Dostupni linkovi

Građani Srbije plaćaju iz svojih sve plićih džepova čak 50.000 činovnika na svim nivoima uprave, što je ravno broju stanovnika jednog grada srednje veličine. Evo još malo gorke statistike: za njihove plate izdvaja se čak 10 odsto bruto nacionalnog dohotka, što je 300 puta više nego za nauku. Poređenja radi, u susednoj Bugarskoj građani svoje birokrate plaćaju tri puta manje. Inače, na osnovu poslednjeg popisa iz 2002. godine, Srbija ima 7.498.001 stanovnika.

Samo na opštinskom nivou Srbija ima 22.000 administrativaca. Na državnom se ta brojka stalno povećavala - od 8.000, koliko ih je bilo 2000. godine, nabujala je na sadašnjih 28.000. Svi u Vladi govore o uvođenju e-opština, giljotini propisa, ali posle bombastičnih najava usledi mrtva balkanska tišina.

Vrhunac apsurda je to što se, kako je država postajala manja, sve više povećavao broj činovnika. Građani su ogorčeni, što potvrđuje i anketa iz Beograda:

"Skandal, šta da kažem."
"Da se prepolove."
"Ostala sam bez reči."
"Žalosno je."
"Državna uprava se u svim normalnim zemljama organizuje tako da se oni koji su ispod ministra ne menjaju, ko god da je na vlasti, a kod nas se menjaju svi od kafe kuvarice - svako dovodi nove, svako dovodi svoje."

RSE: Ko je odgovoran što imamo ovoliku armiju činovnika?

"Uvek je vlada odgovorna."
"Nije to glavni problem u zemlji Srbiji, problem je to što Vlada rasipa, što Skupština ima 250 poslanika na šest miliona stanovnika, a tih 250 poslanika ne radi ništa - jedu i piju po najmanjim cenama u Evropi."
"Prvo i najvažnije je promeniti ljude koji rukovode time."

U godini ili godinama zastrašujućeg naleta ekonomske krize, srpsko državno "otomansko carstvo" nesmetano živi po sili sopstvene inercije loše beskonačnosti. U zemlji koja je na 170 i nekom mestu po dužini vremena čekanja i količini papira da bi se dobila građevinska dozvola - iza koje je samo nekoliko afričkih država - zbog čega strani investitori prosto okrenu leđa i pobegnu, ministri se kobajagi i sami zaprepašćuju nad tim, obećavaju već pomenutu "giljotinu propisa", e-opštine, jedinstvene šaltere, a zatim ne rade apsolutno ništa. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je još pre godinu dana obećao da će se opštinska birokratija sa 22.000 manjiti na hiljada ljudi, ali iz toga ništa nije proizašlo.

Država, a ne privreda

O besmislenim, nepotrebnim, administrativnim procedurama valjda najbolje svedoče reči Violete Jovanović, izvršne direktorke Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, da se dešava čak i to da građani moraju da nose neke dokumente na uvid onim institucijama koje su te dokumente izdale.

Sagovornica Radija Slobodna Evropa kaže da osim promene svesti nosilaca vlasti o nužnosti reforme administrativnog aparata koji treba da se pretvori u efikasan servis građanima i privredi, i sami građani treba da osveste da moraju vršiti pritisak na institucije:

"S jedne strane, neophodna nam je podrška medija i objedinjena inicijativa da bi se dobio rezultat, ali, pre svega, i svest građana da su oni ti koji pune budžet i koji imaju pravo da od državne administracije traže da ih kvalitetno opslužuje. Dakle, trebalo bi da se promeni trenutna situacija u kojoj smo mi kao građani i privrednici ti koji opslužuju državnu administraciju. To znači da bi onog trenutka kada bi državna uprava ostala bez tog servisa, što znači da ja kao građanin prilikom određenih procedura ne bi trebalo da opslužujem državu i donosim joj na uvid dokumentaciju koju mi je ona izdala, već da bi trebalo da ona obavlja taj posao, sigurna sam da bi svi naši državni činovnici imali pune ruke posla. Ne mislim da je veličina državnog aparata toliko veliki problem koliko je veliki problem njegova neefikasnost."

Ni u vreme krize vlasti ne štede


Država, a ne privreda, najvelikodušniji je poslodavac - na račun svojih građana, naravno, pošto ne ume sama da zaradi pare. I Nemanja Nenadić, izvršni direktor "Transparensi Srbija", ocenjuje, međutim, da najveću glavobolju predstavlja ne broj, već neefikasnost administracije:

"Glavno pitanje je da li mi kao građani dobijamo kvalitetnije usluge od državnih i opštinskih organa nego što je to bilo ranije. Odgovor je nedovoljno dobar za našu administraciju jer građani i dalje, počev od onih stvari koje su vezane za njihovo obraćanje pojedinim organima vlasti, moraju da ulože dosta truda, da besmisleno čekaju i vade neke dokumente koji su već u posedu drugih organa vlasti. Nemamo razloga da budemo zadovoljni našom administracijom."


Čak ni preteći udar ekonomske krize koji se tek očekuje ne proizvodi višak adrenalina u srpskoj vladajućoj kasti da kampanju štednje na koju poziva građane započne u svom dvorištu. Violeta Jovanović:

"Svi strahujemo od efekata finansijske krize i kada se očekuje porast nezaposlenosti, kada se od države očekuje da obezbedi podršku privredi, država ima ograničen budžet. Upravo su ovo mere kojima bi država u kratkom roku mogla da obezbedi konkretne podsticaje uz minimalna ili nikakva izdvajanja iz budžeta. U državnoj administraciji bi trebalo da postoje institucije i reformatori koji bi bili spremni da povuku određene reformske poteze i da zbog toga budu kratkoročno nepopularni jer nema reformatora koji uživa popularnost. Ali, na duge staze, kada se osete efekti tih reformi, doći će nagrada i rezultat koji je očekivan."


Nemanja Nenadić najavljuje da će "Transparensi Srbija" preduzeti korake na planu reforme javne uprave:

"Naša organizacija, shvatajući ozbiljnost ovog problema, uskoro će početi da prikuplja podatke o tome na koji način se izrađuju sistematizacije radnih mesta, u kojoj meri su one usklađene sa stvarnim potrebama i šta prethodi tom postupku izrade akata koji određuju koliko ljudi bi trebalo negde da radi. Pratićemo i šta Ministarstvo za državnu upravu preduzima, da li će i ono raditi neke analize za koje mislim da su neophodne pri svakoj reformi ove vrste."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG