Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ekonomisti očekuju pozitivne efekte od vladinih mera


Vlada Srbije namerava da paketom finansijskih mera, kreditiranjem preduzeća, poveća likvidnost domaće privrede jer će, prema procenama ekonomskih stručnjaka, planirani privredni rast, zbog svetske ekonomske krize, biti manji. Koliko su ovakve mere efikasne i hoće li Vladin paket dati rezultate?

Vlada podsticajnim mehanizmima namerava da poveća likvidnost privrede preko poslovnih banaka za koje će država subvencionisati kamatne stope. Oko 40 milijardi dinara biće usmereno pretežno izvoznicima koji će moći da koriste kredite po povoljnim kamatnim stopama od 5.5 odsto godišnje sa postojećih 11 do 13 odsto.

Zoran Drakulić, vlasnik kompanije Ist point, u čijem sastavu je između ostalog valjaonica bakra u Sevojnu, veruje da vladine mere neće doprineti posebnom rastu, ali će svakako pomoći, posebno izvoznicima, da prebrode ovu poslovnu godinu:

"Da barem probaju da održe proizvodnju na nivou od prošle godine. Za one koji imaju plasman, najveći problem je problem tražnje koja je pala - vidite gde se nalaze automobilska industrija, građevinarstvo i druge grane u Evropi. To je problem, da bismo ga prebrodili smo i tražili te mere, ali i da bismo u ovakvoj krizi bili kompetativni sa našom konkurencijom u Evropi. Država to i ne može drugačije da uradi, po meni, jer ona nema taj mehanizam da direktno plasira sredstva pa zato to i radi preko banaka. Mi jedino nismo zadovoljni visinom kamata, smatramo da su one mogle da budu i niže. Tražili smo 3 odsto, ali i to je dobro, bolje nego ovo što imamo direktno preko banaka."

Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara. U paketu podsticajnih mera država će obezbediti oko osam milijardi svojih sredstava kako bi prepolovila kamate na kredite privredi i građanima. Nekoliko banaka namerava da se aktivno uključi u kreditne linije namenjene održavanju likvidnosti privrede. Predsednik Upravnog odbora Sosijete Ženeral banke Goran Pitić:

"Evidentno je da su predviđena dva kanala. Jedan je da se ide na subvencije kamatnih stopa i to je mogućnost da se za neka preduzeća, za čije kriterijume će biti nadležna Vlada, da li za mala ili srednja, da li za pretežno izvoznike, definiše taj program kojim će se omogućiti da se kamatne stope umesto sadašnjih desetak odsto smanje na 5-6 odsto. To će za njih sigurno značiti bitno rasterećenje po pitanju troškova finansiranja. Drugo, što je podjednako važno, to je percepcija rizika iduće Vlade u garanciji rizika za ona preduzeća koja su na prvi pogled više rizična. Najveći izazov je pitanje obezbeđivanja tih sredstava i pitanje tajminga tih mera."

Dakle, celokupan rizik kreditiranja privrede i građana snosiće banke. Ekonomski analitičar i glavni urednik izdanja "Ekonomist media grupe" Milan Ćulibrk veruje da će vladine podsticajne mere za privredu dati određeni efekat, pogotovo zbog činjenjice da su u decembru prošle godine, prvi put nakon osam godina, banke smanjile svoje plasmane, odnosno kredite privredi:

"Dakle, Narodna banka Srbije je godinama imala problem da zaustavi kreditnu ekspanziju i raznim restriktivnim merama smanji masu odobrenih kredita građanima, koji su praktično vršili pritisak na rast cena. Sada su banke same od sebe smanjile kreditnu aktivnost i ove mere će sigurno doprineti tome da one ponovo počnu da odobravaju kredite. Problem je, dakle, što država te pare poklanja nekome, a zauzvrat ne dobija ništa. Na zapadu država postaje suvlasnik tih banaka, a kada kriza prođe, ona taj svoj udeo prodaje na tržištu kapitala i tako vraća uloženi novac - možda je nešto slično moglo da se uradi i u Srbiji. Međutim, pitanje je koliko će to doprineti privrednom rastu."

Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je prognozu privrednog rasta u Srbiji za 2009. godinu na dva odsto. Ta finansijska institucija je u novembru 2008. prognozirala da će privredni rast Srbije u 2009. godini iznositi tri procenta, ali je procena snižena zbog sve veće recesije u svetu i uticaja svetske ekonomske krize na zemlje u tranziciji. Predstavnici stranaka parlamentarne većine smatraju da izvršna vlast ozbiljno pristupa ekonomskoj krizi, dok je opozicija izrazila sumnju u efikasnost vladinih mera.

XS
SM
MD
LG