Dostupni linkovi

Mišljenja u Crnoj Gori o tome zašto su loši odnosi između dvije države su različita. Partije na vlasti smatraju da je odnose pokvarila Srbija, dok partije opozicije krive zvaničnu Podgoricu. Svi su ipak saglasni sa ocjenom premijera Đukanovića da su odnosi Beograda i Podgorice nedopustivo loši i da ih treba popraviti.

Komentarišući konstataciju premijera Mila Đukanovića da su odnosi Srbije i Crne Gore nedopustivo loši visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković koji je i predsjednik Odbora za međunarodnu saradnju, u potpunosti se slaže sa tom ocjenom, precizirajući da zvanična Crna Gora čini pokušaje da ti odnosi budu bolji. Međutim, Vuković kaže da sa druge strane nema odgovora. Razlog prepisuje još uvijek jakoj nacionalističkoj struji u Srbiji. Vuković podsjeća da zvanična Srbija nema dobre odnose ni sa ostalim državama u regionu i zateže odnose i sa Evropskom unijom i ne smatra da problem leži samo u priznanju nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore:

"Crna Gora ne smije da pokrene postupak da pošalje ambasadora jer je crngorski ambasador nepoželjan u Beogradu. Treba da sačekamo da nacionalisti prestanu da pričaju. Da Jeremić "ne zabada sebi nož u drob", svađajući se sa Crnom Gorom, svađajući se sa Evropom, glasajući u Ujedinjenim Nacijama kada se glasalo o ljudskim pravima, zna se za koga je glasao i tako dalje. Uz sve ono što bi se nama moglo prigovoriti globalno gledano mislim da Srbija teško može da izađe iz one ljušture gdje je velikosrpski nacionalizam u institucijama u temeljima te države u raspoloženju građana u medijima".


Dio opozicije optužuje isključivo zvaničnu Podgoricu da je pokvarila odnose sa Srbijom zato što je priznala nezavisnost Kosova. Prema riječima Predraga Popovića, lidera Narodne stranke, treba raditi na hitnom poboljšanju odnosa tako što će Crna Gora revidirati odluku o priznanju nezavisnosti Kosova. predložiti novog ambasadora u Beogradu i riješiti pitanje dvojnog državljanstva, a za to je, prema njegovim riječima, potrebna samo dobra politička volja:

"Da Crna Gora delegira novog ambasadora u Beogradu i s druge strane, puna saglasnost Srbije da će se sa tom odlukom saglasiti što se i da naslutiti iz izjave predsjednika Tadića koja je donijeta nakon desetak dana poslije odluke Srbije da ambasadora Crne Gore u Beogradu proglasi personom non grata, nakon odluke Vlade o kojoj sam govorio. Bilo bi veoma dobro da Crna Gora svoju odluku o priznanju Kosova dovede u odnos sa odlukom Međunarodnog suda pravde po osnovu tužbe Srbije vezano za nelegalnost proglašenja Kosova kako nezavisne države, odnosno da Crna Gora preispita tu svoju odluku, konkretnije ukoliko odluke Međunarodnog suda pravde bude u korist Srbije. Time bi se otklonile glavne prepreke za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore".


Lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević smatra da zvanični odnosi između Srbije i Crne Gore praktično ne postoje, odnosno da imamo politički i institucionalni vakuum koji je, prema njegovim riječima, posljedica priznanja nezavisnosti Kosova. Medojević kaže da su ti odnosi i ranije bili loši, posebno nakon osamostaljenja Crne Gore, a izlaz vidi u evropskim integracijama:

"Obje vlade su deklarisale kao političke ciljeve evropske integracije. Spremni su da i u bilateralnim odnosima između Srbije i Crne Gore pokažu da su sposobne da implementiraju evropske standarde, to jeste ovo što sam pričao da obezbijede četiri evropske slobode, slobodu kretanja, ljudi, kapitala, roba i usluga i da praktično počnu da stvaraju neku malu Evropsku uniju na prostoru zapadnog Balkana što bi imalo dugoročno pozitivne efekte na stabilizaciju političkih prilika u dosta rovitim državama kao što je Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Srbija u nekom segmentu na jugu svoje republike. U svakom slučaju nije odgovornost isključiva na jednoj strani, ali ovdje postoji politička potreba u Crnoj Gori da se homogenizuju manjine koje stalno treba da budu uz Demokratsku partiju socijalista zato što postoji neka opasnost od Srbije. Trenutno ta opasnost ne postoji tako da djeluje cinično, ali istinito da ustvari jedini odnosi koji postoje između Srbije i Crne Gore su odnosi među tajkunima i bosova organizovanog kriminala".


Beograd krivi Podgoricu

Za pogoršanje odnosa između Srbije i Crne Gore, vlast u Beogradu krivi Podgoricu i njenu odluku da prizna Kosovo. Iako navode da čine sve kako bi se prilike poboljšale, nema naznaka da bi posle proterivanja crnogorskog ambasadora Beograd mogao da pozove novog. Mišljenja stručnjaka se razilaze po pitanjima u čijem dvorištu je lopta i šta bi trebalo preduzeti kako bi došlo do ponovnog otopljavanja.

RSE: U kakvim je odnosima Srbija sa Crnom Gorom?

"U nikakvim."

"Katastrofa."

"Pokušavam da nađem neki kratak odgovor, da bude duhovit, ali ne mogu da budem duhovita – mislim da je u lošim odnosima."

Tako odnose sa Podgoricom vide Beograđani. Šef diplomatije Vuk Jeremić, naravno, bira reči. Reagujući na izjavu crnogoskog premijera Mila Đukanovića da su odnosi na "nedopustivo niskom nivou", Jeremić ocenjuje da je za to kriva Podgorica:

Vuk Jeremić
"Odnosi Srbije i Crne Gore bi svakako mogli da budu bolji. Srbija će nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da ti odnosi budu što je moguće bolji i da ne budu na štetu građana. Uspeli smo da postignemo tako nešto i pored toga što smo u najtežem trenutku naše diplomatske borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Podgorička vlast se opredelila da podrži kosmetske Albance."

Posle ovakve odluke podgoričkih vlasti, Beograd je u oktobru primenio izuzetno oštru diplomatsku meru i uskratio gostoprimstvo ambasadorki te zemlje Anki Vojvodić. Govoreći o mogućnosti vraćanja diplomatskog predstavnika u Srbiju, crnogorski premijer Milo Đukanović je, podsećamo, bio jasan:

"Sve dok oni ne kažu da je ambasador Crne Gore prihvatljiv, ovde neće biti pokretana procedura za njegovo imenovanje."

Vuk Jeremić, međutim, ne pokazuje spremnost da Beograd pozove ambasadora Crne Gore. Dok kao dokaze spremnosti na saradnju navodi današnju posetu ministra odbrane Dragana Šutanovca Podgorici i razgovore koje o dvojnom državljanstvu vodi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, o novom crnogorskom ambasadoru kaže:

"Diplomatska procedura je potpuno jasna, ona je poznata javnosti od ranije, a verujem da je ona poznata i gospodinu Đukanoviću."

Šta nalaže procedura pitamo Vatroslava Vekarića iz Instituta za međunarodnu politiku:

"Kada jedna država proglasi najvišeg diplomatskog predstavnika druge zemlje nepoželjnim, onda bi zemlja prema kojoj je to urađeno, ukoliko želi da održi te odnose, trebalo da predloži novu ličnost. Na to se onda očekuje reakcija zemlje koja je prethodnog ambasadora proglasila nepoželjnim."

Iako je proceduralno lopta u dvorištu Crne Gore, Vekarić, koji je i član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, smatra da bi Beograd trebalo da pokaže više dobre volje:


"Nesumnjivo je da je na Beogradu potez da pokaže jasno da li želi tu normalizaciju. Ako je ne želi, onda to nije dobro. Mislim da je tu potrebno mnogo dobre volje, mnogo manje zlopamćenja, a više uvažavanja realnosti."

Drugi član Jeremićevog Spoljnopolitičkog saveta Svetozar Stojanović ne deli ovo mišljenje:

"Nije Beograd priznao neki deo Crne Gore koji se otcepio kao nezavisna država nego je Crna Gora priznala deo Srbije koji se otcepio. Prema tome, potez je na Crnoj Gori."

RSE: Šta bi trebalo da uradi Crna Gora?

"Ne znam šta bi trebalo da uradi, to je na njima, oni su povukli taj potez. Trebalo bi se koncentrisati na one oblasti u kojima odnosi nisu loši niti mogu biti loši - to je odnos između naroda, društva, u ekonomiji itd. O ostalim stvarima bi trebalo povesti jednu racionalnu diskusiju, pa da se onda vidi šta da se čini."

Racionalne ili ne, diskusije na temu Crne Gore utihnule su odlaskom Vojislava Koštunice sa vlasti, kada su odnosi dve zemlje konačno krenuli uzlaznom putanjom. Uz nove rasprave, otopljavanje odnosa sa prvim komšijama ne treba očekivati u skorije vreme. Toga se pribojava i Vatroslav Vekarić:


"Imajući u vidu iskustva sa percepcijom problema ovde, to obično dođe malo kasnije nego je to potrebno. Nadam se da će do toga doći, što pre to bolje."

Koliko će vremena proći, na kraju, vraćamo se Beograđanima:

"Mnogo je tu emocija i strasti."

"Mislim da će biti potrebno da prođe baš mnogo vremena da bi se situacija stabilizovala."

"Mrzimo se međusobno, eto."

"Prvo bi oni trebalo da se promene u odnosu prema nama, da se kada vojvođanski Srbin ode da letuje u Crnu Goru prema njemu ne ponašaju kao prema stoci."

"Ne znam, ne petljam se puno, idem dole na more sigurno."

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG