Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđa postepeno smanjenje, a zatim i ukidanje carinskih stopa na uvoz proizvoda iz Evropske Unije, što će rezultirati pojeftinjenjem i većom konkurentnošću na tržištu Srbije. Odlukom o jednostranoj primeni, Srbija je pokazala spremnost za sledeci korak, a to je dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, kaže savetnica potpredsednika vlade za evropske integracije Srbije Ksenija Milivojević:
“Naime, ne može se dobiti status kandidata za članstvo ukoliko ne postoji što je moguće efikasniji i dug period primene Sporazuma. Za nas, što pre krenemo sa primenom, to je bolje u smislu sticanja statusa kandidata. U ekonomskom smislu, naravno liberalizacija trgovine, drugim rečima ulazak na evropsko tržište i jačanje konkurentnosti naše privrede, što je jedan od ključnih uslova za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.”
Podsećamo, EU još nije počela punu primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Beograd do kraja ispuni obaveze prema Haškom tribunalu i izruči tom sudu Ratka Mladića. Jednostrana primena trgovinskog Sporazuma ne umanjuje ni ovu, ni i ostale obaveze Srbije na putu ka članstvu. Iako ima elemente ustupka, ona je prirodan i nužan sled u procesu evropskih integracija, kaže predsednik Foruma za međunarodne odnose Milan Simurdić:
“Ne zavisno od toga da li se prelazni sprazum primenjuje ili ne, Srbija mora ići susretno prema Evropskoj uniji, pogotovo u zakonodavnom smislu. Koliko se vidi, najveće primedbe dolaze upravo na to što je parlament paralisan i što se proces prilagođavanja zakonodavstvu Unije odvija veoma sporo ili praktično brzinom puža.”
U prvoj godini primene Sporazuma predviđene su manje carinske stope za pet do 20 odsto od dosadašnjih carina, a kao jedan od ključnih pozitivnih efekata, su od danas duplo niže carine na uvoz automobila. Premijer Mirko Cvetković ponovlja da će krajnji efekat biti niže cene evropskih proizvoda:
“Desiće se, u skladu sa sporazumom koji predviđa sukcesivno smanjenje carinskih stopa za uvoz proizvoda iz Evropske unije, da će se primeniti prva tranša smanjenja za razne proizvode, postoji čitava lista tih proizvoda. U finalu, to će dovesti do toga da će građani, a isto tako i privreda, manje izdvajati sredstava, biće im jeftinija određena roba, odnosno proizvodni inputi koji se nabavljaju iz Evropske unije.”
Primena Sporazuma, međutim, znači i manje prihoda u budžetu od carina, čime su pojačani glasovi kritičara ovakve odluke Vlade, koji je ocenjuju kao štetnu po srpsku privredu. Ekonomista Milan Nikolić ipak poručuje da gubitaka ne mora biti:
“Gubici jesu što će se imati manje carine, ali pod uslovom da bi se isto uvezlo automobila kao i da je ostala veća carina. A moglo bi se razmišljati i drugačije - da će uvesti više i da će se kroz neke druge dažbine to održati u boljem nivou, onda će se možda i manje izgubiti. Na koncu, ne možemo sve stalno pretvarati u gubitak, sve što mi radimo drugačije nego ostali svet. Ovo je urađeno da bi požurili prema Evropskoj uniji, zamislite da su svi tako računali, ne bi nikada ušli u EU.”
Iako u prvom periodu primene Sporazuma ne treba neće biti osetnijih efekata na polju cena, njegova primena podstaći će realno slabu tržištnu konkurenciju u Srbiji.
