost koja je uvek bila spremna da saopšti i gorke istine građanima Srbije, čovek koji je i devedesetih kada je to bilo opasno javno osuđivao zločine, danas najpre podseća da se Boris Tadić izvinio na Potočarima 2005. godine i smatra da sve inicijative treba podržati, ali...:


"Postoji još jedan problem, a to je da se neke druge žrtve na neki način potpuno stavljaju u zagradu i zaboravljaju, ili se o njima ne govori. Kada se pretvori da postoje žrtve i zločinci daje im se nacionalni predznak, onda imate tužbe čitavih naroda i država, da su oni takvi kakvi su činili zločine. S druge strane, imamo narode koji su jadne žrtve i niko nikad, što se toga tiče, nije uradio nijedan zločin."

'A zašto ne svim žrtvama rata?'

Miloš Aligrudić, funkcioner Koštuničine Demokratske stranke Srbije:

"Onda ćemo da nađemo drugi datum, da proglasimo datum sećanja na žrtve genocida u Bratuncu, zatim za žrtve bombardovanja NATO pakta - tu imamo 3.000 žrtava što nije zanemarljiva cifra."

Uz ovaj večiti odgovor "a zašto ne svim žrtvama rata", dodajmo da su nekoliko dana nakon odluke Evropskog parlamenta da se 11. jul proglasi Danom sećanja Čankovi vojvođanski ligaši predložili Rezoluciju u kojoj se predlaže podizanje spomenika svim žrtvama ratova devedesetih. Sociolog Božidar Jakšić:

"Izvinite, to su fašisoidne ideje, tu ideju lansirao je general Franko, pa neka Liga socijaldemokrata Vojvodine i njemu, ako hoće, podigne spomenik. Ovde je razmera zločina tolika da je čitava Evropa to prihvatila kao Dan sećanja. To je ono što ljudi ne razumeju, nego pilićarski pokušavaju da sakriju svoj poraz."

Nataša Mićić, poslanica i bivša predsednica Skupštine, bila je zajedno sa Žarkom Koraćem autor prvog predloga Deklaracije za osudu genocida u Srebrenici još 2005. godine, na desetu godišnjicu zločina. Drugi put je Liberalno demorkatska partija, nakon presude Međunarodnog suda pravde, opet podnela predlog Deklaracije za osudu genocida i treći put ovog januara pošto je to učinila Evropska unija. Sve tri inicijative su ostale bez odjeka:


"Reakcije su nikakve, ne da nismo dobili podršku nego čak nismo udostojeni nekog odgovora."

'Samo je srpski narod okrivljen
'

Šta je u Srbiji sporno u vezi sa osudom genocida u Srebrenici? Zašto je tako teško toga dana reći "ne ponovio se takav zločin nikada više, a naročito ne u moje ime". Sociolog Božidar Jakšić kaže da je problem u tome:

"Srbija nikako neće da prihvati činjenicu da je u ratu poražena. Dok u svesti građana Srbije ne dođe do kristalizacije kritičkog mišljenja prema učešću Srbije i Srba u tom ratu, neće biti ni normalizacije odnosa sa susedima ni normalizacije života u samoj Srbiji."

A šta kažu građani?

"Genocid je izvršen na teritoriji cele Jugoslavije prema svim narodima. Zašto samo Srebrenicu pominjati? Svi su činili iste zločine u ime svog naroda, a samo je srpski narod okrivljen."

"Nisam baš siguran, ako bi to bilo na našoj srpskoj strani, rekao bih da može. A, ako je ovako jednostrano, zaista ne znam."

"Ne razumem zašto bismo mi proglašavali dan sećanja na one koji su izginuli i koji su bili protiv nas."

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG