RSE: Koliko stvarno postoji sloboda medija?
Nikolić-Solomon: Možemo reći uopšteno da su srpski mediji slobodni da pišu o čemu god hoće i šta god hoće, ali se oseća, naročito u lokalu, vidljiv pritisak koji dolazi od političkih elita i od drugih finansijskih interesa, a da ne govorimo o pritisku oglašivača. Naši mediji u Srbiji su slobodni u smislu da ne postoje sankcije jer se sama profesija još uvek nije dogovorila gde su granice novinarske profesije. Zbog toga postoje mediji koji mogu objavljivati sve i svašta. Uglavnom, u mnogim štampanim medijima, primećuje se mešanje činjenica i mišljenja, što je možda u nekoj zapadnoj praksi potpuno nedozvoljeno.
Pošto pratim sve pisane medije veoma pomno, sećam se jednog teksta u jednom dnevnom listu uoči prošlogodišnjih izbora, gde je novinar tvrdio, na osnovu jedne izjave jednog rudara u Kolubari, koji je inače bio član upravnog odbora Radikalne stranke, da su svi rudari Kolubare za Radikale. To su takve vrste tekstova koje ne doprinose usavršavanju dijaloga i formiranju javnog mnijenja o raznim temama koje su značajne za naš život.
RSE: U našim novinarskim klubovima često može da se čuje informacija koja procuri od nekog jako skrivenog izvora, od tajnih službi koje imaju uticaja da plasiraju neke informacije, od neke tajkunske grupe. Takve formacije imaju uticaja na medije.
Nikolić-Solomon: Ti uticaji jesu primetni, ali su za to krivi i sami novinari. Kao novinar sam radila u međunarodnoj novinarskoj organizaciji. Upravo zbog tog međunarodnog nivoa, nismo smeli da objavljujemo stvari koje nisu proverene. Ako kao novinar dobijete informaciju tog tipa, to treba da bude samo početak. Morate da istražujete u tom pravcu, da dođete do dokumenata i dokaza. Kao bivši urednik, uvek sam govorila novinarima da ne pišu šta misle, već da pišu o onome šta mogu da dokažu.
RSE: Primećujete li da je ovo zemlja u kojoj je jako oskudno istraživačko novinarstvo? Uvek se pitamo zašto? Neko kaže da nema para. Novinar istraživač mora da ima tri-četiri meseca jako dobro plaću da može da istražuje. Ovde kao da niko nema vremena da toliko pusti novinara da istražuje neku strašno važnu temu.
Nikolić-Solomon: Činjenica je da su naši mediji siromašni, naročito štampani mediji, i da su novinari koji tamo rade veoma opterećeni. Oni žele što pre informaciju, da je što pre objave, a istraživačko novinarstvo zahteva jednu posebnu vrstu novinara istraživača koji me ponekada podsećaju na detektiva. Kod nas se pojam istraživačkog novinarstva veoma često zamenjuje pojmom dosjea. Kada istražujem jednu stvar, ne pišem sve što znam o toj stvari, nego o onome što otkrivam.
S druge strane, mislim da imamo problem sa nivoom i stepenom profesionalizma, naročito u lokalu. OEBS-ovo odelenje je veoma aktivno u krajevima kao što je jug i jugozapad Srbije, gde OEBS ima trening centar i gde je novinar tokom cele godine izložen različitim treninzima. Čak ih vodimo i na neke puteve u inostranstvo. Tako smo nedavno boravili sa jednom grupom novinara iz Sandžaka i juga Srbije u Hagu. Naš fokus je sada prema jugozapadu Srbije jer je to region Srbije koji će biti najviše zainteresovan za suđenje Radovanu Karadžiću. Na neki način se ti ljudi svake godine pojavljuju u Srebrenici i to suđenje će imati odjeka. Već unapred pripremamo novinare i treniramo ih, ne samo o nekim osnovnim činjenicama koje su vezne za naše domaće procesuiranje ratnih zločina. Jedan deo treninga jeste u Beogradu, ali drugi deo je upoznavanje sa radom Tribunala.
RSE: Koliko imate mogućnosti i da li uopšte smete da opomenete neki medij ako ne radi u skladu sa kodeksom i moralom, sa pravilima novinarstva u savremenm svetu?
Nikolić-Solomon: Naša dva novinarska udruženja su usvojila etički kodeks i krajem prošle godine u decembru potpisan je ugovor za osnivanje saveta štampe, od kojeg OEBS očekuje veliku ulogu u regulativi novinarske profesije. Dešavalo se u prošlosti da je naš ambasador reagovao na neke natpise tabloida vezane za neko nedolično slikanje žrtava i scene koje deca, koja prolaze kraj trafika, ne bi trebalo da vide.
RSE: Držala sam svojevremeno kurseve za mlade novinare u unutrašnjosti. Tada je oko stotinjak novinara, po raznim gradovima u unutrašnjosti, prošlo kroz te kurseve. Od tih 100 mladih ljudi, samo je jedna devojka bila studentkinja. Svi ostali su, ili završili neke srednje zanatske škole, ili srednju tehničku građevinsku školu, što nije neka edukacija za profesiju novinara. OEBS se bavi i edukacijom. Koliko stičete utisak da oni malo znaju o tome čim se bave?
Nikolić-Solomon: U toku prošle godine smo imali razne kurseve i oko 200 novinara širom Srbije je prošlo kroz naš program. Veoma sam optimistična u tom pogledu jer su uvek na kursevima ljudi koji su zainteresovani da se usavrše. Novinari su kao lekari - moraju da čitaju i ne smeju da ispadnu iz trenda, moraju da znaju šta se dešava u svetu. Mislim da mi našim radom pomažemo da se digne nivo same profesije.
Ko je vlasnik medija ovde? Zaustavljena je privatizacija, neki mediji su se privatizovali, a neki nisu. Završetkom prošlogodišnjih parlamentarnih izbora došlo je do potpune smene direktora i urednika širom Srbije, gde su nove političke koalicije zahtevale svoje ljude u tim lokalnim medijima, radiju i televiziji.
Sami znate kao novinar koliko je opasno kada se ljudi, koji se nalaze na čelu jedne kuće, menjaju tako često, kreirajući potpuno novu politiku i novi pristup. I to je jedan od razloga što se srozava tradicija i neki već uspostavljeni parametri. Dolaze nove ekipe koje traže nove stvari. To je jedan od razloga zašto imamo ovakvu situaciju. Pošto OEBS jako puno razgovara sa svim donatorima u ovoj zemlji i sa njima usaglašavamo sve naše akcije, znam da je donatorska logika - zašto uložiti u televiziju koja sutra može da postane nešto potpuno drugačije od onoga što sam predvideo kada sam počeo raditi u njoj. Ima takvih primera širom Srbije.
Naši novinari zaista treba da putuju. Kada god novinaru treba pomoći i kada god mogu, šaljem ih u inostranstvo jer najveća stvar na koju možete da utičete jeste da ih pustite da sami vide i da se sami osvedoče kakva je međunarodna praksa i kakvi su novinarski standardi. Mislim da ih to najviše pogađa i da to najviše utiče na njih.
RSE: Sada je aktuelno pitanje privatizacije medija i koncentracije imovine nad medijima. Na B92 u jednoj emisiji, Željko Mitrović, vlasnik PINK-a, se jako ljutio što se na neki način ograničava monopol. Da li ste se bavili tim pitanjima?
Nikolić-Solomon: OEBS je pre svega finansirao članove komisije radne grupe koji su pravili ovaj zakon. Vrlo su bili aktivni i bili su pozvani od strane ministarstva da učestvuju u radnoj grupi, da na neki način vršimo posmatranje donošenja ovog zakona. Imali smo jednu javnu raspravu u Medija centru, kojoj je prisustvovao i gospodin Mitrović, koji je sasvim mirno reagovao. Mislim da su svi shvatili da ovaj zakon nije prošao skupštinsku proceduru. To je samo prvi nacrt. Radna grupa je došla da sasluša primedbe iz profesije i neke će stvari biti izmenjene. Zakon o koncentraciji i vlasništvu medija je vrlo potreban.
Građani imaju pravo da procenjuju informaciju koja im se plasira preko štampe, a u većini naših listova ne piše ko je vlasnik. To može da ima veoma veliki uticaj na informaciju koja se nudi. Također je i problem koncentracije. Jedna demokratska raspodela unutar medijskog dela, pre svega podstiče i pluralizam i dobra je za manjine i za javno mnijenje. Mislim da je javno mnijenje najveća žrtva monopolizma u okviru medija.
Svi su se na tom skupu složili da je ovaj zakon itekako potreban. Neslaganja se pre svega tiču koncentracije u elektronskim i štampanim medijima. OEBS je zadovoljan tom diskusijom, gde su, pre svega članovi radne grupe, a i sam ministar kulture, pokazali jednu veliku želju da saslušaju i da uvaže sve primedbe. Vrlo su pomno pratili diskusiju. Mislim da ćemo na kraju imati jedan zakon koji nam je potreban jer pre donošenja tog zakona neko je mogao da dođe i da pokupuje svu pisanu štampu u Srbiji i da bude njen vlasnik.
RSE: Najveći monopolista nad medijima je država koja ima i Politiku i Večernje novosti i RTV.
Nikolić-Solomon: Moraju se uzeti u obzir i opštinski mediji čiji je vlasnik država. Preporuka Saveta Evrope se na neki način uzima kao evropski standard jer je to samo putokaz kojim treba ići, a ona je da država treba da izađe iz medija.
Zašto kažemo da država ne sme biti vlasnik? Zato što mediji treba da vrše monitoring rada države, njenih organa i političara. Kako će jedan novinar, ako mu je vlasnik njegova politička partija, moći slobodno da piše o toj partiji, ili ako mu je gradonačelnik najbolji prijatelj i plaća ga za njegov posao. Njemu uopšte posao ne zavisi od gledanosti i njegove profesionalnosti, ili od slušanosti, već od gradskog budžeta. Kako se onda može taj novinar slobodno i neometano baviti svojim radom. Nezavisnost uređivačke politike i nezavisnost institucija, pri čemu mislim na javne servise, su dva veoma velika uslova ulaska u Evropsku uniju. Time ćemo se kad-tad ovde baviti.
RSE: Sada ima i medijske debate o tome da li su mediji, koji insistiraju na serijama koje se bave narodskim životom, u kome ima i psovki i primitivnog shvatanja i prostote, pogubni za nivo naših percepcija, našeg obrazovanja i znanja. Šta mislite o tim serijama?
Nikolić-Solomon: To je reality show. Program koji se najbolje prodaje je program koji govori o običnim ljudima. I na taj način postaju interesantni gledaocima. Sve dok se istovremeno održava informativa, mora biti na neki način i zabave. Mislim da se u svetu mediji sve više okreću ka reality show - Velikom bratu, Trijumfu, daj da preživim negde u Panami na pustom ostrvu. To je zato što se one okreću tržištu. Novinar mora da piše i da informiše javnost, ali mora od nečega i da živi.
Svetska kriza, koja nas je sve pogodila, dovela je do toga da će se tržište za elektronske medije drastično smanjiti. Ove godine očekuju se pad čak za 30 procenata, što je velika suma. Kako će novinari preživeti? Mnoge naše televizije imaju problema i sa protokom novca, a to je takođe jedna od stvari kojom država treba da se pozabavi izradom neke strategije kako preživeti u ekonomskoj krizi. Država treba da pruži neku vrstu zaštite, možda i na taj način da se bori da cena licence na frekvenciju bude niža, kako bi mnogi mediji opstali. Mi ćemo ove godine u Srbiji biti svedoci zatvaranja mnogih medija iz ekonomskih razloga.
RSE: Uloga OEBS-a jeste i da usklađuje ovdašnje zakone sa onima u Evropskoj uniji.
Nikolić-Solomon: Sa međunarodnim standardima. Mi sarađujemo veoma blisko sa Ministarstvom kulture, kao što smo na njihov poziv došli da im pomognemo i da učestvujemo u izradi ovog zakona, tako da smo i deo radne grupe koja će vršiti monitoring izmena zakona u radio difuziji, koji se najavljuje. Srbija bi trebalo po svim pravilima da uđe u proces digitalizacije, koja sa sobom donosi niz novih propisa i zakona. Ona će uveliko da izmeni medijsku scenu jer će tada moći biti 340 televizija sa nacionalnim frekvencijama. Onda možete da zamislite kakvo će biti takmičenje.
OEBS zaista samim vlastima stoji na raspolaganju. Nekada pospešujemo da se bolje implementiraju postojeći medijski zakoni. Problem je što se nakon donošenja medijskih zakona, stihijski donose neki drugi, koji nisu u skladu sa već postojećim. Treba uvek o tome voditi računa. Već godinu i po, veoma mukotrpno radimo na transformaciji RTV Vojvodine. To je televizija koja je takođe postala javni servis kada i RTS i u njoj ima 10 jezičkih redakcija. Ona je vrlo zanimljiva televizija kojoj treba pomoći. Naši stručnjaci su na terenu i rade sa novinarima i menadžmentom i savetuju ih u mnogim stvarima.