Za razliku od njih, eksperti naglašavaju da će formiranje KBS predstavljati mnogo više diplomatki nego bezbednosni problem. U međuvremenu u dnevniku “Jedinstvo” koji izlazi na Kosovu, a finansira se od strane poreskih obveznika Srbije, pojavio se oglas sa sloganom “Postanite deo Kosovskih bezbednosnih snaga” u kojem se mladi Albanci i Srbi pozivaju da postanu deo ove vojne formacije.
Predstavnici vlasti ističu da je formiranje tih snaga u suprotnosti sa rezolucijom 1244 SB UN. Ministar za Kosovo, Goran Bogdanović, kaže da Srbija čini sve da spreči narastanje Kosovskih bezbednosnih snaga, jer one, kako je istakao, predstavljaju opsanost za stabilnost u regionu:
“Mi se protivimo formiranju Kosovskih bezbednosnih snaga, jer ne pravimo razliku između KBS i OVK i Kosovskog zaštitnog korpusa. Mi smo preduzeli niz aktivnosti i od samog formiranja Vlade imali smo niz poteza i sastanaka sa međunarodnom zajednicom gde smo ukazivali na pogubnost takvih, pre svega, jednonacionalnih snaga. Naše mišljenje je da formiranje takvih snaga može samo da destabilizuje Kosovo i da bude upereno protiv Srba i ostalih nealbanaca. Podsetiću samo na jednu činjenicu, a to je da na Kosovu trenutno ima između 350 – 400 000 dugih cevi, tako da sa punim pravom i Ujedinjene nacije i Srbi na Kosovu smatraju da je Kosovo, u ovom trenutku, bure baruta.”
To je jezgro buduće vojske Kosova
Njegovo mišljenje deli i predstavnik najjače opozicione partije, Srpske radikalne stranke. Šef poslaničke grupe ove stranke, Dragan Todorović, kaže za RSE, da bi se povodom ovog slučaja moralo zatražiti hitno zasedanje Saveta bezbednosti:
“Formiranje ovih snaga je jezgro buduće vojske Kosova i to nedvosmisleno govori da su Amerika i Evropska unija krenule dalje u svojim nastojanjima da Kosovo postane potpuno nezavisna država i problem je što naša vlast to prihvata. Lično mislim da bi trebalo hitno tražiti zasedanje Saveta bezbednosti i to, pre svega, treba tražiti od Rusa i Kineza, jer verujem da bi oni izašli u susret tom srpskom zahtevu kada je u pitanju formiranje Kosovskih bezbednosnih snaga.”
Ostale stranke podeljene su po pitanju formiranja KBS-a.
Velimir Ilić predsednik, takođe, opozicione stranke Nova Srbija, reagovao je vrlo oštro, gotovo, nebiranim rečima. On, za RSE kaže, da formiranje KBS-a neće doneti ništa dobro, posebno ne Srbima na Kosovu:
“Ovo je sve bruka za rukovodsvo Srbije koje je radilo na ovome i za predsednika Srbije koji je obećavao da će sve biti u redu, da iza plana stoji Savet bezbednosti, da su Srbi sigurni i da međunarodne snage sve kontrolišu, ali ovakvom odlukom najveći teroriti su se uključili u vođenje brige o Kosovu što za Srbiju nije dobro. Ovo je nešto strašno.”
“Ne verujem u to. Ne verujem, zato što veća nestabilnost od ove teško se da zamisliti jer ovo je sve toliko krhko, mislim na taj prividni mir, da samo sistemska rešenja, na koja niko nije spreman, mogu doneti istinsku stabilnost.”
Više politički, a manje bezbednosni problem
Sa njegovim stavom slaže se i Zoran Ostojić iz opozicione Liberalno demokratske partije. On, za RSE ističe, da je čitavo Kosovo, pa samim tim i KBS, u statusu nadgledane nezavisnosti:
“Mi razumemo i stav vlade i odbranu politike koja ne uvažava realnost, ali isto tako realnost je da je Kosovo u statusu u tom kom je, tako da ne vidim da tu može biti neke nestabilnosti sa 2000 nekakvih lako naoružanih snaga i da to bude pretnja Srbiji, a što se tiče osećanja Srba, stav LDP-a je i dalje isti, da je za njih najbolja integracija.”
Vojni analitičari, slažu se sa onim glasovima u Srbiji koji kažu da vojne nestabilnosti u regionu neće biti, jer KBS, kako Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda, predstavlja mnogo više politički, a manje bezbednosni problem:
“Najveći problem koji iz toga proizilazi je testiranje pravnih granica takve odluke i koji je udeo tih snaga u trenutnom “bezbednosnom kolaču”? Šta oni tu treba da štite, koju državu, kako se uklapaju sa NATO, sa snagama koje se nalaze u kopnenoj zoni bezbednosti? To je ono što predstavlja taj osnovni rizik, kako će se diplomatski na to reagovati, to je osnovna pretnja. Koliko će se tu prašine podići po međunarodnim institucijama, ali što se samog stanja na terenu tiče, mislim da de facto neće doći do nekog pogoršanja odnosa. Tako da je to zamršena situacija u nekom pravnom i operativnom okviru, nego što će tu doći do nekog izliva etničkog nasilja kao što je to bilo u martu 2004. godine.”
