Dostupni linkovi

Nakon prošle nedelje kada je obišao četiri evropske prestonice - Švedsku, Sloveniju, Francusku i Italiju - šef srpske diplomatije Vuk Jeremić s nesmanjenom diplomatskom energijom aktivan je danas u Briselu. Pre polaska na put izjavio je da je ova godina strateški iskorak Srbije u evrointegracijama i najavio da će se boriti da ispuni veoma ambicioznu agendu. Koliko je ona politički i tehnički realna?

Na marginama sastanka evropskih šefova diplomatija, Vuk Jeremić se sreo i sa svojim holandskim kolegom Maximom Ferhagenom. Izjavio je da je Holandija spemna da se zajedno sa ostalim članicama Evropske unije i Srbijom maksimalno angažuje na prevazilaženju aktuelnih problema:

"Mislim da je od ogromne važnosti da uspostavimo pun, otvoren i iskren dijalog sa Holandijom, ona je naš budući partner u Evropskoj uniji. Svaki evropski cilj i plan, svaka akcija i projekat, za Srbiju integralni element tog projekta i te ideje moraju biti sve zemlje članice sa onima sa kojima imamo razumevanja i sa onima sa kojima se po nekim pitanjima ne slažemo."

Posle razgovora sa ministrima Velike Britanije, Nemačke, Rumunije i drugih članica Evropske unije, srpski šef diplomatije je rekao da je dobio potvrdu za spremnost Evropske unije da pomogne Srbiji u ostvarivanju prioritetnog cilja - dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2009. godine. Dodao je da će danas u razgovoru sa "ministarskom trojkom" Evropske unije naglasiti značaj odluke Evropske unije da ukine vize za srpske građane i istakao da je dobio političku podršku od ministara zemalja Evropske unije članica Šengena.

Jeremić će, kako je najavio pre polaska za Brisel, predstaviti ambiciozni cilj Srbije da u sledećih par meseci aplicira za kandidaturu, do kraja godine dobije status kandidata, a da već u prvoj polovini 2010., za vreme španskog predsedavanja, počne sa Briselom pregovore o članstvu.

Da li je ovo realno očekivati, upitali smo Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju:

"To je apsolutno nerealno, kao što niko ne može prisiliti Srbiju da prizna Kosovo, ali ni Rumuniju ili Španiju, niko ne može prisiliti ni Holandiju da ustupi nešto na vlastitu štetu, a u korist Srbije - to srpski političari jednom moraju naučiti. Sve dok Srbija misli i kroz usta ministra spoljnih poslova daje izjave kojima najavljuje da će pobediti neku članicu, to je ukopavanje i to nije produktivno – sve je to na štetu Srbije."

Iako najviši evropski zvaničnici Rehn i Solana, uz njih i pristojan broj članica Unije, naginju stavu da bi trebalo bar "odmrznuti" Prelazni trgovinski sporazum, čemu se pridružuju i glasovi koji se zalažu i za korak dalje - ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - da Srbija, kako je više puta ponovio češki šef diplomatije Karel Švarcenberg, ne bi bila "talac Ratka Mladića" nema indicija da je holandski led probijen.

Uz neispunjen haški uslov, svojevrsni hendikep je i to što će Evropska unija ove godine, mnogo više nego prethodne, biti zaokupljena sama sobom. Predstoje izbori za Evropski parlament i nije za očekivati da se nov sastav Evropske komisije formira pre septembra ove godine, a iščekuje se i referendum u Irskoj. Osim toga, dve ključne zemlje – Nemačka i Francuska – nisu za nov talas proširenja Evropske unije pre ratifikovanja Lisabonskog sporazuma. To je šef francuske diplomatije Bernar Kušner i lično rekao svom kolegi Jeremiću pre par dana.

Vladimir Međak iz Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, smatra da bi ipak bilo moguće ubrzati proces srpskih evrointegracija ukoliko bi postojala politička volja:

"To je, u principu, tehnički moguće i izvodljivo, ali samo ako što pre završimo priču sa Hagom. Dakle, moguće je i tehnički izvodljivo ako bude postojala politička volja."

I Jelko Kacin procenjuje da bi, u slučaju da Srbija zaista ostvari markantan napredak, moglo doći do ubrzanja procesa evrointegracija. Lopta je, međutim, u dvorištu Srbije:

"Ako dođe do nekih velikih i pozitivnih promena, taj proces se može ubrzati, ali bi Srbija pre svega morala da se dokaže. Naime, ja kao izvestilac za Srbiju nalazim se u veoma teškom položaju jer ako bih danas morao izvestiti o tome koje je od svojih obaveza Srbija u međuvremenu ispunila, morao bih govoriti o tome šta je Srbija najavljivala, ali nije ispunila. Dakle, Srbija bi trebalo da uradi domaći zadatak i ja ne razumem te političke igre u kojima se uvek neko drugi, van Srbije, okrivljuje. Najznačajnija stvar koja bi mogla da omogući dalji prodor jeste vizna liberalizacija, ali i tu Srbija kasni sa nekim svojim aktivnostima. Tu bi trebalo dati glavni podstrek, da se Srbija dokaže pred svojim narodom i pred samom sobom."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG