Dostupni linkovi

Novac od prodaje Naftne industrije Srbije "legao" je na račun, ali je pitanje da li će država uz pomoć tih 400 miliona evra uspeti da stabilizuje dinar, kao i da li je prodaja deviznih rezervi od privatizacije pravi način za spasavanje nacionalne valute. U Vojvodini, kojoj pripada najveći deo te uplate, samo su delimično zadovoljni obavljenim poslom i najavljuju pametno korišćenje para - kroz realizaciju infrastrukturnih projekata.

Dinar je u utorak, 3. februara 2009., slabiji prema evru za 0.1 odsto nego prethodnog dana i vredi 94.82. Vrednost nacionalne valute nastavlja da pada, uprkos najavama nadležnih da će uplata deviza od prodaje Naftne industrije Srbije ruskom Gazpromu uticati na stabilnost dinara.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, izjavio je da će tih 400 miliona evra sigurno doprineti odbrani dinara, ali da se to ne može beskonačno činiti samo deviznim rezervama:


"Od privatizacije NIS-a devizne rezerve će se povećati sa 8 na 8.4 milijardi, ali podsećam da se i Mobtel i NIS mogu prodati samo jednom. Dakle, veoma je važno da imamo takvih jednokratnih deviznih priliva, ali se moramo vratiti na početak i videti šta je sa potrošnjom i prilivima. Naravno, i ove godine, kao i do sada, postavlja se pitanje kako ćemo finansirati 16 odsto veće potrošnje nego što proizvodimo, a to je naš tekući platni deficit."

Devedeset odsto novca od prodaje NIS-a pripašće Vojvodini, jer je prodata firma koja se nalazi na njenoj teritoriji, a 200 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti odmah će biti preneto na pokrajinski račun. Preostalih 160 miliona u dinarima će sukcesivno biti uplaćivano Vojvodini, u zavisnosti od brzine kojom se u ovoj godini nadležnosti budu prenosile sa republike na pokrajinu. Devize ostaju Srbiji i Narodnoj banci, pa se očekuje oporavak dinara koji u poslednje vreme strmoglavo pada, ali Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ne predviđa dugoročne efekte:

"Može se još uvek očekivati malo psihološkog efekta, iako 400 miliona evra nije tako veliki iznos da bi on mogao zaista značajnije da popravi vrednost dinara. Bilo koja jednokratna uplata može samo momentalno da uspori i doprinese eventualnom usporavanju pada vrednosti dinara."

Što se tiče dinarskog iznosa, kaže Kovačević, na Vojvodini je da odluči kako će ga upotrebiti:


"Dosadašnje iskustvo je, na žalost, bilo takvo da je većina novca od privatizacije umesto da posluži za očuvanje privrednog rasta upotrebljavana za potrošnju – na taj način smo samo uvećavali svoj problem u odnosu na platni bilans zemlje."

Vojvođanski zvaničnici najavili su da će veći deo novca biti uložen u kapitalne investicije za koje se tek rade projekti, kao što su most preko Dunava kod Novog Sada i autoput Temišvar-Novi Sad-Ruma. Ištvan Pastor, potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine i sekretar za privredu, kaže da pokrajina može biti zadovoljna raspodelom novca, ali da je problem što je NIS prodat direktnom pogodbom sa Rusima, umesto na tenderu:

"Da je postojalo takmičenje između potencijalnih zainteresovanih, mislim da bi ukupna cena i uslovi bili potpuno drugačiji i, sa tog aspekta, ovaj iznos sredstava koji pripada Vojvodini može biti problematičan ili nezadovoljavajući."

Bojan Kostreš, iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, veoma je nezadovoljan odnosom države prema Vojvodini, pa i čitavom pričom oko NIS-a, pogotovu što, kako kaže, Srbija nije ispoštovala ustavnu obavezu da pokrajina ima najmanje sedam odsto republičkog budžeta:

"Došli smo u situaciju da vojvođanska imovina, odnosno Naftna industrija Srbije, koja je drugo ime za Naftagas, bude poklonjena, da taj novac koji je plaćen za Naftnu industriju Srbije bude samo delimično prebačen na budžet Vojvodine."

Na kraju priče, evidentno je da će Vojvodini odmah na raspolaganju biti 200 miliona evra u dinarima, pa ekonomisti predviđaju da i taj iznos može uticati na kurs nacionalne valute. Zato je, kaže za naš program Miladin Kovačević, iz Ekonomskog instituta u Beogradu, važno i gde će Vojvodina deponovati prosleđeni novac:

"Kada budžet Vojvodine dobije te dinare, verovatno će to staviti na račun neke banke. Jer, moglo bi se dogoditi da ta banka sa tim dinarima potrči na devizno tržište i time odmah podigne tražnju za devizama. Ako taj novac mora da stoji u trezoru u dinarima, on će u pogledu održanja njegove vrednosti za sam budžet Vojvodine biti, donekle, inflatorno smanjen."

Miladin Kovačević zaključuje da trošenje deviznih rezervi za održavanje dinara u svakom slučaju nikako nije pravo rešenje i da alarm odavno zvoni:

"Mora se smisliti novi model čitave ekonomije koji neće više u tolikoj meri zavisiti od spoljnog priliva. Ali, nabitniji je početak velike reforme javnog sektora, pre toga institucija i mnogo čega drugog."

Od početka 2009. Narodna banka Srbije intervenisala je sa ukupno 407 miliona evra da bi sprečila velike dnevne oscilacije dinara.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG