Dostupni linkovi

Afera povodom izmene Zakona o akcizama u srpskom parlamentu još jednom je pokazala da nema načina da se iskoreni korupcija dok društvo ne natera političke partije da učine javnim svoje izvore finansiranja.

Kuriozitet je srpske političke scene da su i ideološki međusobno najudaljenije stranke savršeno jednoglasne u nameri da što duže održe pisani ili nepisani dogovor da ne otkrivaju imena tajkuna koji ih finansiraju; taj deal poštuju kako partije sa snažnom nacionalističkom matricom, tako i one koje pretenduju da Srbiju uvedu u Evropsku uniju i sistem vladavine prava.

Socijalistička partija Srbije je pre nekoliko dana predložila, a Skupština usvojila, amandman na Zakon o akcizama, kojim se favorizuje samo domaći proizvođač cigareta, fabrika "Monus" u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića Peconija. Porez na njegove, jeftinije cigarete, time je postao manji nego na strane, skuplje. Đavo je, međutim, ubrzo odneo šalu kada su velike zapadne kompanije, poput Phillipa Morisa, optužile Vladu da krši sporazum o akcizama zapretivši da će da napuste Srbiju.

Sumnju da je Socijalistička partija Srbije lobirala za domaćeg tajkuna Peconija zato što je on finansira nije otklonio ni demanti šefa te partije, potpredsednika Vlade i ministra policije Ivice Dačića. Ministarka finansija Dijana Dragutinović izjavljuje da ju je sramota toga što je Parlament učinio i da će tražiti da se to poništi, a u dramaturgiju se ubrzo uključuje i sam predsednik države Boris Tadić, zatraživši od osramoćene ministarke procenu štete. Afera dostiže kulminaciju juče kada poslanica G17 plus Suzana Grubješić potvrđuje sumnje da su Socijalisti u Skupštini radili za svog tajkuna, otkrivši da je na dan izglasavanja njihovog amandmana direktor Peconijeve tobako kompanije šetao po Parlamentu i obilazio pojedine poslaničke klubove. Dačić ovog puta nije uložio demanti:


"Nisam mogla da pretpostavim da će se, ipak, desiti ono što se desilo, da se neće poštovati volja vladajuće većine i da će se glasati onako kako se glasalo."

Branka Ružića, koji je u ime Socijalista i podneo koruptivni amandman, čudi veliko komešanje oko cele ove stvari jer ne vidi ništa sporno u poseti Peconijevog čoveka pred samo glasanje o amandmanu koji kompaniju ovog tajkuna stavlja u povlašćen položaj:


"Mislim da je to krajnje nebitna stvar, da li se to desilo ili ne, zato što su kroz ovaj dom mnogi prolazili. Poslaničke grupe i svaki poslanik imaju pravo da nekoga pozovu u posetu."

Nakon otkrića o ovoj, kako Ružić sugeriše, nedužnoj, poseti srpskom Parlamentu, predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je da se odmah izmeni problematični deo tek usvojenog zakona.

Iako je javna tajna da političke partije ne žive od članarine i redovnih budžetskih dotacija već da ih finansiraju lokalni tajkuni, teško ju je dokazati jer stranke, uprkos tome što znaju da krše zakon, neće da obelodane izvore svojih donacija. Uostalom, i kad bi bilo lakše dokazivo, ko to da dokaže kad su tela koja kontrolišu finansiranje političkih partija - Odbor za finansije Skupštine Srbije i Republička izborna komisija - i sama strogo kontrolisana od strane tih partija, upozorava Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija:


"Nekim novim zakonskim rešenjima, koja još nisu počela da se primenjuju, planirano je da taj posao preuzme Agencija za borbu protiv korupcije od početka 2010. godine. Da li će do toga i doći, još uvek je nepoznanica, ali prema svemu sudeći i ova afera će ili sačekati 2010. godinu ili neće biti uopšte ispitivana."

Evropska komisija, takođe, ukazuje na to da je jedan od najvećih generatora korupcije u Srbiji nepostojanje nezavisne kontrole finansiranja političkih stranaka. A Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ide i korak dalje: kaže da srpske političke partije i nisu partije nego politička preduzeća. Ona upozorava da aktuelni zakon neće biti popravljen nego da je Vlada u pripremljenom nacrtu Zakona o finansiranju stranaka smislila novu prevaru:

"Nova prevara je u tome da umesto Odbor za finansije Parlamenta piše Agencija za borbu protiv korupcije. Prvo, Agencija za borbu protiv korupcije nije počela da radi, što znači da su ponovo dobili period od godinu dana. Drugo, ima još veći problem, u Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nije ni stavljena nadležnost za kontrolu finansiranja, osim što, da bi zavarao ove tu, u nabrajanju nadležnosti piše kontrola finansiranja stranaka. Od tog trenutka, u celom zakonu nema više niti pomena, nikakve razrade, na koji način, kakva su ovlašćenja Agencije u kontroli finansiranja - ništa, nema više nijedne reči."


RSE: Da li ima nekih sankcija?

"Nema ništa, to što nema odredbe može da bude sankcija samo ako ne dostave izveštaj. To je još jedna fioka u kojoj će to stojati."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG