Dostupni linkovi

Hoće li spoljnopolitički kurs administracije novog američkog predsednika Baracka Obame izražavati kontinuitet ili diskontinuitet u odnosu na prethodnu, Bushovu, vladu? Da li će Zapadni Balkan biti nešto markantniji na listi spoljnopolitičkih prioriteta Obaminog establišmenta?

William Montgomery, bivši američki ambasador u Hrvatskoj i Srbiji, smatra da uprkos mnogim ljudima iz Clintonove administracije u spoljnopolitičkom timu Baracka Obame, kontinuitet Bushove spoljne politike prema regionu Zapadnog Balkana neće biti suštinski narušen.

“Mislim da neće doći do bitnih promena. U spoljnopolitičkom establišmentu Sjedinjenih Država, koji uz predsednika i Stejt department, obuhvata i Kongres i predstavnike kako Republikanske tako i Demokratske partije, postoji konsenzus kad je u pitanju pristup Balkanu i ne verujem da će Obamina administracija unositi bilo kakve značajne promene."


William Montgomery
Ustvari, spoljnopolitičke temelje politike prema Balkanu koju je sprovodila Bušova administracija postavila je Clintonova vlada. Neki ljudi koji su bili deo te administracije sad su se vratili – Hilary Clinton i senator Biden, koji je snažno podržavao tadašnju politiku prema Balkanu – i u tom smislu ne verujem da će se politika menjati. Možda ćemo videti promenu u stilu, možda ćemo ponovo dobiti specijalnog izaslanika za ovaj region, koji bi učestvovao u rešavanju nekih krupnijih problema, recimo, u Bosni i na Kosovu, ali to je samo pitanje forme. Suštinski se politika neće menjati.

RSE: Kad je reč o ljudima iz Clintonove adminstracije – senatora Bidena, gospođe Clinton – očekujete li da će oni imati još oštriji stav prema Srbiji, recimo, kad je u pitanju odnos Srbije prema Kosovu?

Montgomery: Rekao bih da će Joe Biden verovatno inklinirati da bude malo tvrđi prema Srbiji.

Ivo Visković

Ni Ivo Visković, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije, ne veruje da će Obamin spoljnopolitički tim menjati kurs prema regionu.

“Ja ne mislim da će u politici nove administracije biti iole bitnijih promena u odnosu prema Balkanu. Možda će biti taktičkih promena, možda će neke stvari biti više naglašene, neke druge malo potisnutije nego što je to bilo do sada, ali, u osnovi, ne vidim da će doći do iole dramatičnijih promena."


Senator Joe Biden, novi američki potpredsednik, bio je svojevremeno veoma aktivan borac za nezavisnost Kosova. Da li će ta činjenica uticati na zaoštravanje američkog tona prema Srbiji kad je Kosovu u pitanju? Ivo Visković:

“Mislim da tu nije došlo do dramatičnih promena jer gospodin Biden je, ipak, potpredsednik i on ne vodi spoljnu politiku. Ono što je meni mnogo značajnije jeste da dolazi do zamene godspodina Frieda (Daniel), koji je u suštini bio od najaktivnijih i najneposrednijih izvršilaca američke spoljne politike, a u jednom značajnom delu i kreator politike upravo prema kosovskom pitanju i Balkanu. Ako je tačna informacija koju imam da dolazi gospodin Gordon (Philip), koji je bio u Brukings institutu (Brookings institution), a ranije u Savetu za nacionalnu bezbednost, mislim da se radi o mnogo mirnijoj osobi koja nije, bar u javnosti i onome što je meni poznato, tako tvrdo i jednostrano opredeljena kao što je bio gospodin Fried. Ostale stvari – lične karakteristike vodećih ličnosti – mislim da neće toliko doći do izražaja u ovom pitanju jer će se većina njih baviti mnogo krupnijim temama. Ja mislim da su u pravu oni koji smatraju da Srbija i Kosovo neće biti među prvih deset, a možda ni među prvih dvadeset, prioriteta spoljne politike SAD.”


Mark Almond
Mark Almond, sa Oxford univerziteta, takođe smatra da Zapadni Balkan neće biti na listi prioriteta Obamine administracije. Kad je u pitanju šire okruženje, prevagu će odneti region s druge strane Crnog mora – Ukrajina, pre svega. Povratak Clintonovih ljudi, dodaje, mogao bi na prvi pogled sugerisati diskontinuitet u spoljnopolitičkom kursu prema Balkanu, ali to je, zapravo, varka zato što je na osnovama te politike funkcionisala i prethodna, Bushova, administracija. Drugi razlog što neće doći do promene po njegovom mišljenju jeste to što se dosadašnja američka politika prema regionu bivše Jugoslavije doživljava kao uspešna priča – s obzirom na činjenicu da ni u mandatu Clintonove ni u mandatu Bushove administracije nije došlo do obnavljanja nasilja i što su vlade u regionu u osnovi proameričke.

“Može se očekivati kad su u pitanju neke specifične teme da retorika bude nešto oštrija – recimo, kad se radi o zahtevu da se uhapsi i isporuči Mladić, koji je Bushova administracija ponavljala pomalo mehanički. Sada bi moglo biti ulagano više energije i odlučnosti u isticanju takvih uslova, s obzirom na činjenicu da je senator Biden, sada potpredsednik, bio veoma energično angažovan oko Kosova i Bosne. Dakle, može se dogoditi da će biti teže postići kompromis kad je reč o Kosovu ili čak i Bosni, s obzirom na duboke tenzije između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine ili pak na tenzije između Kosovske Mitrovice i ostatka Kosova koje su čak rezultirale i nasiljem. U tom smislu, verujem da neće doći do suštinske promene politike, ali bi se mogle ispoljiti razlike u ličnom pristupu i nivou angažmana između dosadašnjeg Bušovog i ljudi u Obaminom spoljnopolitičkom timu. Dakle, ako Srbi očekuju da će im biti lakše da izlaze na kraj sa novim predsednikom i njegovim timom – rekao bih da je to očekivanje pogrešno.”


Upitan da li očekuje da će Obamin spoljnopolitički tim ulagati više energije u region Zapadnog Balkana nego prethodni, Mark Almond odgovara odrečno i to ovako objašnjava:

“Region se, s pravom ili ne, ne definiše kao ključna krizna zona. Kad je reč o širem okružnjenju, zona krize je na drugoj obali Crnog mora, njoj je verovatno bliža Ukrajina. Dakle, sve dotle dok ne bude bilo izbijanja nasilja između Albanaca i Srba na Kosovu, sve dok ne bude obnove konfrontacije koja bi zapretila uličnim nasiljem u Bosni, tendencija će biti da se region vidi kao zona od sekundarnog značaja koju treba tretirati kao nadležnost Evropljana."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG